INTERVJU - Nele Karajlić: Ljudi u klubovima koriste energiju navijača za svoj interes

Ni nakon dve sednice delegati Partizana nisu odlučili ko će biti novi predsednik, zbog čega će konačnu odluku doneti Fudbalski savez Srbije 20. oktobra. Fama oko "kvoruma" dostiže razmere da bi se verovatno našla u skeču "nadrealista". Klubovima za koje navija, "Želji" i Partizanu u takmičenjima ne ide najbolje. I sam je pokušao da promeni stvari u klubu iz Humske. Tokom šest meseci u upravi Partizana tražio je način da promeni statut kluba, ali nije uspeo. Nakon odlaska iz "crno-belih", Karajlić poručuje da će, ukoliko ne bude sistemskih promena, klub nestati.

Karajlić: Ni Zvezda ni Partizan nemaju nikakav imuni sistem, stanje je takvo da predsednik kluba postaje onaj ko se prvi probudi. Ti klubovi opstaju samo na osnovu činjenice da imaju milijardu navijača koji su uz klub. Tu energiju zloupotrebljavaju ljudi sa različitim ciljevima, oni prave kombinacije koje njima odgovaraju. Dok sam ja bio u klubu, kroz prodaju igrača obrnuli smo nekih 10-15 miliona evra, a zamislite koliko bi to bilo da smo imali nekog Peđu Mijatovića. To je ozbiljan biznis i takvo rasulo koriste razni ljudi, statuti koji postoje su loši, još iz vremena SFRJ, jednostavno ne odgovaraju vremenu u kojem živimo.

021: Upravo vaša ideja je bila da menjate statut. Kada pričamo o fudbalu, mislimo na novac, biznis, ali niko ne spominje odgovornost koja ide uz sve to.

Karajlić: Zapravo nijedan od statuta ne može da povuče neku krivičnu odgovornost. Ispada da kada neko nešto proda, a onda deo svega stavi sebi u džep, nije krivično delo, jer da jeste, već bi bili kažnjeni. Ja razumem i premijera, jer to je osinje gnezdo u koje se ne sme dirati. On može da, kao i ovi koji navijaju za Grobare ili Cigane, preko svojih autoriteta, pritisaka, nabavi neki novac od sponzora, ali i to je katastrofa. Moj pokušaj je bio da napišem statut, zato sam bio tamo. Međutim, u demokratskoj raspravi sam bio nadglasan, ali nije to ni pitanje demokratije, nego spremnosti da se nešto radi. Ukoliko nema političke volje, onda je sve besmisleno.

021: Bez jakih klubova nema ni reprezentacije. Iako je fudbal ovde sport koji ima najviše selektora, ove godine se raspravljalo o drugim sportovima i slavile su se druge medalje. Da su učestvovali fudbaleri na Olimpijadi, kako bi prošli?

Karajlić: U fudbalu ne bismo ni primirisali ostalim ekipama na Olimpijskim igrama. Međutim, ono što su uradili ostali sportisti je zaista veliko čudo, jer broj medalja u ovako ruiniranom stanju u kome se društvo nalazi je spektakularan rezultat, bez obzira na to da li su imali potporu države ili ne. Nije sve baš crno-belo tu, dosta toga treba da se poklopi, sport čini dosta sreće. Više ne postoji toliko velesila u sportu. Sovjetski Savez je bio mnogo jači nego što je danas Rusija, više ne postoji Istočna Nemačka, koja je uvek bila druga ili treća. Malo su se medalje osule, ne mogu reći da su medalje Jugoslavije bile vrednije, jer zlato je zlato, ali je bilo podjednako teško dospeti do njih kao i do ovih.

021: Osim medalja ovogodišnje Igre su i obeležile izjave sportista i političara. Stanje srpskog sporta je postalo tema broj jedan, a kako vidimo interesovanje je već nestalo. Koliko je dnevno-politička polemika obesmislila uspeh sportista?

Karajlić: Nisam to shvatio kao neku polemiku. I Španović, Štefanek i Prlainović su rekli svoje i ne mogu reći da to nije tako. Atletika je stvarno sport u koji bi trebalo da se više ulaže, jer se sportska snaga države ogleda u broju medalja u bazičnim sportovima, dakle atletici, gimnastici i plivanju. Mi nemamo gimnastiku, nijedan klub. Činjenica da Ivana konstantno donosi medalje je znak da se tu nešto menja na bolje. Sa druge strane vaterpolo je zaista na margini, jer niko od institucija ne želi da stane iza klubova. Svakako, nedopustivo je da to propadne, jer vaterpolo čine deca, od kojih će neko postati dobar sportista ili dobar čovek. Tako da i Prlainović ima pravo, jer on zna koliko je voda u bazenima hladna i kako je kada nema grejanja.

021: Ali kada pogledamo reakcije vidimo da se sve shvata kao kritika vlasti. Da li je to razlog zbog kojeg je, osim društvenog sistema, urušen i sportski?

Karajlić: Društveni sistem nije toliko ruiniran koliko ekonomski. Međutim, ta vatra oko Prlainovićeve izjave je nastala, jer je bačenu u trenutku velikog slavlja zbog čega je brzo prešla sa sportsko-ekonomskog na politički teren. Ono što je potrebno jeste da institucije još više očvrsnu kako ne bismo personifikovali Vladu preko jednog čoveka, nego da ona bude mehanizam sam po sebi. Moramo biti iskreni i reći da nema dovoljno para da se ulaže u sve. Najbolji primer je fudbal, to je ozbiljna industrija. Nije to napraviš jednu salu, dovedeš decu da skaču pa ko najdalje skoči. On mora da ima izgrađen sistem, a na državi je svakako da spasi sve sportove.

021: Ekonomski, društveni, politički sistemi zajedno utiču na živote ljudi u jednoj državi, ali i na sport. U jednom momentu smo imali priliku da vidimo Jugoslaviju kao domaćine Zimske Olimpijade. Čini li vam se da smo danas bliži da postanemo domaćini političkih, a ne sportskih, okršaja?

Karajlić: To je stvar osećanja i to se ne može kanalisati. Ako neki političar mrzi ti ne može reći da to nije lepo. Na drugoj strani su sportisti, koji pokazuju jedno drugo lice. Imali smo dva ili tri direktna susreta sa Hrvatima na Olimpijadi i oni su prošlih bez tenzija. Slika dvojice Bogdanovića u dresovima pod različitim grbom je obišla svet, kao i zagrljaj vaterpolo selektora Hrvatske i Srbije. Zaista mi je nejasno da ljudi koji vode Hrvatsku, ne mogu porediti sa ove strane, jer mislim da ništa negativno nije išlo ka njima, ne mogu da shvate da je sportski aspekt "sukoba" među nama daleko lepši nego politički.

021: Za kraj, u jednom skeču "Nadrealne TV" budžet Srbije zavisi od utakmice na tiketu. Šta biste preporučili premijeru, na koga da se kladi?

Karajlić: Ja bih Vučiću poručio da igra na Bajern. Najmanja je kvota, ali je sigurica. Pa polako, za jedno 20 godina će sve biti kako treba.