Eva Mozes Kor je preživela logorašica iz Aušvica. Nakon 70 godina od torture kojoj je bila izložena tokom Drugog svetskog rata, simbolično je usvojila Rajnera Hesa, ni manje ni više nego unuka ozloglašenog nacističkog komandanta Aušvica, Rudolfa Hesa.
Foto: Pixabay
Rajner dugo nije znao ko mu je deda, jer mu porodica nije govorila istinu. Nakon šokantnog saznanja, otvoreno je govorio o Holokaustu i nacističkim zločinima, pa su ga se najbliži odrekli. Dve neobične životne priče, isprepletane i spojene kroz opraštanje, ljubav i zajedničku misiju da se zlo više ne ponovi, rezultirale su simboličnim usvajanjem 2014. godine. Eva i Rajner su u Aušvicu potpisali zavet o zajedničkom nastupu u borbi protiv rasizma, antisemitizma i ksenofobije, a dokumentarni film o njima, "Enkel" (Unuk), snimio je novosadski novinar Aleksandar Reljić.
"Upoznao sam ih 2015. godine, čim sam čuo za njihove priče. Bavio sam se zločinima iz Drugog svetskog rata radeći prethodno film o jugoslovenskom sećanju na žrtve Aušvica i Holokausta", kaže Reljić za "Danas". Evina i Rajnerova priča su podjednako jake, oni su kao ličnosti donekle slični, uz jednu razliku, kojom se film i završava.
"Eva je svojim mučiteljima oprostila. Rajner svoje breme još uvek nosi, uprkos dugogodišnjoj borbi sa sobom. "Ja sam oprostila. Vreme je i da ti oprostiš svojoj porodici", poručila je Eva svom usvojenom unuku. Film govori o zločinima, ali pre svega o praštanju", ističe Reljić.
Desetogodišnja Eva Kor je 1944. godine iz rumunskog gradića koji je bio deo mađarske okupacione zone deportovana u Aušvic sa sestrom bliznakinjom, dve starije sestre i roditeljima. Roditelji su joj odmah ubijeni a ona je sa sestrom ušla u program Mengeleovih eksperimenata. Devojčica je gotovo godinu dana bila predmet najužasnijih ogleda. Gotovo na ivici smrti, prišao joj je Mengele, pogledao i rekao "Šteta. Tako mlada, a tako će brzo umreti". Iako je imala svega 10 godina, zarekla se da će živeti. I preživela je.
Rajner Hes je unuk komandanta Aušvica Rudolfa Hesa. Porodica je od njega krila poreklo. Tek kada je postao tinejdžer, saznao je ko mu je deda. Nije mogao da se pomiri sa tim, kao ni sa činjenicom da su njegovi najbliži negirali Holokaust. Sa 15 godina pobegao je od kuće, noseći teret krivice na plećima. Toliko snažan da je u 39. godini doživeo srčani udar i pao u komu. Nakon toga počeo je da se bavi Holokaustom. Na čelu je organizacije koja okuplja nacističke potomke koji su se suočili sa zločinima predaka. Politički se aktivira kad god je potrebno umanjiti uticaj nacionalističkih partija a aktivan je i u kontaktima s preživelim logorašima. Sa porodicom nije u kontaktu.
Eva je, sa druge strane, čitavog života pokušavala da dođe do Mengeleovih dosijea, kako bi saznala šta su zapravo nacistički doktori radili. Takođe vodi organizaciju koja okuplja preživele logoraše, žrtve Mengeleovih eksperimenata.
"Kod Eve je fascinantno to što sa lakoćom govori o periodu svog stradanja. Njen duh je i dalje lepršav, mladalački, optimističan. Često se šali na svoj račun. Kod Rajnera se, pak, oseti ta tvrđava koju je sagradio ne bi li se odbranio od bremena nacističkog užasa. Njegovog dedu zbog brutalnosti mnogi smatraju i većim zločincem od Hitlera. Rajner je toliko aktivan u borbi protiv negiranja Holokausta i istraživanju nacističkih zločina da, ako mogu slobodno da ocenim, to ponekad deluje i sumanuto, jer danima ne spava", priča Reljić.
Tokom svog istraživanja, Eva je stupila u kontakt s nacističkim doktorom Munhom iz Aušvica koji joj je ispričao način na koji je funkcionisala gasna komora. Do dokumenata Mengelovih istraživanja nije došla, ali je zato bivšem esesovcu, koji je priznao Holokaust, napisala pismo oprosta u znak zahvalnosti što joj je pomogao u istraživanju.
Javno je govorila o osećanju olakšanja koje je to pismo kod nje proizvelo. Pročitao ga je i Rajner, nakon čega su stupili u kontakt i razvili prijateljstvo. Rekao joj je da bi voleo da bude njen unuk, a ne unuk Rudolfa Hesa. Prijateljstvo je krajem 2014. godine zapečaćeno zavetom o simboličnom usvajanju.
"Eva je oprostila. Ali sumnjam da će Rajner ikada uspeti da oprosti. Film se zbog toga i zove "Enkel", jer šta god da uradi u životu, on će uvek biti unuk. To je breme koje će nažalost odneti sa sobom", zaključuje Aleksandar Reljić.
Film Enkel premijerno je prikazan u petak u Domu omladine u Beogradu, u okviru Martovskog festivala dokumentarnog i kratkometražnog filma. Autor Aleksandar Reljić je film posvetio sećanju na 10.000 Jevreja iz Bačke koji su ubijeni u Aušvicu.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Svaka čast Relja! Jedva čekam da ga pogledam!
Priča je neverovatna. Poznajući tvoje novinarsko iskustvo očekujem nešto posebno i retko na domaćoj sceni.
Bravo za Relju!drago mi je da pesme njegovog ex benda...
pod nazivom WHITE Land,Krst u plamenu,Da je Jug pobedio nemaju veze sa rasizmom...odlichan trejler.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
U novosadskom Radio kafeu se u sredu, 23. aprila sa početkom u 19 časova održava treći po redu "Speed dating", događaj koji podrazumeva brz i efikasan način upoznavanja.
Predsednik AKV Vladimir Beljanski, koji je zajedno sa studentima biciklom išao do Strazbura, smatra da se kao epilog akcije može očekivati veće interesovanje evropskih institucija.
Studenti u blokadi Univerziteta u Novom Sadu pozvali su kolege i građane da u petak, 18. aprila u 20 časova ispred Rektorata dočekaju studente bicikliste iz Strazbura.
Potvrđena je optužnica protiv troje okrivljenih za pad nadstrešnice u Novom Sadu, a u vezi sa izvršenjem nekoliko krivičnih dela sa koruptivnim elementima, koje su imale za posledicu pad nadstrešnice.
Četvorica radnika "Pošte Srbije" u Novom Sadu, koji su bili u obustavi rada od 14. februara do početka marta, danas su dobili otkaze, reko je jedan od poštara.
Reklama na bilbordu Poštanske štedionice na kojem se nude krediti za stanove za mlade, uklonjena je ispred Železničke stanice nakon reakcija javnosti i određenih odborničkih grupa u Novom Sadu.
Gradonačelnik Žarko Mićin izjavio je "da nije postojala nikakva namera iza postavljanja reklame kod Železničke stanice sa porukom 'Jer mi gradimo snove' u vezi sa stambenim kreditima za mlade".
Kolege studenti, roditelji i građani dočekali su Ispred Rektorata studenate bicikliste koji su vozili više od 520 kilometara na proteste u Novi Pazar i Kraljevo.
Roditelji okupljeni u Viber zajednici "Roditelji za povratak đaka u škole"obratili su se saopštenjem javnosti i institucijama Republike Srbije sa zahtevom da se srednjoškolci vrate na nastavu.
Studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu u blokadi, poručili su da ne prihvataju plan o nadoknadi nastave i poručuju da je on suprotan volji plenuma.
Građanski pokret Bravo traži da se hitno ukloni bilbord sa kreditima za mlade koji se nalazi ispred Železničke stanice u Novom Sadu, na kojoj je u padu nadstrešnice, 1. novembra, stradalo 16 osoba.
.jpg "Inspektor u penziji o optužnici za pad nadstrešnice: Tri tužilaštva u jednom predmetu - opstrukcija")
Komentari 6
nb
Komšija
Priča je neverovatna. Poznajući tvoje novinarsko iskustvo očekujem nešto posebno i retko na domaćoj sceni.
Borko Stefan ic
pod nazivom WHITE Land,Krst u plamenu,Da je Jug pobedio nemaju veze sa rasizmom...odlichan trejler.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar