Istraživanje: Više od polovine mladih u Srbiji je anksiozno i ima simptome depresije

Ko nije depresivan neka redovno čita komentare na ovom portalu i za koji dan će shvatiti da žvot ima smisla samo u deliću sveta u kome živi oko 10% ljudi. Ako ne živite u EU, USA, Australiji badava ste rodili i uzalud trudite.

Još pre desetak godina je na jednom kongresu psihologa gost po pozivu (eminentan svetski stručnjak) rekao da su u Srbiji depresivna stanja na 2. mestu.

Ponavljam: depresivna stanja, jer postoji čitav niz prelaza od depresivnog raspoloženja (o kojem vi govorite) do "prave depresije".

Osim faktora okruženja koje drugi čitaoci pominju, utiče i pandemija - globalna prevalenca depresivnih i anksioznih poremećaja se bukvalno utrostručila (Lancet, 2020.). Kako je sada, možete zamisliti.

Pitajte nekog psihijatra - ja ih znam nekoliko, ginu od posla i zakazuju mesecima unapred. Pazite, ne govorim o psiholozima, nego o lekarima koji tretiraju oboljenja za koja su potrebni lekovi.

Za botove, koji izgleda em žive u CH, em su tamo i decu podigli, imam samo jedno da kažem: u uređenoj državi biste bili kubikaši, nije čudo da ovoliko... "svirate".

Nekada smo mogli da pustimo decu da se igraju na dvorištu i očekivali ih na ručak. Gde sada da ih pustimo? Dvorišta nema jer su pretvorena u parkinge ili kafiće. Dete koje izađe iz zgrade može da bude napadnuto, opljačkano ili nešto gore. Svi samo sede i gledaju u mobilni telefon. Škola se pretvorila u mučenje. Deca ne paze na časovima a od njih se očekuje da slobodno pola dana provedu učeći. Ne vidim da će biti bolje.

Kao majka stednjoskolaca, moram reci da je ovo tačno. Zabrinjavajuće, ali tacno.

Gledaš roditelje kako svaki dan rade da ti obezbede pristojan život. Gledaš ih kako umiru. Gledaš da završiš neku školu i radiš po ceo dan opet za svoju decu. Ne znaš da li ćeš proći bolje od svojih roditelja. Ne znaš da li ćeš se razboleti i leciti privatno. Na penziju ne racunas, a glava te zaboli koliko novca das državi da bi organizovale razne SNS turneje.

A "istrazivanje" "obavili" otpaci otpadaka zutih otpadaka. U ovoj zemlji su samo oni depresivni. Dace Bog, zauvek.

Poražavajuca slika opšteg kolektivnog nezdravog mentalnog stanja u Srbiji sa previsokom cenom jer ugrožava mladost ove zemlje. Metaforički cu reci da smo počeli da "jedemo" sopstvenu decu. Naša je sramota jer smo neodgovorni do zdravlja sopstvene dece i oglušujemo se na to.

Ovo je za ocekivati sa obzirom da vecina mladih zivot zivi kroz instagrame, tiktokove a onda kao slag na tortu pink zezancije. A ovi prvi su vec javno dokazani da srozavaju mentalno zdravlje kod tinejdzera i mladih. Jos kao dodatni slagic za one koji su pametni da pomisle na svoju buducnost... e za njih... oni jos shvate da buducnosti u srbiji bas i nema. Tako da su rezultati i bolji nego sto bih ocekivao.

Šta se dešava? Kad mlad zdrav i prav čovek ustane i pogleda oko sebe, šta ima da vidi? Kakvu perspektivu? Kakvu budućnost može da očekuje u ovoj zemlji? Kada se toliki broj mladih ovako oseća trebalo bi da je svima jasno da razlozi ne mogu biti toliko individualni koliko je do okruženja. Napravili smo cirkus od države, 20 godina života niko ne može da ti vrati a nikakav progres se ne nazire, samo tonemo dublje iz dana u dan. Kriminalci se slave, pohabani i isprani mozgovi glasaju za režim, a psi režima trpaju u svoje privatne džepove dok od nacije prave robove. Slika jedna neizreciva

Ja sam anksiozna u saobraćaju, stalno pomišljam kako će nam neka budala preći u traku i sl.
Kad god negde idemo, ne mislim na sam događaj, nego kako ćemo stići do tamo, da li će sve biti u redu. Mislim da je okruženje loše za normalan razvoj mladih ljudi. Nadam se skorom odlasku u uređenu zemlju gde se ne razmišlja o banalnim stavrima.

Pa šta je toj omladini? Zemlja je ekonomski tigar u zlatnom periodu, vlasti mudre i poštene, neprijatelja skoro da nema sem Đilasa.

Jedni su opravdano depresivni jer nema perspektive osim motanja kablova, obrazovanje koje su stekli je zanemarljivo i neupotrebljivo. Takvo nam školstvo. Drugi bulje u instagram i rijalitije, pa su u dubiozi što oni nemaju para za takav život. Neki su očajni jer nemaju čestito ni ’leba da jedu u ovom "zlatnom dobu" ekonomskog lemura. Svako je srećan na isti način, a svi drugi su nesrećni na vlastiti.

Данас се свако ко се накратко осети лоше назива депресивним.

Da li se zna, šta je uzrok takvog povećanja depresije kod mladih? Pa to je strašno!!! Kakva je budućnost naše omladine sa takvim problemima, kad se zna da se depresija teško i dugotrajno leči?

A takva sretna država!