Skrajnuti rekordi atletskih velikana

Reč je o novom svetskom rekordu, sa prestola je skinut Majkl Džonson, čijih su 30,85 više od tri decenije bili nedostižni. Nije ga uspeo dostići ni legendarni Jusein Bolt, čiji trener Glen Mils je, posle učenikove trostruke pobede na Olimpijskim igrama u Pekingu 2008. godine, imao na umu da Bolta prešaltuje na dugi sprint, 400 metara.

Kao provere, Jamajčanin je nekoliko puta trčao 300 metara i dostigao 30,97 sekundi, treći na svetskoj rang listi najboljih rezultata. Međutim, povrede su počele da muče najboljeg sprintera sveta svih vremena, pa su učitelj i učenik odustali od namere.

Miting u Ostravi

Za rezultat Nikerka pohvale zavređuju i organizatori mitinga u češkom gradiću Ostravi, još u socijalističkim vremenima poznatog i prihvaćenog i od atleta sa Zapada. Nakon pada Berlinskog zida i političkog prekomponovanja Evrope, promenile su se okolnosti i miting je morao naći novu formu prepoznatljivosti.

I našli su uvršćavanjem u program nekoliko nestandardnih disciplina, najčešće trka na 300 i 1.000 metara. Uprkos relativno skromnim troškovima, ostali su među najinteresantnijim mitinzima.

Osim na 300 metara atletičari se povremeno nadmeću na brojnim drugim nestandarnim distancama. Tako je Tajson Gej uspeo da na 200 metara u pravcu (bez krivine) sa 19,41 postavi najbolji rezultat.

Omiljena deonica 150 metara

Mnogo su češća takmičenja najbržih na 150 metara. Rekorder je, ko bi drugi, Bolt sa 14,44 sekundi, a popularni Jamajčanin deonicu iste dužine u pravcu istrčao je za 14,35 sekundi.

Manje poznati Kubanac Oresto Rodrugez sa 59,32 sekundi drži rekord na 500 metara, dok je deonicu od 600 metara najbrže za 1:12,61, pretrčao pre četvrt veka poznati srednjeprugaš Džoni Grej.

Nešto ređe, i preponaši se nadmeću na neuobičajenim deonicama. Tako je je Aleks Tarner 200 metara sa preponama pretrčao za 22,16 sekundi, dok je najbolji rezultat na 300 prepone, 34,48 postigao Britanac Kris Nebreski.

Franacuski stiplčezista Markus Brenuti je deonicu od 2.000 metara sa preprekama prešao za pet minuta i 10,68 sekundi.

Na Štrandu

Nekada su se i na novosadskoj plaži Štrand momci nadmetali u skoku u dalj iz mesta. Osim skakača, dobrim rezultatima su se isticali bacači, ali i dizači tereta.

Na globalnom planu, najviše je skočio, pre sedam godina u Indijanopolisu, Brajan Džons. Izmestni skok od 3,73 metra odista imponuje.

Amerikanci obožavaju štafete i na tamošnjim mitinzima česte su atipične "relejne" trke. Tako je u nadmetanju štafeta 400x300x200x100 metara sa 1:46,50 pobedio "Pamer" tim, ekipa poznatih sprintera koju je odabrao sponzor.

Marita Koh još vlada

Dame se na atipičnim deonicama takmiče se tek za nijansu ređe. Tako je na 150 metara najbrža poznata Jamajčanka Marlen Oti, 16,46 sekundi, dok je i tri decenije nakon povlačenja sa atletske staze Marita Koh sa 34,16 nenadmašna na deonici od 300 metara.

Kada se trči u pravcu najbolja je još aktivna Alison Feliks. Deonicu od 150 metara preleti za 16,36, od 200 metara za 22,55 sekundi.

Češka atletičarka Suzana Hejnolova je sa 38,66 najbolja i na 300 prepone. Dame trče i štafetu 4x100 prepone, u kojoj je rekordno vreme 50,70 sekundi postavila četvorka poznatih preponašica opkupljenih u sponzorskom timu fabrike "BourgieFast".

Rekord ili najbolji rezultat

Ima još atipičnih nadmetanja, preciznije kazano u disciplinama koje nisu na olimpijskom programu, posebno u hodanju i kros-trčanju. Jedno vreme bila je moda "izmišljanja" novih deonica, pa je Međunarodna atletska organizacija 1976. godine precizno definisala discipline sa programa olimpijskih, svetskih i kontinetalih prvenstava u kojima se oficijelno vode rekordi. 

Najuspešniji u nestandardnim disciplinama zvanično se vode kao "najbolji rezultat". Ipak, popularnost i ovih nadmetana je učinila da se u javnosti svi ponajbolji posmatraju kao rekorderi.