Prednosti i mane novosadskih fakulteta

U sklopu Univerziteta u Novom Sadu nalazi se devet državnih fakulteta, na koje se svake godine upisuje veliki broj studenata. Pojedini su dobro upućeni u funkcionisanje svog budućeg fakulteta ali većini studenata je nepoznat rad ustanove u koju se upisuju nakon završene srednje škole.

Zanimljiva je činjenica da veliki broj studenata i posle nekoliko godina provedenih na fakultetu i dalje nema odgovore na važna pitanja, a primedbe se samo gomilaju. Ima, doduše, retkih slučajeva da su studenti veoma zadovoljni funkcionisanjem i transparentnošću rada svojih fakulteta.

Dnevno.rs je istražio koje su prednosti a koje mane fakulteta koje studenti trećih godina pohađaju.

Fakultet tehničkih nauka

"Fakultet tehničkih nauka je dobro opremljen i organizovan. Postoji preko deset departmana, ima preko 10.000 studenata, čak 1.500 zaposlenih. Infrastruktura je odlična, ima četiri potpuno nova amfiteatra, novu studentsku službu, dobro opremljene učionice i brojne laboratorije. Studenti elektronskim putem prijavljuju ispite a predavanja i vežbe su svima dostupni na sajtovima departmana. Mislim da je jako bitno to što na internetu možemo da proverimo rezultate i broj poena sa kolokvijuma i ispita", kaže Aleksandar Jović, student Fakulteta tehničkih nauka.

On se osvrnuo na nedostatke, koji kako sam kaže, nisu strašni, ali su vredni pomena.

"Najveći nedostatak fakulteta jeste što ne poseduje ometače za nelegalno polaganje ispita, popularne bubice. Amfiteatri i učionice nisu tehnički opremljeni protiv ove vrste polaganja ispita. To je sigurno najveći nedostatak fakulteta, jer direktno utiče, kako na validnost polaganja ispita, tako i na verodostojnost diplome koju studenti dobiju posle četiri godine", zaključuje Aleksandar.

Pravni fakultet

"Profesori na Pravnom fakultetu su veoma sposobni i uvek spremni da pomognu, a na predavanja ne moramo ni da idemo, jer nisu obavezna. Vežbe su obavezne ali su uvek zanimljive, pa prisustvujem. Udžbenici su novi i kvalitetni. Zvuči teško za poverovati ali radnice na šalteru su vrlo ljubazne, svi su voljni da pomognu", ispričala je Jelena Samardžija, studentkinja Pravnog fakulteta.

Ona je posebno istakla negativnu atmosferu koja vlada na fakultetu.

"Ne sviđa mi se atmosfera koju donose drugi studenti – unose stres tokom ispitnih rokova, a ni prijava ispita ne prođe bez tenzije. Pojedini "nervozni" studenti su najveći problem Pravnog fakulteta", objašnjava Jelena Samardžija, studentkinja Pravnog fakulteta.

Filozofski fakultet

Najveća prednost Filozofskog fakulteta je veliki broj smerova, kao i mogućnost studiranja na maternjem jeziku, što važi i za pripadnike nacionalnih manjina.

"Filozofski fakultet se, nažalost, ističe svojom neorganizovanošću, u svakom pogledu. Uvedena je elektronska prijava ispita koja ne funkcioniše bas kako treba, pa neretko studenti moraju da čekaju sledeći ispitni rok – jer im nije prošla prijava. Overa semestra se takođe vrši elektronskim putem, tako da studenti ne dobijaju nikakav pisani trag ili pečat kao potvrdu da su overili semestar. Novac se samo skine sa računa, tako da overa više liči na pljačku. Zatim, problem predstavlja i mali broj učionica, kao i mali broj specijalizovanih profesora. Zbog toga su "gostujući" profesori, sa drugih univerziteta, česta pojava na našem fakultetu", smatra Stevan Bokan, student Filozofskog fakulteta.

Prirodno-matematički fakultet

"Profesori na Prirodno – matematičkom fakultetu, na sreću studenata, ne zahtevaju da imamo originale njihovih udžbenika, koji su dosta skupi. Većina koristi kopije i to je spas. – Primećujem da neke troškove plaćamo manje nego na drugim fakultetima. Na primer, kod nas je jeftinija overa semestra i prijava zaostalih ispita", objasnila je Tijana Đukin, studentkinja Prirodno – matematičkog fakulteta.

Tijana je dodala kako je jedna od većih poteškoća visoka školarina, prvenstveno smera Menadžer, koja je duplo veća nego smera Geograf.

"Olakšavajuća okolnost i vedra strana je što postoji mogućnost plaćanja na do šest rata. Zatim, užasno loša organizacija ometa studente, šalteri rade samo tri sata dnevno, što je veliki problem kad je vreme prijave ispita, overe semestra ili upisa. Bar u tom periodu mogli bi da produže radno vreme, kako se ne bi stvarale ogromne gužve i kako ne bi morali da dolazimo nekoliko sati pre početka radnog vremena u red da bismo stigli da prođemo. Profesori bi, takođe, mogli manje da čitaju sa svojih prezentacija a više da predaju gradivo", ističe studentkinja Prirodno – matematičkog fakulteta.

Ekonomski fakultet

Jedina prednost Ekonomskog fakulteta, prema mišljenju većine studenata, jeste stručan kadar profesora sa Odseka za poslovnu informatiku. Veoma su sposobni da prenesu znanje, uvek su spremni za saradnju sa studentima.

"Sam fakultet ima dosta mana. Studenti plaćaju participaciju, to jest trošak za slušanje predavanja u Novom Sadu, u iznosu od 20 hiljada dinara. Do 2012. godine taj iznos je bio 28 hiljada dinara. Pošto smo se izborili da smanjimo tu participaciju, svi ostali troškovi su otišli gore – overa semestra je sada 1.500 a ne 1.000 dinara, prijava ispita je 500 a ne 400 dinara, upis je 6.500 umesto 6.000 dinara. A naplaćuje se i razgovor sa dekanom – 800 dinara. Važno je napomenuti da pomenutu participaciju plaćaju i apsolventi, koji su odslušali sva predavanja. Čitaonica ima svega dvadesetak mesta i nalazi se tik uz kantinu fakulteta, koja ima oko stotinak mesta. Tako da, ako i uspete da popunite jedno od ovih 20 mesta, od učenja nema ništa jer kafić radi punom parom. Najavljeno je jednom prilikom proširenje čitaonice, ali umesto toga izgrađeni su veći i komforniji kabineti za viđenije profesore našeg fakulteta", priča Dajana Babić, studentkinja Ekonomskog fakulteta.

Nestručnost pojedinih saradnika u nastavi, pa i samih profesora je možda i najveći problem ovog fakulteta. Čast izuzecima, naravno.

"I za kraj, radnice na šalteru. Ako vam treba pogrešna informacija, imate novca, vremena i živaca na bacanje ili ste radoznali da vidite veštinu kucanja kažiprstom desne ruke po tastaturi – šalteri našeg fakulteta su vam uvek otvoreni. Kad kažem uvek, mislim od 8 do 12, kad nije pauza za kafu, cigaretu, burek sa sirom i slično", sarkastično kaže Dajana.

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja

"Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja ima veoma zanimljiva predavanja, koja nam ujedno daju dovoljno stručnog znanja iz oblasti koja pokrivaju. Kvalitet i stručnost profesora je na zavidnom nivou, kao i način na koji oni prenose znanje nama studentima. Ima dobro opremljene sale koje su prilagođene svim sportovima koji se izučavaju na fakultetu. Jedna od najvećih prednosti su besplatni udžbenici za svaku godinu studija, što nam umnogome olakšava studiranje", ističe za Dnevno.rs student DIF-a, Sandro Petrović.

Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja bi trebalo da ima teretanu koja je u sklopu sa fakultetom, a ne odvojeno, kao što je trenutno i nalazi se u sali đačkog igrališta, a i nije pristupačna studentima za slobodno korišćenje.

"Takođe, fakultet bi trebalo da radi subotom i nedeljom duže tokom dana nego što trenutno radi, da bi studenti mogli, u skladu sa svojim obavezama, da koriste sale i rade praktičke vežbe. A najveća mana je što je raspored predavanja, bar u drugoj godini studija, loše urađen – loše su raspoređena predavanja i pauze između njih. Pauze bi mogle da budu kraće, ranije bi se odradile sve obaveze a i studentima bi bilo mnogo olakšano. Ne bismo morali da čekamo po sat vremena, ili dva sata na sledeće predavanje... i dan nam ne bi trajao od 8 do 17h", iskren je student.

Medicinski fakultet

Predavanja na Medicinskom fakultetu su veoma korisna, a drže ih stručni profesori, koji su redovni i na svojim obaveznim konsultacijama.

"Mi na Medicinskom ne plaćamo prijavu ispita, što je redovan trošak na drugim fakultetima. Sva literatura je lako dostupna i može da se nađe na fakultetu. Većina prostorija su nedavno renovirane i ima prostora za sve studente. Doduše, nemamo dovoljno prakse za potrebe naše profesije. Velike ispite ne polažemo po Bolonji, a tokom aprilskog ispitnog roka moramo prisustvovati predavanjima i vežbama, a ujedno i pripremati ispite. Raspoređeni smo u velikim grupama pa je teže posvetiti se pojedinačnom studentu, ali i radimo na dosta zastareloj aparaturi. Neke metode koje nam se pokazuju na vežbama su, takođe, prevaziđene i zastarele. Teško je učiti na fakultetu jer imamo jako malu čitaonicu, skoro je nemoguće zauzeti mesto", priča student Medicinskog fakulteta, Igor Spasić.

Poljoprivredni fakultet

Poljoprivredni fakultet ima veoma stručan kadar profesora i asistenata koji, pored obaveza na fakultetu, imaju iskustva jer svaki dan rade (na naučnom nivou) eksperimente na polju, zatim idu na razne seminare, tako da su informacije koje nam daju na predavanju veoma ažurne i nove.

"Stalno smo u toku sa onim što se dešava u poljoprivredi. Nije da samo učimo iz knjiga koje su stare 100 godina a koje se ne primenjuju danas, već su zaista ažurni što se tiče gradiva. Ovo je bitno jer moje zanimanje agronoma stalno zahteva nove informacije o svemu što se dešava u ovoj oblasti, bilo da je o poljoprivrednim mašinama, o gajenim biljkama i sortama koje se proizvode. Takođe je prednost to što imamo organizovanu praksu, počevši od druge godine, kada nas vode u razne firme koje su značajne za naš posao, gde možemo da vidimo kako izgleda i funkcioniše ono sto učimo, da nije suvoparno već da zaista naučimo ono što nam je zaista potrebno. Takođe je nedavno renoviran stočarski paviljon. Profesori su, takođe, uvek tu da nam maksimalno pomognu oko svega što nas zanima", objasnila je jedna studentkinja Poljoprivrednog fakulteta.

Međutim, i ovaj fakultet je dosta neorganizovan, bar što se tiče predmeta, koje predaju po tri ili četiri različita profesora.

"Oni nam često predaju različito gradivo – to nam otežava učenje i imamo osećaj da polažemo 15 predmeta godišnje, a ne desetak. Volela bih da srede raspored predmeta, izgleda kao da nisu znali da se dogovore kojem smeru ide koji predmet, pa je sve pobacano u prvu godinu. Mane su i to što su nam laboratorije nikakve, uopšte ne primećujem da se ulaže u njih. Te laboratorije nisu renovirane uopšte, niti mi u njima radimo nešto sto nam je od koristi. Sramota bi bilo da studenti koji završe ovaj fakultet ne znaju da se snađu u laboratoriji. Mana je i to što na šalteru nikada ne možemo da dođemo do neke bitne informacije. Ja sam izgubila pravo na studentski kredit zbog toga što radnici na šalteru nisu proveravali da li je sva dokumentacija tu. I to ne samo ja, već veliki broj studenata sa našeg fakulteta. To je sramota", zaključuje ova studentkinja.