Centralna tema Svetskog dana mentalnog zdravlja je "mladi i mentalno zdravlje u svetu koji se menja". Kroz raznovrsne aktivnosti stručnjaci i učesnici baviće se temama kao što su: Kako mladi doživljavaju svet i društvo; Kakvi su nam partnerski odnosi; Koje su mogućnosti za život u zajednici osoba sa intelektualnim ili mentalnim poteškoćama; Kako se osećaju mlade LGBT osobe; Kako kao društvo možemo da odgovorimo na izazove koji su pred nama u pogledu mentalnog zdravlja.
Tokom Festivala mentalnog zdravlja na 21 lokaciji odvijaće se raznovrsne aktivnosti, za sve generacije i to četiri izložbe, 13 radionica, dva okrugla stola, četiri filmske projekcije, sedam predavanja, dve tribine, biciklistička tura, planinarenje za sve generacije, pozorišna predstava, edukativni kviz i igranka.
Koordinatorka Festivala, Dragica Jovišević, rekla je za 021 da se važnost ovog događaja ogleda u približavanju mentalnog zdravlja ljudima na najrazličitije načine.
"Način sagledavanja mentalnog zdravlja u javnosti se automatski povezuje sa nečim što je mentalni poremećaj, pa tako deluje kao da se tiče samo određene grupe ljudi. U stvari, mentalno zdravlje se tiče svih nas i prožima sve aspekte našeg života. Ova manifestacija je organizovana kao festival, jer su kulturni događaji važni da se neke ideje o mentalnom zdravlju prenesu. Kroz filmove i različite pozorišne predstave možemo da se bavimo mentalnim zdravljem i pokrećemo različite diskusije. Mi u stvari organizujemo festival kako bismo poručili da se mentalno zdravlje tiče svih nas", rekla je Jovišević.
Ona je dodala da se mentalno zdravlje ne tiče samo pojedinca, u smislu da treba da se objasni pojedincima kako da se brinu o svom psihološkom blagostanju.
"Mi želimo da pokrenemo neke društvene promene, jer na neki način je neodgovorno uputiti ljudima poruku da treba da brinu o svom mentalnom zdravlju i da će samim tim sve biti u redu. Treba postaviti pitanje i kako se mi kao društvo nosimo sa problemima i izazovima. To uključuje i to kako se mi ophodimo prema ljudima koji su na neki način na margini, kao što je LGBT zajednica, koliko imamo socijalno isključenih ljudi", zaključila je.
Mentalni problemi se "guraju pod tepih"
Jovišević je naglasila da kod nas u društvu postoji problem što se problemi mentalnog zdravlja obično ostavljaju po strani dok se situacija drastično ne pogorša.
"Kad nastane problem važno ga je prepoznati i obratiti se za pomoć. Mi se svi suočavamo sa problemima u životu. Različita životna doba nose različite krize kroz koje prolazimo. Važno je da mi kao društvo budemo tu za ljude, kroz školski sistem, kroz zdravstvenu zaštitu i slično. Deca još u vrtiću treba da uče kako da se nose sa negativnim osećanjima, kako bi se razvijala psihološka otpornost", kazala je Jovišević.
Ipak, ona je optimistična što se tiče situacije u Novom Sadu, gde se, po njenim rečima ta kultura ipak razvija i "polako se širi ta ideja da je u redu priznati da nešto nije u redu i da nemamo kapaciteta da te probleme samostalno rešavamo".
Zadovoljstvo mladih opada čim stupe na tržište rada
Mladi, koji predstavljaju poseban fokus Festivala mentalnog zdravlja, naročito su osetljiva grupa.
Sudeći po istraživanju "Centra za proizvodnju znanja i veština" mladi u Vojvodini često se osećaju ugroženi, ponajviše vređanjem, a zatim i isključivanjem iz društva, ucenama i fizičkim nasiljem. Ipak, većina ispitanika označila je da je zadovoljstvo životom između prosečnog i visokog, što je rezultat koji je tipičan za bogatije zemlje.
S druge strane, čim stupe na tržište rada pa dalje u odraslo doba, dolazi do dramatičnog opadanja zadovoljstva životom.
"Čini se da se u toku školovanja mladi više osećaju zaštićenim i zadovoljnim, dok se to menja onog trenutka kada postaju prepušteni sami sebi, jer ih mnoge spoljašnje okolnosti sputavaju u to doba kada treba, da tako kažem, da se bore sa vetrenjačama", objasnila je Jovišević.
Ona je naglasila da je važno staviti u fokus potrebe mladih ljudi jer se javljaju i neke nove forme vršnjačkog nasilja, prvenstveno putem društvenih mreža, a i postoji veliki broj mladih koji odrastaju u siromaštvu ili kao pripadnici marginalizovanih grupa.
Borba za bolje mentalno zdravlje traje i posle festivala
Kako je navela koordinatorka festvala Dragica Jovišević, oformljena je i još uvek neformalna mreža za bolje mentalno zdravlje "Karika" koja uključuje različite organizacije koje se bave ovim pitanjem.
"Mi smo se okupili sa idejom da se zalažemo za određene promene, na primer uspešnije finansiranje programa koji se bave mentalnim zdravljem", navela je.
Jovišević je ocenila i da je odnos društva prema osobama sa mentalnim poremećajima i koje se psihijatrijski leče ili su institucionalizovane krucijalan aspekt na koji se mora skrenuti pažnja.
Više o programu Festivala možete pročitati
OVDE.
.jpg "Tmuran petak sa susnežicom u Novom Sadu: Radionice za decu, predavanja, koncerti...")
Komentari 1
Predlog
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar