VIDEO: Pet najpoznatijih pasa-heroja

Naši verni saputnici kroz vreme su, prema arheološkim nalazima, najmanje 9.000 godina uz nas. Oni su čuvari i spasioci ljudske vrste, a o njihovoj hrabosti, snazi, izdržljivosti i odanosti, svedoče priče koje slede.

1. Narednik Stabi

Stabi je bio najodlikovaniji pas Prvog svetskog rata i jedini pripadnik svoje vrste koji je unapređen u čin narednika zbog zasluga u borbi. Pojavio se niotkuda u julu 1917. godine na kampusu jednog od najprestižnijih univerziteta na svetu - Jejlu, dok su pripadnici 102. pešadijskog puka bili tamo na treningu. Mali četvoronožac savršeno se uklopio među njih, učestvovao u vežbama, pa čak i navodno naučio da salutira spuštajući desnu šapu.

U vrlo kratkom roku osvojio je srce kaplara Roberta Konroja, koji ga je usvojio i dao mu ime Stabi, zbog kratkog, debelog repa (eng. stubby). Prokrijumčario ga je i odveo u rovove Francuske, gde je bio izložen iperitu. Posle oporavka, vratio se na Zapadni front - ovaj put sa specijalno dizajniranom gas-maskom. S obzirom na to da je i sam pretrpeo napad otrovnim gasom, naučio je kako da upozori vojnike na opasnost. Takođe, umeo je da locira ranjenike tokom potrole, a jednom prilikom čak je uspedo da zarobi nemačkog špijuna.

Za 18 meseci "radnog staža", Stabi je učestvovao u 17 bitaka, preživeo brojna ranjavanja i konstantno podizao moral svojim saborcima. Po završetku rata, Konroj ga je prokrijumčario nazad kući - postao je američka nacionalna ikona i predvodio je brojne parade širom SAD, sve do svoje smrti, 1926. godine.

2. Ouni

Ouni je usvojen 1888. godine od strane poštara u Albaniju, nakon što ga je vlasnik napustio. Ubrzo je postao nezvanična maskota poštanske službe - spavao je među poštanskim džakovima, putovao sa svojim novim gazdama, a njegova slava je rasla vrtoglavom brzinom. Godine 1895. našao se na "putu oko sveta za 129 dana", a uoči njegovog povratka u Njujork, "Los Anđeles tajms" je pisao kako je posetio Aziju, Severnu Afriku i Bliski istok.

Tokom devetogodišnje "karijere", Ouni je prevalio više od 220.000 kilometara, a ubijen je u junu 1897, nakon što je, navodno, ugrizao jednog poštanskog službenika u Tolidu. Njegovi ostaci su izloženi u muzeju Smitsonijan u Vašingtonu.

3. Lajka

Lajka, jedan od najpoznatijih pasa na svetu, bila je lutalica koju su sovjetski naučnici 3. novembra 1957. poslali u svemir, i nažalost, prva žrtva njihovih istraživanja. Uginula je u mukama svega nekoliko sati nakon lansiranja Sputnjika 2, zbog pregrevanja kabine. Letelica je, zajedno sa njenim telom, izgorela pet meseci kasnije, nakon što je 2.570 puta obišla oko Zemlje.

Sovjetski zvaničnici su u aprilu 2008. podigli spomenik u znak sećanja na ovog malog psa "astronauta", koji se nalazi nadomak vojno-istraživačke ustanove u Moskvi koja je pipremila njegov put u kosmos.

4. Balto

Bio je januar 1925. godine kada je gradić Noum na severu Aljaske zahvatila epidemija difterije. Doktor Kertis Velč proglasio je vanredno stanje, a jedini lek koji je mogao da spreči dalje širenje bolesti postojao je u Enkoridžu, udaljenom 800 kilometara odatle.

Međutim, kako su se temperature spustile daleko ispod nule, gradski zvaničnici odlučili su da se do Enkoridža ode uz pomoć psećih zaprega. Bilo je potrebno pet i po dana, 20 ljudi i više od 150 pasa za takozvanu "veliku trku milosti", među čijim učesnicima se naročito istakao Balto, crno-beli sibirski haski, koji je pokazao izuzetnu hrabrost uprkos smanjenoj vidljivosti i snažnoj mećavi.

Za svega nekoliko sedmica, postao je medijska zvezda, a u decembru 1925. podignut mu je spomenik u Central parku u Njujorku.

5. Sinbad

Mešanac po imenu Sinbad, u početku je trebalo da bude poklonjen devojci jednog mornara, ali kako ona nije mogla da ga zadrži, proveo je 11 godina sa članovima posade broda "Kembel".

Učestvovao je u Drugom svetskom ratu i 1943. godine je nagrađen za dvanaestočasovnu borbu protiv čak šest neprijateljskih podmornica. Tokom jedne bitke, brod je oštećen, a Sinbad je bio jedan od retkih koji je ostao na njemu do njegove popravke. Mornari su verovali da je baš zbog toga "Kembel" bio nepotopljiv.

Dobio je brojna odlikovanja za svoje zasluge, a po "zvaničnom penzionisanju" u septembru 1948, živeo je mirno naredne tri godine.