Muškarci na Zapadu postaće neplodni do 2060.

Strah da zapadnjački muškarci ubrzano postaju neplodni nije novost. Na takvu mogućnost ukazivale su već i neke ranije studije. Međutim, u novom istraživanju – metaanalizi više studija - aprovedenih u Severnoj Americi, Evropi, Australiji i na Novom Zelandu, problem pada broja spermatozoida utvrđen je vrlo pouzdano.

Pritom je zanimljivo da su istraživanja otkrila da isti trend ne postoji u drugim delovima sveta – u Južnoj Americi, Africi i Aziji. Međutim, u tim krajevima nije rađeno dovoljno istraživanja da bi se mogao izvesti jednako pouzdan zaključak.

Uzrok je u životnoj sredini

Ključni razlog za registrovani pad, kojem se ne vidi usporavanje ili kraj, povezan je s brojnim uticajima iz životne redine na koje su naročito osetljivi muški fetusi. Na primer, bisfenol A koji se koristi u proizvodnji polikarbonatne plastike i poliepoksida, štetan je za plodnost, a loše dejstvo imaju i pušenje i prekomerna težina.

"Broj spermatozoida i drugih parametara uverljivo je povezan s brojnim uticajima iz životne sredine, uključujući hemikalije koje uzrokuju poremećaje u radu endokrinih žlezda, pesticide, vrućine i životni stil, uključujući ishranu, stres, pušenje i telesnu masu", pišu autori rada koji je objavljen u časopisu "Human Reproduction Update".

Prema rezultatima koji su prikupljeni od 1971. do 2011, broj spermatozoida zapadnjaka pao je za 59,3 odsto, dok su koncentracije sperme pale za 52,4 odsto. Pokazalo se da broj spermatozoida godišnje pada za oko 5,33 miliona, odnosno 1,6 odsto.

"Ako se broj spermatozoida ekstrapolira do logičkog zaključka, muškarci će od 2060. imati mali ili nikakav reproduktivni kapacitet", komentarisao je nalaz studije Kris Barat, profesor reproduktivne medicine na Univerzitetu Dandi.

Mali broj spermatozoida nije neplodnost

Ne slažu se svi stručnjaci s navedenim projekcijama, barem ne u potpunosti. Naime, neki ističu da broj spermatozoida kod svakog muškarca varira. Između ostalog, on će zavisiti od intervala između poslednjeg snošaja i obavljanja testiranja.

Na primer, Stefan Šlat sa Univerziteta Münster u Nemačkoj smatra da su naše deke ređe imale seks i da su ozbiljnije shvatali testiranja sperme, što je u nekoj meri moglo uticati na zabeleženi trend.

"Kada je vaš deda išao na brojanje spermatozoida, on je to vrlo ozbiljno shvatao tako da nije imao ejakulaciju pet do šest dana pre toga", rekao je Šlat.

Neki stručnjaci ističu u da se pad broja spermatozoida ne može poistovetiti s neplodnošću jer je teško definisati broj s kojim ona započinje. Osim toga, plodnost zavisi od brojnih drugih faktora, a ne samo od broja spermatozoida.

Naime, već je i jedan spermatozoid dovoljan za začeće. Ipak, činjenica je da je Svetska zdravstvena organizacija zabeležila da su muškarci koji su uspeli da začnu decu u roku od godinu dana pokušavanja imali preko 15 miliona spermatozoida po mililitru sperme. Ovaj broj danas se smatra granicom normalnog broja spermatozoida. A u spomenutoj metaanalizi autori su zabeležili da broj muškaraca, koji imaju manje od praga koji navodi SZO, u zapadnim zemljama raste.

Kako god bilo, svi stručnjaci slažu se da je potrebno posvetiti više pažnje zabeleženim trendovima i njihovim mogućim uzrocima i posledicama.