Tim naučnika s tehničkog univerziteta u Minhenu (TUM) je pratio na osnovu uzorka rast čak 1.383 drveta tokom poslednjih 150 godina. Ono što su otkrili je da, iako gradsko drveće generalno "dobija bitku", bez obzira u kojem kraju sveta ono raste. Širom svih tih zona, ako se gleda u celini, stopa rasta i ruralnog i urbanog drveća se nije značajnije povećavala od šezdesetih godina prošlog veka. Uopšte gledajući, gradsko drveće je raslo čak 25 puta brže od onog ruralnog.
"Pokazali smo kako je gradsko drveće iste starosti kao i ono u divljini u proseku – veće, jer i raste brže. Iako ta razlika iznosi oko jednu četvrtinu za drveće starosti od oko 50 godina, ona je nešto ispod 20 odsto kod stabala starih 100 godina", pojasnio je član naučnog tima Hans Prech.
Svi podaci su sakupljani od drveća u i oko Berlina i Minhena u Nemačkoj, zatim u Brizbejnu u Australiji, u Kejptaunu u Južnoafričkoj Republici, u Hanoju u Vijetnamu, u Hjustonu u Teksasu, u Parizu u Francuskoj, u Princ Džordžu u Kanadi, u Santjagu u Čileu i u Saporou u Japanu. Svi ti gradovi su izabrani zbog četiri različite klime – subpolarne, sredozemne, umerene i suptropske.
Najveći rast gradskog drveća zapažen je u subpolarnim regijama, dok kod umerene klime drveća u urbanoj sredini sporije rastu od svojih ruralnih rođaka. Razlike gotovo da i nije bilo u rastu sredozemnog drveća, dok je ono suptropsko urbano raslo brže onih spomenutih šezdesetih godina, ali se od tada izjednačilo s rastom ruralnog.
Naučnici smatraju kako je generalno ubrzanje rasta od šezdesetih posledica emisije ugljen-dioksida, a ranije studije su otkrile da sve dok ima vode, toplija klima pogoduje rastu drveća.
Drveće i biljke mogu svoju sezonu rasta da prošire u toplijoj okolini i takođe tako povećaju stopu fotosinteze zahvaljujući fertilizacijskom efektu ugljen-dioksida. U gradovima u kojima drveće ne uspeva faktori poput lošeg kvaliteta tla ili manjka vode se suprotstavljaju toploti koja doprinosi rastu, ističu naučnici.
Međutim, osim što gradsko drveće brže raste – ono brže i stari i treba češće da se menja mladicama.
Istraživanje je objavljeno u časopisu "Scientific Reports".
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju -
LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
Komentari 5
NSD
I evo prilike da nadleznima postavim jedno pitanje....koji je razlog zbog cega u delu Bulevara Cara Lazara od ulice Balzakove pa do ulice Cara Dusana nema drvoreda ni sa jedne strane?...da vas podsetim da rec bulevar bas oznacava ulicu zasadjenu drvecem
dobrotvorka
frustronaut
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar