Kao jedan od rezultata višemesečnog istraživanja Udruženja "Inženjeri zaštite životne sredine" kreiran je portal
nsekodinar.rs na kom građani mogu da prate kuda je otišao njihov novac namenjen za očuvanje životne sredine u poslednje tri godine.
Iako je nekada nosio titulu najčistijeg grada u Jugoslaviji, evidentno je da problem sa otpadom u gradu postoji, a kao dva najveća problema ističu se nedostatak fabrike za prečišćavanje otpadnih voda i nepostojanje regionalne deponije.
Između ostalog, cilj ovog projekta, u okviru kog je pokrenuta i
peticija, jeste da građani zahtevaju da budu uključeni u donošenje programa kojim se odlučuje za šta će sredstva iz budžetskog fonda (BF) biti izdvojena. Ovo je važno utoliko što JKP "Čistoća" i "Zelenilo"
imaju monopol na korišćenje sredstava iz ovog fonda, te ubedljivo najveći deo odlazi upravo na njihove projekte. Tako se može videti da je na projekte ova dva preduzeća otišlo više od 159 miliona dinara od ukupno utrošenih 219 miliona koji su se nalazili u fondu.
"Želimo da motivišemo donosioce odluka da u formiranje samog BF za životnu sredinu budu uključeni građani kako bi mogli da skrenu pažnju na probleme koji se dešavaju na lokalu. Na sajtu može da se vidi da najveći deo odlazi na podsticaje, prevenciju i sanacione programe u projektima JKP 'Zelenilo' i 'Čistoća'. To nam pokazuje da nemar ljudi koji naprave divlje deponije u najvećoj meri plaćamo svi mi. Građani to plaćaju kroz ekološki dinar, umesto da novac bude investiran u rešavanje problema kao što je deponija koja je gorela prošle godine i koja ugrožava zdravlje", poručio je Igor Jezdimirović predsednik Udruženje "Inženjeri zaštite životne sredine".
Kako se moglo čuti, komunalna preduzeća u Novom Sadu, barem ona koja se bave i zaštitom životne sredine, u boljem su stanju nego u okolnim mestima, zbog čega bi trebalo da se više novca izdvaja za dugoročne projekte.
Pomoćnica načelnice Gradske uprave za zaštitu životne sredine Dragica Branković potvrdila je da veliki deo sredstava odlazi na nemar Novosađana.
"Mi svake godine imamo značajna sredstva za saniranje javnih površina i sakupljanje otpada na njima. U isto vreme izdvajamo i značajna sredstva za programe i projekte koji jačaju svest o potrebi zaštite životne sredine i ličnom doprinosu. Prošle godine smo izdvojili za to 30 miliona dinara. S druge strane, čini nam se da efekat nije dovoljan. Zato bi bilo dobro da svi zajedno malo više radimo na jačanju svesti građana", dodala je Branković.
Ona je poručila da trenutno ne postoji dovoljno sredstava kojima bi se rešili svi problemi iz oblasti životne sredine u Novom Sadu. Sa ovom tvrdnjom se nije složio Jezdimirović.
"Ulažu se ogromna sredstva u ovu oblast. Za jačanje javne svesti u Novom Sadu je izdvojeno 30 miliona dinara, a republičko ministarstvo je za celu godinu, za celu republiku, izdvojilo 20 miliona. Znači, grad sam finansira mnogo veći broj projekata sa više sredstava u odnosu na celu državu. Koliko ste mogli da vidite u Novom Sadu da se ta količina sredstava istrošila?", upitao je Jezdimirović.
On je ukazao i na to da ne bi trebalo da se očekuje od donosioca odluka da im pitanje životne sredine bude prioritetno, jer to ni samim građanina nije na vrhu liste prioriteta. Dodao je i da je lepo što se ulažu sredstva u uređenje hortikulture u gradu, da bi tako trebalo da bude, ali da su pitanja regionalne deponije i fabrike za prečišćavanje veoma važna, jer ih u pregovorima o pristupanju potencira i sama Evropska unija.
Dragica Jezdimirović je podsetila da Novi Sad ima sistem naknade za zaštitu i unapređenje životne sredine od 1995. godine, mnogo pre nego što je to predviđeno kao zakonska mogućnost. U tom kontekstu, poručuje da je Novi Sad bio avangarda. Ona je pozvala i građane da im se obrate sa svojim predlozima iz oblasti zaštite životne sredine na adresu Gradske uprave za zaštitu životne sredine.
Peticiju koje je pokrenulo Udruženje "Inženjeri zaštite životne sredine" možete da potpišete
OVDE, a kuda ide novosadski ekološki dinare pogledajte
OVDE.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
.jpg "FOTO: Kako je sarajevski umetnik pomogao Novosađanima nakon nesreće na Železničkoj")
.jpg "Osamnaest dana nakon nesreće na Železničkoj stanici: Dvoje povređenih i dalje veoma teško")
.jpg "Za sada ništa od rekonstrukcije ulice u Sremskim Karlovcima: Podnet Zahtev za zaštitu prava")
.jpg "Vulin javno opsovao Piculu nakon izjave o nesreći u Novom Sadu:")
Komentari 13
/
Ko zna koji je sve kancer je bacan tamo jos tokom dragih komunista
A neki moroni bi tamo da budu u hoh flatevima
Gordana
Oliver N
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar