Ovo je i lično iskustvo, iz koga je snagom volje i dubljim sagledavanjem istine nađen izlaz. Takođe i iskustvo sa drugima koji nisu želeli da se pokrenu iz tog stanja.
Svaki problem pa tako i depresija se može sagledavati i tumačiti iz bezbroj uglova. Svako od nas je svet za sebe shodno tome gleda na sve pojave iz svog ugla. Drugačija je vesta i kategorija depresije adolescenta(dok još čovek nije "potrošen"), dok nema iza sebe 40-50 ili više godina nagomilanog tereta. Međutim, o kom god uzrastu da se radi, spas je u radu i pomaganju zajednici na bilo koji način. Ali, to je kod većine depresivaca isključeno, oni beže i zatvaraju se u svoj začarani krug, teško im je pomoći, ako sami to ne žele. Rečeno je - bog će ti pomoći, ali prvo ti pomozi samom sebi. Pri tome i ja mislim na onu unutrašnju snagu koju svako ima, koje nije svestan, samo treba truda i discipline da se ona otkrije i aktivira. Posle je sve lako i dolazi samo po sebi. Naravno da je i ishrana veoma važna i tu se slažem u mnogome sa tobom. Ali, takvi su retki, čovek se boji da zaviri dublje u sebe i radije bira patnju.
Lepo pise da ako niste imali licno iskustvo glupo je da donosite sud i da generalizujete. To sto ste napisali nije istina. Licno sam bio skoro tri godine u depresiji u adolescenciji tako da poznajem temu veoma dobro. Mene niko nije interesovao u tom stanju, bezvoljnost depresije je zastrasujuca. Izvukao sam se uz okretanje unutrasnjoj snazi koja se zove Bog, ali ne onaj o kome prica crkva. Ostavio sve lose navike, odbacio mesnu hranu itd. Aktivan sam u pokretu za prava zivotinja, i to je ono sto ljude cini ljudima: davanje, a ne grabez, agresija, sebicnost, velicanje ega i pohlepa koji vode u nezadovoljstvo i tugu duse. Mislim da je depresija u adolescenciji prolazna, mada treba vremena. Inace sve studije u svetu nalaze opasnu vezu sa konzumiranjem mesa i depresijom, sto ne cudi, jer je meso patnja koja se unosi u telesni i umni sistem.
Ko je ikada imao blizak i čest kontakt sa depresivnom osobom, zna koliko je teško ostati pozitivan i dobrog raspoloženja pored takvih ljudi. Zato im podrška ne može biti jedna osoba, nego više njih, jer pojedinac brzo biva uvučen u polje depresije i iscrpen energetski. Depresivci ne podnose vesele ljude, žele da su svi oko njih na "njihovim granama" i tek tada su zadovoljni, uz obavezno - e sada možeš da razumeš kako je meni. Ovo govorim iz ličnog dugogodišnjeg iskustva sa takvim osobama.
Teško je živeti pored njih, jer niko nikome zapravo ne može pomoći, retko pre svega neko može i sam sebi pomoći. Oni su kao davljenici koji tonu i zovu u pomoć, ali ne prihvataju pruženu ruku.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Šta ne treba govoriti depresivnoj osobi
Život
•26.08.2014.
•21:30
Komentari 8
Danijel
Pizzajzla
... ti si prijatelju nacisto prolupao.
Sasvim slobodno nastavi sa lecenjem.
nek ide zivot
Svaki problem pa tako i depresija se može sagledavati i tumačiti iz bezbroj uglova. Svako od nas je svet za sebe shodno tome gleda na sve pojave iz svog ugla. Drugačija je vesta i kategorija depresije adolescenta(dok još čovek nije "potrošen"), dok nema iza sebe 40-50 ili više godina nagomilanog tereta. Međutim, o kom god uzrastu da se radi, spas je u radu i pomaganju zajednici na bilo koji način. Ali, to je kod većine depresivaca isključeno, oni beže i zatvaraju se u svoj začarani krug, teško im je pomoći, ako sami to ne žele. Rečeno je - bog će ti pomoći, ali prvo ti pomozi samom sebi. Pri tome i ja mislim na onu unutrašnju snagu koju svako ima, koje nije svestan, samo treba truda i discipline da se ona otkrije i aktivira. Posle je sve lako i dolazi samo po sebi. Naravno da je i ishrana veoma važna i tu se slažem u mnogome sa tobom. Ali, takvi su retki, čovek se boji da zaviri dublje u sebe i radije bira patnju.
Orwell Vegan
Depresivac na Terapiji
Mirko i Slavko
Posto do depresivaca nista i ne dopire.
Teško je živeti pored njih, jer niko nikome zapravo ne može pomoći, retko pre svega neko može i sam sebi pomoći. Oni su kao davljenici koji tonu i zovu u pomoć, ali ne prihvataju pruženu ruku.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H