Duže radno vreme štetno za žene, ali ne i za muškarce

S druge strane efekti na zdravlje muškaraca su potpuno suprotni, navodi se u novom istraživanju naučnika sa Ohajo Univerziteta u SAD-u.

Naučnici sa Ohajo Univerziteta intervjuisali su 7.500 ljudi starijih od 32 godine. Pitanja koja su im postavljana odnosila su se na dužinu radnog vremena i najčešće zdravstvene tegobe koje imaju.

Ustanovljeno je da prvobitni efekti na zdravlje mogu proći neopaženo, ali ukoliko žena provede više od 40 sati nedeljno na poslu, to može imati značajne posledice po njeno zdravlje. Ukoliko žene na poslu u toku sedmice provedu više od 60 sati rizik da će bolovati od dijabetesa, raka, srčanih bolesti, i artritisa se utrostručuje.

"Ljudi ne razmišljaju kako im naporni poslovi u njihovim 20-tim, 30-tim i 40-tim godinama mogu uzrokovati zdravstvene probleme kasnije u životu. To se naročito odnosi na žene", kazao je Alard Dembe, profesor menadžmenta i politike zdravstvenih usluga i vodeći autor studije.

Zanimljivo, efekti više radnih sati u sedmici gotovo su suprotni kada je u pitanju zdravlje muškaraca. Novim istraživanjem zaključeno je da ako muškarci rade duže od 40 sati nedeljno imaju jedino veće šanse da boluju od artritisa. Šanse da imaju neke druge zdravstvene probleme značajno su manje u odnosu na žene.

Takva razlika objašnjava se činjenicom da žene u odnosu na muškarce imaju mnogo više aktivnosti pored posla. Osim ostvarivanja ciljeva u karijeri, žene rade i u domaćinstvu. Zbog stalne potrebe za balansom između karijere i porodice, žene su u većoj opasnosti da boluju od neke hronične bolesti, ističu autori studije.

U istraživanju koje su 2015. godine sproveli Harvard i Stenford biznis škola otkrili su da stres na poslu uzrokuje hipertenziju, kardiovaskularne bolesti, a odražava se i na mentalno zdravlje.