Za ovu su razliku, sudeći prema stručnjacima, zaslužni naši geni.
I dok su o kafi napravljene brojne studije kojima je ispitana, kako njena štetnost i potencijalni rizici, tako i njeni benefiti, prošlog meseca je Svetska zdravstvena organizacija pobila sopstvena uverenja o tome kako bi ovo piće moglo biti potencijalno kancerogeno, priznavši kako za to "nema dovoljno dokaza".
Kako piše "Njujork tajms", stvari nisu tako jednostavne.
Pre deset godina profesor nutricionizma s univerziteta u Torontu, Ahmed El-Sohemi, odlučio je da ispita poseban gen koji je nazvan CYP1A2, a koji je uključen u metabolizam kofeina, i na osnovu kojeg je moguće utvrditi na koji način kafa utiče na ljudsko srce.
Ljudi koji naslede dve kopije "brze" varijante gena CYP1A2, jedne od oba roditelja, poznati su kao oni koji imaju sposobnost brzog metabolizovanja i kofein mogu razložiti oko četiri puta brže nego oni koji od roditelja naslede "spore" varijante ovog gena.
U studiji je učestvovalo 4.000 odraslih osoba, a El-Sohemi i njegove kolege su otkrili kako su osobe koje su pile četiri ili više šolja kafe dnevno imale 36 odsto veći rizik od obolevanja od srčanog udara. Međutim ušavši dublje u samu problematiku gena, istraživači su otkrili kako se ovaj rizik odnosi samo na one koji sporo metabolišu kofein. To je pokazalo kako su oni koji su brže metabolisali kofein i pili u proseku tri šolje kafe dnevno, imali niži rizik za srčani udar.
El-Sohemi navodi kako kofein može biti okidač za kardiovaskularne probleme kod ljudi koji kofein metabolišu sporo iz razloga što stimulans kod njih duže ostaje u organizmu. S druge strane, oni koji brzo metabolišu kofein imaju benefit od ostalih komponenti u kafi, poput antioksidanata ili polifenola, uz mnogo manje štetnih uticaja kofeina.
Još jedno ranije istraživanje je pokazalo slične rezultate: 2009. godine je grupa italijanskih naučnika otkrila kako oni koji sporo metabolišu kafu imaju više problema sa visokim krvnim pritiskom od onih koji brzo metabolišu kafu.
Međutim, Merilin Kornelis, sa Nortvestern univerziteta navodi kako se ovde ne radi samo o statusu CYP1A2 gena, budući da je za metabolizam kofeina odgovorno više različitih gena. Naučnici zapravo tek odnedavno počinju da istražuju vezu između metabolizma kofeina i drugih zdravstvenih poteškoća kao što su rak dojke i jajnika, dijabetes tipa 2, i Parkinsonova bolest.
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar