U sredu, 8. avgusta, Hitna pomoć intervenisala je zbog muškarca koji je skočio sa Temerinskog mosta. On je u besvesnom stanju prevezen u Urgentni centar. Samo nekoliko dana ranije, policija je iz Dunava izvukla telo 20-godišnje Novosađanke, čiji je nestanak prethodno bio prijavljen MUP-u. Poslednji put je viđena kod Mosta slobode, a pretpostavlja se da je sa njega i skočila.
U aprilu ove godine muškarac se obesio o Kaćki most. U martu je jedan muškarac skočio sa Varadinskog mosta, ali ga je spasila granična policija. Prošle godine jedna žena je pokušala da skoči sa staračkog doma na Novom naselju, ali ju je u tome sprečila policija. Pre godinu dana, stariji par skočio je sa šestog sprata zgrade na Rumenačkom putu. Hitna pomoć je mogla samo da konstatuje smrt.
"Ovo govori o velikoj potrebi postojanja servisa pružanja emotivne podrške osobama koje su u krizi ili imaju neki problem koji ih muči i koji bi dugoročno mogao da dovede do krize", navodi Slavica Ranisavljev Kovačev, direktorka "Srca".
Nekada su na Varadinskom mostu stajale table centra za prevenciju samoubistava "Srce" sa telefonskim brojem koji građani mogu da pozovu kada im je potreban razgovor i emotivna podrška. Međutim, ove table su uklonjene, a samim tim je uklonjena nekad i jedina mera koja bi mogla da odgovori one koji na most dođu sa namerom da sa njega skoče imaju.
"Niko iz grada nije preuzeo odgovornost kada je reč o održavanju tabli, a mi kao nevladina organizacija imamo prilično male resurse koje koristimo uglavnom na održavanje Centra, nismo imali kako da ih održavamo, tako da su one vremenom propale. Postoji inicijativa da se one ponovo postave, ali je pitanje mogućnosti", kaže Ranisavljev Kovačev.
Neophodno je da pored tih obaveštenja postoje i mesta gde osobe u krizi mogu da se jave da razgovaraju sa stručnjacima, međutim postoji malo takvih mesta, centara za mentalno zdravlje, a i manjak psihologa u domovima zdravlja.
"Kada je neko iz Novog Sada i kada želi da ide na redovnu terapiju mi usmeravamo, na primer, na Savetovalište za mlade, ali mi smo svesni da već tamo postoje liste čekanja. To je nešto što država treba da reši, da pruži svim ljudima koji hoće da se bore sa tim mesto. To je jedan izgubljen život, ali posle njega ostaje još u proseku osam ljudi koji su u riziku od suicida, jer samoubistvo sa sobom nosi i veliku krivicu kod bliskih ljudi", objašnjava ona.
Kao jedan od načina na koji bi se mogla smanjiti stopa samoubistva skokom sa mosta pominje se i postavljanje mrežne konstrukcije oko mosta.
Ovakav projekat trenutno je u toku na Golden Gejtu u San Francisku, sa koga je, od dana kada je sagrađen, sa namerom izvrši samoubistvo, skočilo oko 1.700 ljudi i gde, u proseku svaki dan i po, neko ode na most i skoči ili pokuša da skoči sa njega. Studije koje su rađene pre početka gradnje ove preventivne mere, pokazale su da zaštitne mreže, ne samo da trenutno sprečavaju suicid, već i da imaju trajne efekte.
"Što se tiče mreža na mostovima, svakako je taj tercijalni nivo zaštite bitan, ali mnogo više pažnje treba usmeriti na prevenciju pre samog pokušaja. Tada je mnogo veća šansa da ćete nekom pomoći bez posledica, jer pokušaj samoubistva, bar u našem društvu obeležava. Treba osvestiti društvo da odlazak kod psihologa normalan, da je brinuti o svom zdravlju u redu, i da razmišljanje o samoubistvu ne predstavlja bolest", objašnjava Ranisavljev Kovačev.
Obrazovanje mladih kao prevencija
Kako mi u društvu već imamo ustanovljena razmišljanja o suicidu, važno je početi od mladih, odnosno studenata i srednjoškolaca, kako bi se formirali drugačiji stavovi.
"Nadamo se da će tako oni moći pomoći nekom bliskom, jer mladi ljudi retko razgovaraju o tome sa svojim roditeljima. Uglavnom su to vršnjaci, prijatelji", kaže Ranisavljev Kovačev.
Ipak, problem je i u obrazovnim institucijama koje su retko otvorene za komunikaciju o mentalnom zdravlju.
"Mi sad imamo projekat Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo koji podrazumeva odlazak po školama i razgovor o mentalnom zdravlju i samoubistvu. Jako velik problem predstavlja to što se čelni ljudi u školama plaše da nas puste unutra. U smislu, nemojte molim vas našoj deci pričati o tome. To pokazuje nivo neznanja, kao da će priča o suicidu motivisati nekog da dođe na ideju da je to dobar način. To je čisto nerazumevanje problematike", kaže ona.
Mediji kao pomoć ili kamen spoticanja?
Po rečima direktorke Srca, izveštavanje medija nakon samoubistava često je senzacionalističko, zadire u privatnost i izaziva osudu.
"Imali smo puno poziva zbog neprofesionalnog izveštavanja nakon nedavnog samoubistva mlade Novosađanke, bilo je mnogo zalaženja u privatni život i iznošenja nepotrebnih informacija. Nigde nije navedeno da je normalno da se mlade osobe osećaju loše i da je to nešto što se događa. To je deo naše stvarnosti i što pre prihvatimo to, pre ćemo moći da pomognemo", navodi ona.
Ipak, mediji bi mogli da imaju pozitivnu ulogu u prevenciji. Potrebno je da se pored pukog izveštavanja skrene pažnja na to da je depresija česta i ozbiljna bolest, ali i izlečiva i da se ukaže na mesta gde se osobe koje su u krizi mogu obratiti za pomoć.
U mnogim svetskim medijima postoji praksa da se posle svake vesti o samoubistvu objavi i broj telefona savetovališta za pomoć. Ovo se čak radi na odjavnoj špici serija ili filmova koji se bave osetljivim temama.
Jedan od nedavnih primera je serija mreže HBO "Oštri predmeti" u kojoj se pokreću teme samopovređivanja, alkoholizma i mentalnih problema. Odjavna poruka glasi "Ako se vi ili neko koga poznajete borite sa samopovređivanjem ili konzumiranjem alkohola/droge, potražite pomoć tako što ćete pozvati..."
Uvođenje ovakve prakse u domaće medije i kinematografiju zahtevalo bi ili neku vrstu obligacije, ili dug period adaptacije i podizanja svesti - vremenski period koji možda ne izgleda dugo, posmatrano iz neutralnog ugla, ali je posmatrano sa strane osoba sa emocionalnim poteškoćama i njihovih bližnjih, predugo.
Ako Vi, ili neko koga poznajete, razmišljate o samoubistvu, potražite pomoć i emotivnu podršku tako što ćete pozvati centar za prevenciju Srce na besplatan broj 0800/ 300 303.
.jpg)
.jpg "Poznato za šta stoji u krivičnoj prijavi protiv Vesića: Potvrda da nadstrešnica jeste rekonstruisana")
.jpg "U Novom Sadu tmurno i kiša, kiša, kiša...")
.jpg "Vučić o Vesiću: On je moj drug, a ja se drugova ne odričem")
Komentari 16
Antiseparatista
Znam da ste vi depresivci vecinom nadprosecno inteligentni, pa vam nece biti tesko da shvatite sta je to sto vam izmice dok pokusavate da shvatite svet oko sebe: ne mozes biti svestan toga da ti se poremetila hemija u mozgu. To ne boli. Ne ostavlja jasan dokaz osim depresije. Mozak u stanju disbalansa hormona i ostalih primesa nece da optuzi sam sebe za svoje stanje. Bice vam kriv ceo svet i necete biti u stanju da svet pogledate drugacije. To je isto kao da to ustvari niste pravi vi, nego neka druga osoba u vasem telu koje ne mozete da se oslobodite. I ako ne vidite svrhu i poentu, to nije zbog toga sto svrhe i poente nema, nego jednostavno vi ne mozete da je vidite. I kao sto davljeniku treba pomoc, kljucna stvar je da shvatite da sami sebi ne mozete pomoci. Jer niste ni svesni sta nije u redu.
Antiseparatista
To sto ti demonstriras ovde na portalu je totalni nedostatak empatije. Jer uvek je bilo lakse problem ignorisati nego ga resavati. Lakse je reci da nema pomoci, nego se malo informisati. U srbiji kod psihologa ide samo onaj ko mora, jer zna da ce biti zigosan od strane okoline za ceo zivot.
V.Lehrer
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar