Počelo postavljanje spomenika kralju Petru I na Trgu republike

Nikada ne pisem nebuloze, vec cistu istinu, koju sam cula licno od ucesnika , od Solunskih Dobrovoljaca, moj deda je ziveo 89. godina, umro je 1982. i moja deca ga odlicno pamte. A NEKI NARODI SU CILIME SIRILI AUSTROUGARSKOJ I HITLEROVOJ VOJSI I NEMAJU STA DA TRAZE NI NA PROSLAVI POBEDE U PRVOM SVETSKOM RATU, NI U DRUGOM. I zavrsavam svaku polemiku na ovu temu.

somborkinja stara@, opet pises nebuloze.

Moj deda nije 'BEZAO U ALBANIJU", kako vi kazete, jer je ziveo u Somboru, tada delu Austrougarske. Bio je tada u vojsci, u Pesti, imao je 21 godinu, bio je ozenjen i imao je kcer od dve godine. Odmah je u sastavu austrougarske vojske poslat na front, u Rusiju. Odmah se predao Rusima i borio se u ruskim, carskim jedinicama za RUSKOG CARA, BACUSKU NASEG. Bio je ranjen i lecen u Moskvi. Kada je Aleksandar Karadjordjevic pozvao Srbe iz celog sveta da dodju na Solunski front, pridruzio se ostalim dobrovoljcima i sa njima vozom stigao do Severnog mora, a zatim francuskim brodom preko Lamansa, Atlantika, Gibraltara, Sredozemnog mora dosao do Soluna. Sa njim je bio i deda moje sadasnje prije, Licanin, a drugi prijin deda je dosao iz Amerike, gde je bio na radu, da pomogne Aleksandru. Kada je srska pesadija krenula u juris, u otadzbinu, francuska konjica nije mogla da ih stigne. Docekala ih je popaljena i izgladnela Srbija, ali "rumena od slobode". U Srbobranu su vidjeniji Srbi, placuci od srece, izvodili najlepse konje i darivali srpskim oficirima. A u Staparu su na ulicu rasirani najlepsi cilimi da preko njih predje srpska vojska. A mog dedu je kod kuce docekala vest da mu je umrla mlada supruga i cekala ga je cerka od sest godina, koja ga nije prepoznala. Ozenio se ponovo, iz Stapara, i dobio mog oca. A od Kralja je dobio 9 jutara zemlje, a dede moje prije su dobili kolonizaciju i zemlju, jedan u Tomislavcima, a drugi u Liparu. A svima vama su dali drzavu, cenjenu u celoj EVROPI.