Naime, dekan FTN u februaru puni 65 godina, te i zakonski ispunjava uslove za penziju. Samo par meseci kasnije, održaće se novi redovni izbori za dekane fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Da Doroslovački ima nameru da se ponovo kandiduje za dekana pokazuje i činjenica da je pre manje od mesec dana uspeo da se izbori za status komentora jednom doktorantu, što mu produžava radni staž na fakultetu na godinu do tri godine - a samim tim mu daje zakonsku mogućnost da se kandiduje na predstojećim izborima.
Pojedini profesori Univerziteta, međutim, smatraju da Doroslovački nikako ne može da bude mentor - ne ispunjava zakonske uslove za to. Tačnije, nema najmanje pet radova u oblasti matematike objavljenih u poslednjih pet godina na SCI listi radova. Štaviše, pojedini radovi na kojima je potpisan objavljeni su u takozvanim predatorskim časopisima, ukazuju profesori sa Prirodno-matematičkog fakulteta.
(Ne)podobnost i sukobi dveju matematika
Dr Joviša Žunić priznati je stručnjak u oblasti matematike, član matematičkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti, sa više od 100 radova na SCI listi. Trenutno je mentor studentu Vladimiru Iliću na izradi doktorske teze "Novi prilozi alatima u obradi slike zasnovanim na analizi oblika", a kao drugi mentor pojavljuje se, prvi put u svojoj karijeri, prof. dr Rade Doroslovački.
Komisija za ocenu podobnosti kandidata, mentora i teme, koju čine profesori sa FTN, a na čijem čelu je prof. dr Silvia Gilezan, u oktobru donosi odluku da je Doroslovački ispunio sve uslove da bude mentor mladom doktorantu, to jest da ima potrebnih pet objavljenih radova na SCI listi u protekloj deceniji. Potom nastavno-naučno veće FTN, koje čini više od 50 profesora ovog fakulteta i ispred kog stoji prodekan za nastavu prof. dr Dragiša Vilotić, takođe daje "zeleno svetlo".
Međutim, kad je materijal stigao početkom novembra pred Stručno veće za prirodno-matematičke nauke Univerziteta, koje čine svi eminentni matematičari sa univerziteta, dolazi do zastoja.
Naime, Stručno veće, na čelu sa prof. dr Andrejom Tepavčević sa PMF, ne daje pozitivno mišljenje o izveštaju komisije koja je podržala Doroslovačkog. Prof. Tepavčević na sednici obrazlaže da Doroslovački ne ispunjava uslov da bude mentor jer nema dovoljno objavljenih radova u potrebnoj oblasti - Matematika u tehnici, u poslednjih 10 godina.
Kako kaže, aktuelni dekan ima samo jedan jedini važeći rad u ovoj kategoriji - dva rada koja potpisuje objavljena su u časopisima koji su proglašeni za predatorske, tri rada u velikom obimu tiču se medicine i ne obuhvataju nikakva nova saznanja, a jedan rad je iz oblasti obrazovanja. Od 19 članova Stručnog veća, 10 profesora je podržalo Doroslovačkog, dvoje su bili protiv, a čak sedam članova bilo je uzdržano, te je podrška dekanu na ovom stručnom veću izostala.
Kada je ovakav zaključak stigao Komisiji i Nastavnom-naučnom veću FTN, reakcije su bile burne. I Komisija i NNV podnose prigovore najvišem organu Univerziteta - Senatu, čija reč je poslednja i na kojem je da presudi da li će Doroslovački postati mentor ili ne. Međutim, kako saznaje 021, oko sat vremena pre početka sednice Senata, profesori koji ga čine dobijaju pismo.
"Narušavanje integriteta FTN i Univerziteta"
Redovni profesor FTN sa Departmana za saobraćaj dr Ilija Tanackov mesecima unazad poručuje da je dekan FTN ne samo nedostojan funkcije koju obavlja, već i odgovoran za sunovrat koji nekada prestižan fakultet doživljava, sa računom u toliko velikom minusu da preti, kaže Tanackov, i blokada. Profesorima, članovima Senata, pismom je poručio da Doroslovački ima izuzetno skroman i neautentičan doprinos koji mu ne omogućava status mentora, ali da i te kako ima doprinos u uticaju na profesore da ga, uprkos svemu, podrže svojim glasovima.
Kako tvrdi za 021, snažnim uticajima, Doroslovački drži dobar deo profesora "u šaci", te ne čudi podrška koju ima. Ipak, aktuelni dekan i sam je na čelu NN veća, pa je imao i priliku da glasa sam za sebe.
"Postoje velike razlike u kriterijumima matematičara na Prirodno-matematičkom fakultetu i na Fakultetu tehničkih nauka. Naravno da su studije 'jače' na PMF-u, a zahvaljujući njihovim istraživačima, Univerzitet u Novom Sadu je u oblasti matematike među prvih 500 u svetu po Šangajskoj listi. Normalno, tu neki doprinos daju i istraživači sa Fakulteta tehničkih nauka. Međutim, tolerancija na FTN za granične oblasti matematike dozvoljavaju da se priznaju razne teme, pa tako i u oblasti medicine ili obrazovanja. Dekan FTN-a nikad nije imao nijednog doktoranta, a on potpisuje sve izveštaje svih nivoa u postupcima izrade disertacija - a da sam nema do 2007. godine ni šest radova. Dopisuju ga na radovima otkako je dekan", tvrdi prof. dr Tanackov za naš portal.
Kako pojašnjava, ovde se ne radi o ispunjavanju nekih izrazito visokih kriterijuma, već "minimum minimuma" koji Doroslovački nema, pa je svojim visokim položajem uticao na ostale profesore - pa i na samog rektora UNS Dušana Nikolića, da ga anonimnim ili javnim glasovima podrže.
"To da je Senat Univerziteta faktički zanemario mišljenje sopstvenog organa, Stručnog veća, koji čine i jači matematičari od onih na FTN, je da se zamislimo", smatra Tanackov.
Da je situacija neuobičajena potvrđuje za 021 i prof. dr Andreja Tepavčević sa Departmana za matematiku i informatiku, na čelu Stručnog veća za prirodno-matematičke nauke. Kako kaže, na čelu veća je dve godine, a za to vreme Senat nijednom nije odbacio njihovo mišljenje. Da bi neko imao radove iz primenjene matematike, priča prof. Tepavčević, ti radovi treba da daju određeni doprinos nauci.
"I Veće Departmana za matematiku i informatiku PMF Novi Sad je dalo mišljenje da Rade Doroslovački nije podoban da bude mentor na osnovu radova koji se navode, dakle to nije bilo samo moje lično mišljenje, već Veća departmana. Moje lično mišljenje jeste da ne bi trebalo priznati radove koji su objavljeni u predatorskim časopisima", poručuje naša sagovornica.
Suprotni argumenti koji su izneti na Senatu su da profesori koji su ranije slali radove predatorskim časopisima nisu znali da su časopisi predatorski - tada su bili na SCI listi. Međutim, Doroslovački je rad u kojem je koautor objavio u časopisu Scientific World Journal nakon što je isti proglašen za predatorski i to je izneseno i pred profesorima.
"Ovo su sve prilično labavi argumenti, jer su naučnici koji su slali radove u te časopise morali biti svesni da su im radovi primljeni bez ikakvih recenzija, a takođe su morali i da plate velike svote novca da bi im radovi bili objavljeni. U trenutku kad je pre nekoliko godina kod nas uvedena obaveza da se u skoro svim naučnim granama mora imati objavljen rad na listi, neki naši ljudi su se tako snašli, objavljujući radove u predatorskim časopisima (i plaćajući velike svote novca) da bi stekli uslove da budu izabrani u zvanje ili da mogu da brane doktorat. Dakle, pošto su na našem univerzitetu već priznavani i ranije radovi iz predatorskih časopisa, nije čudno što su priznati i sada. Ali veći argument zašto Rade Doroslovački ne ispunjava uslove za mentora je da nema pet radova iz naučne oblasti doktorskog studijskog programa - ima samo jedan rad i ta dva predatorska rada", naglašava prof. dr Tepavčević.
S druge strane, predsednica Komisije za ocenu ispunjenosti uslova prof. dr Silvia Gilezan, kao i prodekan za nastavu prof. dr Dragiša Vilotić, jednoglasni su u stavu - ispunjeni su apsolutno svi uslovi potrebni za mentorstvo.
"Komisija je prilikom pisanja Izveštaja o oceni podobnosti teme, kandidata i mentora poštovala redovnu proceduru i koristila zvanične podatke i liste časopisa propisane od strane Ministarstva za prosvetu, nauku i tehnološki razvoj, a koji su dostupni preko Konzorcijuma biblioteka Srbije za objedinjenu nabavku (KoBSON). Edicije časopisa u kojima su objavljeni radovi prof. Doroslovačkog se nalaze na propisanim listama od strane Ministarstva i samim tim se ne mogu svrstati u takozvane predatorske časopise", pojašnjava Gilezan za 021.
Iako se profesori pozivaju na Kobson, na sajtu ove biblioteke se posebno ukazuje na opasnost koja vreba od predatorskih časopisa. Lista ovih časopisa koju Kobson preporučuje da profesori prouče sadrži, na primer, Scientific World Journal, u kojem je Doroslovački objavio rad, a koji radi na principu
"plati, pa se klati".
Prof. dr Rade Doroslovački nije imao vremena za razgovor. U njegovo ime, portparolka FTN Darija Medvecki kaže da su nadležni organi rekli svoje, te da je sve urađeno u skladu sa standardnim procedurama.
"Uslov da profesor mora da ima pet radova na SCI listi za 10 godina, profesor Doroslovački ispunjava jer u momentu prijave ima sedam, a sad i osam, jer je pre desetak dana izašao još jedan. Svi članovi Senata su imali dovoljno vremena da prouče i pismo koje im je dostavljeno uoči sednice i da razmisle kako će glasati - i nije uticalo na njihovu odluku. Problem sa tim pismom je to što je ono privatno, ali štampano na memorandumu fakulteta, iza kojeg ne stoji FTN. Zato je dekan Rade Doroslovački u petak podneskom doneo odluku da se pred Etičkim odborom pokrene postupak za utvrđivanje odgovornosti profesora Tanackova", poručuje Medvecki.
Rektor Univerziteta u Novom Sadu Dušan Nikolić nije se odazvao na poziv za razgovor.
Podsetimo, 021 i ranije je pratio kontroverze u vezi sa radom FTN i njegovog dekana. O minusu u kasi, odnosu i uticaju kompanije DMS i privatno-poslovnim odnosima čitajte
OVDE.
-------
Napomena: U originalnu verziju teksta dodat je dokument - podnesak prof. dr Radeta Doroslovačkog Etičkom odboru, koji nam je naknadno dostavljen sa FTN.
Komentari 108
Y
Mali veliki covek
Malo izguglajte šta je čovek uradio ništa za sve ove godine samo ga je srozao do dna. Mene je sramota da kažem da sam nekad bio student šta je sad tamo. Čovek napravio sudar pokosivši ženu u Hrvatskoj oterao možda najvećeg donatora za kesu FTN Crnojevica. Šta dalje reći sljedeće je da otera sve u revnost ko nije u nastavi. Mislim da mu je krajnje vreme da ode.
Stara poslovica kaže daj čoveku vlast da vidiš kakav je.
Bobe
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar