Da li biste vratili izgubljeni novčanik?

naravno državi ko i sve ostale novce

Ma dobri su ljudi, vraćaju izgubljeno. Mom sinu su dva puta nalazili i vraćali telefon. Ja sam jednom video, kao osnovnoškolac, kako čoveku ispada novčanik a da on to nije ni primetio. Potrčim za njim, vratim mu ga, a on ni hvala. Verujte da ima i takvih. No, valjda mi se preko sina to sada vraća...

posle jedne svadbarske svirke vratio sam se kući a nisam ni znao da sam izgubio novčanik, sutra rano ujutru neko mi seo na zvono od stana i ne odustaje. dok sam se dovukao prošlo je sigurno 10min. otvorim kad ono dva klinca (kao ovi batinaši) oko 12-13 godina drže moj novčanik i kažu mi smo ga našli u gradu, mene tako mamurnog još više zbune i ostave bez texta i odu brzinom planinskog vetra. pogledam, sve je tu ništa ne fali, istrčim iz zgrade kad njih nigde nema. posle sam ih još 7 dana tražio po kvartu, raspitivao se i ništa. eto ovom prilikom ako čitaju i ako se prepoznaju da im kažem hvala klinci, nadam se da ćemo se ipak negde opet sresti.ako ništa drugo sviraću Vam za džaba na svadbi...

Pre nekih tri meseca,sam izgubila novcanika sa licnom kartom,vozackom,platnim karticama,i zdravstvenom knjizicom,i svega 500 dinara u njemu.Posto je u pitanju Kovilj,i naravno svi se znaju,stvarno sam pomislila da ce ga neko vratiti,ako nista,onda bar baciti pored puta da ga neko drugi nadje.Naravno,nikada se niko nije javio.Nazalost malo je postenih ljudi.

naravno . Upaltzili bi sav novac na državni račun da nam ne idu zelenaške kamate. Ko zna bi li doteklo samo za takse.

ja sam jednom nasla novcanik sa novcem, licnom kartom, vozackom, cekovima, platnom karticom... Ne razmisljala ni sekud - odmah nasla broj telefona vlasnika i javila njegovim roditeljima.
Mislim, javila njemu cak i pre nego sto on sam skontao da izgubio novcanik. :) Jako prijatan osecaj, reci cu vam!1

Cesto sam se pitao koliko kosta moje "postenje", koja je to svota novca koju bih prisvojio a vratio samo dokumenta. pre oko godinu dana nasao sam na parkingu podebeo zenski novcanik, stavio u torbicu i otisao u stan. pored kompletnih dokumenata i par hiljada dinara bilo je i sijaset raznih kartica, platnih i ostalih.Uspeo sam da uz malo zvrckanja telefonom kontaktiram gospodju, vratim joj sve sto je bilo i dovoljno je bilo njeno HVALA.Iskreno, osecao sam se zadovljno. Ili jos cekam onaj pravi?Ko to zna? Razmislite i vi o sebi!

Za neku manju, normalnu sumu bih vratila i bila prepostena. Za neku suludu sumu koja mi resava dosta u zivotu bih porazmislila, mislim sad da ne bih vratila. Mada, niko ne moze stvarno da zna, dok se ne nadje u takvoj situaciji, prakticno tek tad sebe stvarno upozna. Kakav sam baksuz, sva je verovatnoca da bi proradila savest i usadjeno postenje tj unutrasnji policajac, dar zbog kojeg cesto krivim svoje roditelje.

Iz ličnog iskustva znam, da vratiti preko policije izgubljeno znači ogromno maltretiranje i ponižavanje. Nađeš novčanik, predaš ga prvom policajcu a on: molim vašu ličnu kartu, gde stanujete, ime i prezime, gde ste ga našli i odakle vam novčanik i gomila pitanja kao da sam ga ja ukrao. Ako izraziš negodovanje za postupak, strogim pogledom i istim glasom ti zapreti da će te privesti u stanicu i tamo obaviti informativni razgovor. I eto želiš da budeš pošten i pomogneš jer znaš kako bi ti bilo da moraš sva ta dokumenta ponovo da vadiš te umesto pohvale naprave od tebe kriminalca. Na žalost bolje je okrenuti glavu i napraviti se mutav dok ne dođu neki bolji dani. Nije lako ali pošten svet je danas lovina za odstrel umesto........

Ne radi se ni toliko o parama koliko me muka hvata na samu pomisli da moram da vadim sva dokumenta i kartice u ovoj nazovi drzavi Srbiji gde je sama birokratija skuplja od samog monetarnog sadrzaja u novcaniku.

Slazem se, statistika je najveca laz, tako je govorio moj profesor matematike. Cista je slucajnost koje ces slucajeve uzeti. Zato se uzima veliki broj slucajeva, da bi se smanjio uticaj slucajnosti.

Uvek vratim novčanik, a do sada sam ih pronašao ukupno četiri. U jednom je bilo dve marke, kada je moja plata bila dve marke, a gospođa penzionerka, kada sam joj doneo njen novčanik, zahvalila mi se i htela da mi da marku. Nisam uzeo, naravski. Jednom je moj sin našao novčanik sa dosta našeg novca (desetak hiljada) i dvesta evra. Kada smo ga odneli i moj sin ponosno predao vlasniku njegov novčanik, ovaj ni hvala nije rekao. Pokušao sam da objasnim klincu da nisu svi ljudi takvi, a on je bio postiđen kao lopov jer je želeo da čuje samo to prokleto: "Hvala".

не радим, васпитан сам да је туђе, туђе, више пута се питам шта би и где би како,савест каже врати остало све узми и кући, врати само лична документа јер и сам би дао и што немам само да не чекам на вађење нових. Тако да је врло дискутабилно били или не би!?

Nikada nisam razmisljao sta bih uradio da nadjem novcanik dok ga i sam nisam zaboravio na klupi na tvrdjavi. Imao sam oko 100E i 9.000din. Trebao sam da platim ratu za more i neke racune i zato sam nosio tolike pare sa sobom. Kada sam se vratio do klupe zatekao sam devojku kako sedi pored novcanika a momak joj je otrcao za nekim parom koji je neposredno pre njih prosao tuda jer je mislio da su oni zaboravili. Uglavnom, nisu hteli da uzmu ni dinara. Isao sam za njima i nudio ali nisu hteli ni da cuju. Tada sam se zarekao da ako se nekada nadjem u obrnutoj situaciji da cu sigurno vratiti sve, bez obzira koliko para bilo u novcaniku. Ne mogu da tvrdim da bih isto reagovao i da mi se nije ovo desilo ali veorovatno bih isto postupio.

Dobra je ideja da se uradi ovakvo istraživanje, ali su bili suviše lenji da ga izvedu kako treba, tj. nije trebalo da se ograniče na samo 12 novčanika. Tako jedan "(ne)pošten nalazač" predstavlja 8,33% populacije. Nije reprezentativan uzorak...

...mislim u Cirihu, nego im nije bilo u agendi. Propustili bi časove poni-jahanja...;)

Vratio sam novcanik sa 45 eura.Moj sin vratio Samsung galaxy mini.