Koliko je strast opasna?

Jeste li ste znali da je prvobitno značenje reči "strast" bilo isključivo negativno?

Psihoterapeut Zoran Milivojević kaže da je nedovoljno poznato da je ova imenica nastala od glagola "stradati, nastradati".

- Zašto strada ili trpi strastveno biće? Zato što je strast posvećivanje sebe jednoj stvari koja se doživljava kao najvažnija, najveća vrednost. To može da bude druga osoba, ali i posao, hobi ili umetnost, kada se zanemaruju sve druge sfere o kojima je nužno da se brine. I zato, gledano na duge staze, on strada.

A, mi govorimo o ekstremnoj strasti u vezi. Destruktivnoj. Opsesivnoj. Onoj u kojoj je "đavo odneo šalu" i na koju je verovatno mislio Baruh de Spinoza kada je rekao da ako ona hoće da govori, razum mora da ućuti. Opsesivna ljubav je u stvari očajnička čežnja za voljenom osobom i prati je gubitak samokontrole, snažno uzbuđenje, strah od gubitka, dramatizovanje svake reči ili gesta. Prvi njeni simptomi su neutaživa potreba da se sadašnji ili bivši partner prati, kontroliše, povređuje, ljubomora prerasla u opsesiju, apatija, samopovređivanje, manjak samopoštovanja... Milivojević kaže da se to dešava onda kada ljudi smisao života poistovete sa nečim ili nekim, a kada to izgube, doživljavaju najsnažnija neprijatna osećanja.

Onore de Balzak se pitao:"Ko bi mogao da odredi granice gde slast prelazi u bol, a gde je bol još slast?". A Milivojević kaže da je problem upravo u tome što većina danas ne razlikuje strast i slast, jer kada se posveti nekom, onda takav odnos postaje izvor najvećih uživanja.

- I zaista, kada smo u prilici da zadovoljimo našu najveću želju, tada osećamo veoma prijatno osećanje, užitak, sreću, ekstazu. Ali, kada nas razdvoje od onoga prema čemu imamo strast, kada to izgubimo ili se plašimo da će nam iskliznuti, tada osećamo snažan gubitak, a on znači i najveću patnju. Posebno je važna ona emocija koja vodi u destrukciju, a njen najveći primer je "zločin iz strasti", objašnjava Milivojević.

Autor: Sensa