Kako se navodi u godišnjem izveštaju vojvođanskog ombudsmana, prošle godine je prijavljen velik broj postupaka u vezi sa nasiljem prema deci, kako u školama, tako i u porodicama, a ustanove ne primenjuju ključan protokol o zaštiti dece od nasilja. Štaviše, U školama zaposleni često pokušavaju samostalno da rešavaju probleme nasilja prema deci, što dovodi do daljeg narušavanja njihovih prava.
Pokrajinski zaštitnik građana tokom prošle godine istraživao je kakvo je stanje u školama, vrtićima i u zdravstvenim ustanovama, a kada je reč o pravima deteta. Komitet Ujedinjenih nacija za prava deteta generalno nema pozitivan fidbek kada je reč o ponašanju i praksi u Srbiji, a posebno zabrinjava zaključak Komiteta da domaći zakoni direktno krše međunarodna akta o ljudskim pravima, pa i o pravima deteta. Kao primer navodi se zakon o zabrani zapošljavanja u javnom sektoru, zbog kojeg mnoga deca ne mogu da dođu do osnovne zdravstvene zaštite.
Nasilje u školama
Ombudsman APV je prošle godine pokrenuo veliki broj postupaka zbog nasilja prema deci, a posebno u osnovnim školama. Protokol koji postoji i trebalo bi da se primenjuje kao bi se sprečio i rešio neki slučaj nasilja ne primenjuje se, a same škole često stvar uzimaju u svoje ruke i rešavaju problem - umesto da pozovu ustanove nadležne za to. Prema podacima centara za socijalni rad širom Vojvodine, škole prijave tek tri odsto ukupnog broja slučajeva nasilja u porodici prema deci, a svojim bezobzirnim ponašanjem ugrožavaju lični integritet i dostojanstvo dece.
Ombudsman navodi primer jedne vojvođanske gimnazije, koja je pokrenula disciplinski postupak protiv učenice koja je skrivala od majke ocene zaključene na kraju školske godine. U zapisniku škole vidi se kako se škola obraćala devojčici i iz kojih je vidljivo da joj se nametao osećaj krivice zbog uticaja njenog ponašanja na zdravlje majke. Ombudsman APV je roditelja koji je podneo pritužbu na rad škole posavetovao da se obrati inspekciji, a školi je skrenuo pažnju da mora da poštuje prava dece i da kazna ili disciplinska mera ne doprinosi sama po sebi podučavanju i moralnom razvoju dece.
Bilo je i nekoliko slučajeva nasilja zaposlenih u školama prema učenicima, što su prijavili roditelji koji nisu bili zadovoljni preduzetim merama ustanove u odgovoru na to nasilje. Nekoliko slučajeva pokrenuo je i sam ombudsman. Uočeno je da roditelji, kada škola ne učini sve u svojoj moći, imaju problem u daljoj komunikaciji sa školom, te ne žele da sarađuju i nađu kompromis sve dok se zaposleni ne kazni. Ombudsman je u ovim slučajevima predlagao medijaciju.
Pohvaljena je OŠ "Žarko Zrenjanin" iz Novog Sada, koja je zaštitila učenicu kojoj je nastavnik slao seksualne poruke.
Zdravstvo kao "poslednja rupa na svirali"
Velik broj građana žalio se Pokrajinskom zaštitniku građana jer nisu mogli da ostvare pravo svoje dece na ličnog pratioca ili pedagoškog asistenta. Školama i dalje nedostaju pedagoški asistenti i njihovo zapošljavanje onemogućava primena pomenutog zakona o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru. Pri tome, poražavajuće je da nemaju svi gradovi istu praksu i mogućnosti kada je reč o ovim uslugama, a najčešći problem je, očekivano, nedostatak para.
Roditelji su se žalili da deci sa smetnjama u razvoju nije obezbeđena mogućnost pohađanja specijalnih odeljenja, kućna nastava, da nema defektologa ni u školama, a ni u zdravstvenim ustanovama. Ombudsman je zaključio da vojvođanske opštine očigledno ne poznaju dovoljno koncept inkluzije.
Na primer, u jednom vojvođanskom vrtiću postoji dete koje ima potrebu da dobije propisani lek kad god ima problem, ali medicinska sestra zaposlena u vrtiću nije imala zakonsku dozvolu i mogućnost da mu isti lek da. Srbija u tom trenutku prošle godine nije imala zakonski uređeno davanje medicinske pomoći u vrtićima, ali je, srećom, u decembru 2017. godine konačno usvojen pravilnik koji je omogućio da se ovakva usluga pruža u vrtićima.
Još jedan primer je slučaj četvorogodišnje devojčice koja ima dijabetes i u vrtiću je to zaposlenima bilo poznato. Devojčici mora dva puta tokom boravka da se meri šećer u krvi i da dobije insulinsku terapiju. Međutim, u vrtiću nisu imali obučenu osobu koja bi to radila. Ombudsman je poručio vrtiću da treba da se javi komisiji za procenu potreba za dodatnu podršku, što je isti uradio i i doneto je mišljenje da može i da treba da se angažuje dodatna osoba za to dete. Time je problem rešen.
Zdravstvene usluge naročito su nepristupačne deci u seoskim sredinama, u romskim porodicama, kao i deci sa smetnjama u razvoju. Više od dve trećine predškolskih ustanova u Vojvodini navelo je da broj angažovanih i zaposlenih medicinskih sestara zaduženih za preventivnu zdravstvenu zaštitu dece u ustanovi nije dovoljan da pokrije ukupan broj dece koji pohađaju ustanovu i sve objekte pojedinih ustanova. Pri tome, ova deca najčešće imaju epileptične napade, alergije, astmu i dijabetes.
"Kao primer navodimo da je u Opštini Beočin jedna medicinska sestra zaposlena sa 40 odsto radnog vremena zadužena za sedam objekata ustanove, međusobno udaljenih i po više kilometara, u Vrbasu jedna medicinska sestra pokriva 12 objekata, u Kovačici jedna medicinska sestra pokriva 20 vaspitnih grupa u sedam objekata ustanove, u Novom Bečeju predškolska ustanova ima 27 vaspitnih grupa i samo jednu zaposlenu osobu na poslovima preventivne zdravstvene zaštite. U najboljem položaju je Grad Novi Sad, gde je u predškolskoj ustanovi zaposleno 27 medicinskih sestara/tehničara za preventivnu zdravstvenu zaštitu. Istovremeno, od ukupno 773 dece s potrebom za dodatnom zdravstvenom podrškom u svim predškolskim ustanovama, 542 dece pripada predškolskoj ustanovi u Novom Sadu. U navedenoj predškolskoj ustanovi svoj deci sa potrebom za dodatnom zdravstvenom podrškom zdravstvene usluge obezbeđene su bez angažovanja komisije za procenu potreba za dodatnom podrškom detetu", navodi u svom godišnjem izveštaju Pokrajinski zaštitnik građana.
Predškolske ustanove bile su srećne da ih neko uopšte pita za probleme i situaciju u ovoj oblasti i više od 70 odsto njih je ombudsmanu ukazalo na to da propisani normativi zapošljavanja nisu adekvatni, kao i da se nedovoljan broj zaposlenih pedijatara, medicinskih sestara u domovima zdravlja odražava na mogućnost adekvatnog obezbeđivanja zdravstvene zaštite deci u predškolskim ustanovama, te da je i nedovoljan broj zaposlenih logopeda, defektologa, psihologa.
Veći broj roditelja žalio se ombudsmanu jer, recimo, ne postoji pedijatar u Stepanovićevu, a Ruma nema defektologa. Takođe, roditelji su se žalili i jer Dom zdravlja "Novi Sad" nema dežurnog stomatologa za decu nedeljom i praznicima (što je, kako je utvrdio ombudsman, ukinuto 2012. godine).
Podsetimo, dežurstvo je ukinuto nedeljom i praznicima zbog izmene propisa i odluke RFZO da više ne finansira usluge hitne stomatologije, kao ni rad nedeljom i pranicima. Dom zdravlja "Novi Sad" se više puta obraćao Gradu da bi našao rešenje za ponovno uvođenje i finansiranje ove usluge, ali je povratna informacija izostala. Ombudsman je u toku istrage shvatio da se domaći propisi ne slažu sa međunarodnim konvencijama, pa i konvencijom o pravima deteta - koja predviđa maksimalni mogući kvalitet zdravstvene zaštite deteta.
Izveštaj u celini, o kojem će 021 zbog važnosti tema pisati u nastavcima, čitajte
OVDE.
.jpg "Besplatan prevoz autobusima GSP-a i na relaciji Železnička stanica Novi Sad - Ranžirna")
_voz_pruga.jpg "Vozovi ne kreću sa Železničke stanice u Novom Sadu do daljeg: Evo kako će se kretati")
.jpg "Novaković: Ostavka Vesića parada licemerja, Novi Sad se neće smiriti dok Vučević ne da ostavku")
.jpg "Vučević: Prihvatiću Vesićevu ostavku, ali subjektivno nije kriv za nesreću u Novom Sadu")
Komentari 13
X
Ombudsman očigledno ne zna kako se koncept inkluzije realizuje u praksi...
Caca
Jasna
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar