Iako se ovaj broj na prvi pogled može činiti kao velik, pitanje je koliko njih će završiti u roku, koliko će ostati da živi i radi u Novom Sadu, i koliko će se odlučiti za karijeru u programiranju. Zbog svega navedenog, problem nedostatka kadrova sa kojim se suočavaju domaće IT kompanije ostaje prisutan.
Direktor Vojvodina IKT Klaster i jedan od autora studije, Milan Šolaja, kaže za 021.rs da ovaj deficit kadrova nije karakterističan samo za Vojvodinu i Srbiju.
"To je problem koji postoji u dobrom delu razvijenog sveta, jer školski sistemi nigde nisu uspeli da isprate niti predvide takvu ekspanziju IT sektora", navodi on.
Uprkos tome, IT sektor konstantno pokazuje dvocifren rast, pa je tako izvoz u ovoj oblasti veći od izvoza malina i kukuruza, proizvoda koji inače godinama čine najveći deo spoljnotrgovinske razmene države.
IT i telekomunikacije se naročito povoljno razvijaju u Vojvodini, a Novi Sad je grad sa najviše IT stručnjaka po glavi stanovnika. IT kompanije posluju u 23 grada širom Srbije, a pretežno u Beogradu, Nišu i Novom Sadu.
Šolaja smatra da razlog za to može biti to što je preduzetnički duh u Vojvodini, a naročito u Novom Sadu, više izražen.
"Sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu je nastalo više od 130 IT kompanija, i to je jedinstven slučaj, ne samo u Srbiji, nego i u regionu. U toj meri se nigde to tako ne dešava u ovom delu Evrope. To je isti princip na kojem je nastala i Silicijumska dolina u saradnji Stenford univerziteta sa privredom. Mi smo takav razvoj događaja imali još tamo negde od devedesetih kada je nastala ta saradnja i korporatizacija ideja", objašnjava Šolaja za portal 021.
Prema podacima istraživanja "ITC Serbia - At a Glance", svake godine sa fakulteta u Srbiji izađe oko 1.500 obrazovanih i radno sposobnih IT stručnjaka, ali se očekuje da bi za nekoliko godina, uz odgovarajuće promene u obrazovnom sistemu i sve prisutniju promociju IT sektora usmerenu na javnost i mlade, taj broj mogao dostići i 4000. Samo u 2017. godini broj studenata upisanih na smerove vezane za informacionu tehnologiju činio je 16 odsto od ukupnog broja novih studenata u državi, navodi se u studiji.
Pri izradi Strategije razvoja informacionih tehnologija u Srbiji, procenjeno je da bi do 2020. godine moglo da se otvori između pedeset i sto hiljada novih radnih mesta u ovoj oblasti. Za popunjavanje tih mesta potrebno je pre svega usavršavanje sistema obrazovanja, zatim i organizovanje programa dokvalifikacija i prekvalifikacija, a naročito obezbeđivanje dovoljno nastavnog kadra.
Kako ocenjuje Šolaja, "ključnu ulogu u deficitu nastavnog kadra igra razlika u platama u državnim obrazovnim institucijama i privatnim IT kompanijama, gde prosečna plata, u zavisnosti od senioriteta, može iznositi i do 2.000 evra, pa se većina obrazovanih IT stručnjaka radije odlučuje za bavljenje kodovima i programskim jezicima umesto mladim umovima".
U Srbiji postoje i razne institucije za dokvalifikaciju i prekvalifikaciju, ali što se zapošljavanja tiče, IT kompanije ipak preferiraju visoko obrazovani kadar, pa iz tog razloga i godinama sarađuju sa fakultetima i visokim školama.
1.jpg "Vesiću i Šurlanu određen pritvor do 30 dana, Tanasković i Dimovski idu u kućni pritvor")
Komentari 32
dijasporac
Taj smer na FTN-uima zvanican naziv graficki inzenjering i dizajn a da nije ni inzenjerski smer a ni dizajnerski. Prvo da bi se neko bavio dizajnom mora da ima smisla za kolorit, za crtanje a to se moze proveriti jedino prijemnim kao na likovnim i primenjenim akademijama, cega na FTN-u nema. Za jednosemestralne kurseve iz grafickog ili industrijskog dizajna ili pisma ne mozete postati graficki dizajner a za takodje jednosemestralne kurseve iz matisa, hemije, web dizajna a bez mehanike ili otpornosti materijala ili c++ ne mozete postati inzenjer.
Uostalom, glavni profesori (proverljivo na sajtu) su masinski inzenjeri koji su se, pazi sad, u naucnom radu bavili amsinama za struganje (strugovima prostonarodno receno) ili zastitom zivotne sredine.
Sine, teska paralaza fakultet.
/
ne uzdajte se bas u ono sta se nudi.
moje ocena da su dogmasticki ili psihoticno vezani samo na onaj softver i princip rada koji samo njima licno odgovara.
eipix je kao eipix. mislite o tome sta cete bez njega
@dijasporac
sto se tice smerova-u pravu si.
uhlebljavaju se profesori koji nemaju prodju na trzistu
eno onaj jedan se uvalio na mesto direktora muzeja
deda
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar