Izbegavanjem vakcine otvaramo vrata zaboravljenim bolestima

Zaboravljene zarazne bolesti, od kojih je nekada u epidemijama umiralo na hiljade ljudi, a koje su bile gotovo iskorenjene, prete ponovo da se vrate, jer se poslednjih godina sve manje dece vakciniše.
U epidemiji malih boginja u Rumuniji, koja još uvek traje, zaraženo je više od 3.500 ljudi, a umrlo je 17 osoba. Slične epidemije dešavale su se i u Republici Srpskoj, Federaciji BiH, a u Srbiji su do sada registrovani samo pojedinačni slučajevi.
 
Slično je i sa rubeolom, zauškama, dečjom paralizom, velikim kašljem, tetanusom, velikim boginjama. Te bolesti su bile pred eliminacijom, a neke i iskorenjene, ali zbog sve manjeg obuhvata vakcinacijom prete da se vrate u epidemijama.
 
Svetska zdravstvena organizacija kaže da bi se zarazne bolesti držale pod kontrolom mora biti vakcinisano minimum 95 odsto dece i da samo toliki obuhvat garantuje da virus neće imati plodno tle da se razvije. U Srbiji obuhvat MMR vakcinom (male boginje, rubeola, zauške), koja se daje u drugoj i sedmoj godini života, je 81 odsto, odnosno u sedmoj 91,1 odsto, dok je u Beogradu obuhvat vakcinacijom u drugoj godini pao na 65 odsto.
 
"Činjenica je da nas nisu potresale velike epidemije i da ih nije bilo dugo. To je doprinelo da prestanemo da mislimo na njih i da mislimo da će neko drugi da obavi naš posao zaštite, pre svega nas samih i naše dece, a onda i kompletne populacije, a to je vakcinacija", kaže infektolog Goran Stevanović.
 
Pojašnjava da zarazne bolesti sada traže svoj prostor, a to su ljudi koji nisu vakcinisani i nisu zaštićeni, te se u zemljama koje nemaju dobar obuhvat vakcinacijom već javljaju epidemije. Epidemiolozi i virusolozi upozoravaju da neke zarazne bolesti, kojih zahvaljujući vakcinaciji nije bilo poslednjih decenija, kada bi se pojavile mnogi lekari ne bi znali da ih prepoznaju jer ih nikada nisu videli u praksi, već su ih videli samo u knjigama.
 
Virusolog Ana Gligić kaže da je to bio razlog velike epidemije variola vera (velike boginje) 1972. godine, koja nije prepoznata u startu. Bolest su videli i znali kako izgleda jedino infektolozi profesor Miomir Kecmanović i docent Vojislav Šuvaković koji su bili na specijalizaciji u Indiji, gde je bilo variole, ostali su o bolesti znali samo iz knjiga.
 
"Međutim, dok su njih pozvali, variola se već raširila", kaže Gligić, koja je kao šef laboratorije za opasne viruse u Torlaku potvrdila prvi slučaj variola vere u Srbiji, ali i prva videla i potvrdila još opasniji Marburg virus, ali su je kolege iz Marburga pretekle, jer je rukovodstvo Torlaka odlučilo da se sačeka dan-dva da se to objavi.
 
Jedan od razloga što je došlo do opadanja obuhvata vakcinacijom je i to, kako kaže, što je došlo do kompromirovanja vakcine protiv pandemijskog gripa H1N1 pre nekoliko godina, kada je uvezena velika količina vakcina, a naučnici počeli da pričaju da je to više komercijala nego preventiva. Infektolog Stevanović pojašnjava da je vakcinacija pre svega mera kojom se štiti pojedinac koji se vakciniše, ali da se na taj način jača i kolektivni imunitet.
 
"Znači, ako vakcinišete svoje dete pre svega njega štitite, ali isto tako se štite i sva druga deca, jer je jako značajan i kolektivni imunitet. Jedna grančica će se lako saviti ali ako imate snop od 10-15 to mnogo teže ide", navodi Stevanović.
 
Kako kaže, ako u dečijem kolektivu ima 95 odsto vakcinisane dece, preostalih pet odsto koji nisu vakcinisani, jer ne smeju da primaju vakcinu, će takođe biti zaštićeni. "Praktično pravite jedan širok i izuzetno jak front koji sprečava izazivača da uopšte uđe u osetljivu populaciju i na taj način štitite sve nas zajedno", zaključio je on.
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
  • Titov pionir

    08.04.2017 13:23
    Ospite paljbu, licencirani...
    Nema nikakvih problema da se vakcinišemo. Ali, nikakvih.
    Ali, gospodo... objasnite zašto to MORAJU da budu vakcine pravljene na zapadu?
    Kada sa vakcinama iz Rusije i Kine nisu zabeleženi nikakvi problemi.
    Ko je primio novac u Srbiji, da se namerno uništi Torlak ubacivanjem živih ćelija?
    Ko je primio novac u Srbiji da se isključivo koriste vakcine Novartisa, sa zapada, i da mi budemo eksperimentalna zona za nečije potrebe?
    Deder, odgovarajte na 3 jednostavna pitanja.
    Pa onda neka dr, sci i ostali ospu paljbu po nama neobrazovanima i zaostalima što ČUVAMO SVOJE PORODICE!
    Pa mi imamo stručnjak u americi koji vodi 2 instituta za izradu vakcina i on je protiv ovog.
    Neka RTS reprizira emisiju, ako sme.
    Svetska Zdravstvena Organizacija je kompromitovana.
    Oni više ne mogu da nam postavljaju repere za proizvođače vakcina.
  • Bolero

    08.04.2017 13:06
    Demokratija
    Skolovanje preko interneta stvara privid poznavanja raznih tema. Svakakvi neodoktori pišu i zatupljuju narod. Vakcina je civilizacijska tvorevina. Kao vatra i točak.
  • 8)

    08.04.2017 12:21
    Ne vredi objasnjavati narodu koji u 21.veku pravi moleban da padne kisa. Ja sam dete Titove SFRJ i ne mogu da verujem koliko smo nisko pali i kako je nada za svaki progres otisla odavde.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Život - Zdravlje

U Srbiji više od 800.000 obolelih od dijabetesa

U Srbiji više od 800.000 ljudi boluje od dijabetesa koji je postao jedan od najvećih zdravstvenih problema u svetu, upozoravaju lekari i naglašavaju važnost pravovremene dijagnoze i lečenja.

Ovo su znaci da pijete previše kafe

Ljubitelji kafe se često oslanjaju na svoju omiljenu jutarnju šoljicu da započnu dan puni energije. Međutim, stručnjaci upozoravaju da preterivanje sa kafom može da izazove neprijatne nuspojave.