Šta psiholozi pitaju mališane kada procenjuju zrelost za školu?

Treba reći roditeljima šta se od dece očekuje i koja su pitanja. Ako dete nauči latinske nazive dinosaurusa, valjda može i svoju adresu. Čemu ta misterija oko pitanja, pa radi se o deci koja sve mogu naučiti, samo da im neko kaže šta se očekuje. Ništa drugo, nego zastrašivanje od prvog dana, da i deca i roditelji shvate da zavise od nečije procene i utiska.

Jedno pitanje sa testiranja, sta sledi prvo rodjenje il smrt. Nista licno al po meni malkice mracno za malene glavice. Kako neko rece i njima cesto treba dobar strucnjak.

To sto ste napisali je odraz velike zablude psiholologa da su nakon studija bez ikakvog iskustva spremni za rad sa ljudima.

Ne slažem se sa time da decu ne treba učiti čitanje pre polaska u školu, isto sam mislila pa sam na kraju krv popljuvala sa svojim detetom dok nismo pohvatali sve. Tempo ne deluje jak na početku, ali vrlo brzo se prelaze stvari i detetu će biti lakše ako već vlada nekim stvarima nego da bude u školi kao da je pao s Marsa. Nama je i učiteljica nedvosmisleno rekla na drugom roditeljskom koji je bio negde krajem oktobra da mi moramo da decom da vežbamo čitanje, u školi nemaju vremena!

Kao i u svakoj drugoj profesiji, od konobara do profesora (psihologa) postoje oni koji dobro rade svoj posao i vole ga i oni koji to ne čine. Zato generalizovati kako su svi psiholozi ovakvi ili onakvi je najblaže rečeno glupo. Mogu da pomognu i to mnogo. Pitanje je da li mi možemo da podnesemo ono što nam kažu i hocemo li da menjamo loše. Radim sa decom i nisam psiholog, ali mi je žao što ih po školama nema više. Bilo bi nam lakše. Mi dobijamo decu koja su ubeđena da su centar univerzuma, bez ikakvih radnih navika sa veoma izraženim govornim manama i lošom grafomotorikom. Fond reči većine dece je veoma mali pa u raspravi sa drugom decom koriste udarce. Pa sada vidite da li nam trebaju psiholozi i roditelji koji slušaju njihove savete.

Au majku ti...za ovih 12 godina rada u prosveti verujte mi ne znam upoznah li jednog normalnog...bolje reći jednu pošto su sve žene naravno...pošto, naravno posao je izuzetno težak, jelte...u većini slučajeva budu čak i neljudi(što bi bio najblaži opis njihovog ponašanja). Nadmene, argumentativne, nestručne, jednodimenzijalne(ma samo to kako ona misli i ni jedno drugu biće ne zna bolje) i vrlo često bez svoje dece i životnog partnera...i bojim se da to nije utisak, već se ta priča ponavlja kao šablon u mnogim školama...a ako se slučajno bave seminarima, edukacijama onda prve tri reči sa kojima sam počeo ovo izlaganje su zaista na mestu.
Nadam se zapravo da je ovo samo utisak, ali bojim se da sam ga iskusio u previše okruženja i zaista verujem da je šablon. Drugim rečima da mi psiholog, pedagog kažu da je dan, otišao bih do prozora da proverim...i po rečima jedne starije koleginice...psihologiju uglavnim upisuju oni kojima treba psiholog.
Njihova mišljena uzimam sa strogom rezervom...a svoju decu sam već naučio kako da prepoznaju pristrasno ponašanje i jednodimenzijalnost kojima ovaj kohort pleni.

za zzzz,
pa zato i zavrsavaju studije, tu se edukuju kako bi donosili takve zakljucke. fakultet je edukacija, ne znam o kakvoj drugoj edukaciji govorite

Bravo za profesora!
Nemojte opterecivati decu nebitnim stvarima!
Cuj, dinosaurusi na latinskom, jbt.

Moja ćerka na pitanje koga ima od porodice i da ih nacrta, odgovorila: mama, tata i mačak Toša.
Bilo je simpatično. I tačno.I zrelo.

Da li su psiholozi nakon zavrsenih studija i bez edukacije za ovu vrstu posla u stanju da donose zakljucke o sposobnosti dece. Da li neko proverava njihovu sposobnost?