Otvorena je 20. avgusta 1884, kada je sa jednog od perona krenuo i prvi voz ka Zemunu, a poslednji lokomotiva, pre nego što će joj staviti katanac na vrata, napustila je njene koloseke 30. juna 2018. godine.
Gledam stare železničke stanice lo Evropi spoljno izgled i nadzni kao što je bio a kad siđete pod zemlju vidote modernu železničku stanicu,metro za stare i invalide mini lift od ulaza do perona za dž.U Njujorku se smestila mala ne ugledna zgrada iz dvadesetih a svuda oko nje zgrade sa tridesetak spratova.Stanica u Novom Sadu je bila naj lepša u SFRJ a sad ne liči na ninašta, oronula.Monitori koji su nekad okačeni su pokradeni,red vožnje na papiru.Restorani zatvoreni,peron razvaljeni asfalt.
Meni neverovatna prica da na napustenoj stanici sretnete ljude koji se sa nostalgijom secaju putovanja u Nis 70tih ili dede zeleznicara, pre mi to lici na slobodnu mastu pisca teksta da bi se jeftinim nostalgicnim "licnim" pricama dalo na tezini teksta.
Uzgred, zelezniska stanica u Beogradu mi nije ostala u lepom secanju a redovno sam bio na zeleznickoj liniji BG-NS u drugoj polovini 80tih dok sam studirao u Beogradu. Dva puta mesecno, petkom sam se brzim vozom u 17.30h kroz nesnosnu guzvu i cesta kasnjenja vracao u NS u roditeljsku kucu, pa u nedelju popodne nazad, 5 godina tako zaredom. I spoznao sam svu bedu tadasnjih jugoslovenskih zeleznica ( koja je opet pojam za onu srpsku zeleznicu iz 90tih i 2000tih). Shtajga ili zeleznicka stanica je bila prljava, raspadnuta, smrdila je po kanalizaciji, rakiji koja se transportovala u kantama, miomirisu starog sira, sarmi i susenog mesa koji se nosio u studentske sobice, radnicke barake ili na pijace po Beogradu. Pravo sirotinjsko cvoriste, svima koji smo iz svojih razloga dolazili ili odlazili iz Beograda tu se ukrstao put. Pa na shtajgi sretnes kolegu sa godine koji ide u Prijepolje barskim vozom ili lepu studentkinju arhitekture koje si vidjao u susednom amfiteatru ( imali smo mi sa gradjevine i arhitekture amfiteatre na istom spratu zajednicke zgrade), ne znas kako se zove ali saznas na shtajgi da ide u Kraljevo. Ehhh, ma kako bilo prljavo mesto, ma koliko bilo prevaranata i shibicara na tom prostoru nekako volim to vreme...
Ruina sa ušminkanom fasadom , tako sređuju i škole po Srbiji , oblepe stiroporom i stave plastikanerske prozore i kažu " Oni renovirali " Škole su nam stare u proseku 80 godina a njima prioritet nacionalni stadion i točak.
Pa čuj, tamo gde su u bivšoj SFRJ radikali branili Srbe, Srba danas više nema.
Šta onda očekivati od jedne železničke stanice. Da će je sačuvati kada narod nisu bili u stanju da sačuvaju?
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Srbija i saobraćaj: Nekadašnja glavna Železnička stanica u Beogradu, od svetske dame do napuštene starice
Autor: BBC News na srpskom
BBC
•20.08.2023.
•16:18 > 16:24
Komentari 6
Dragan
dijasporac
Uzgred, zelezniska stanica u Beogradu mi nije ostala u lepom secanju a redovno sam bio na zeleznickoj liniji BG-NS u drugoj polovini 80tih dok sam studirao u Beogradu. Dva puta mesecno, petkom sam se brzim vozom u 17.30h kroz nesnosnu guzvu i cesta kasnjenja vracao u NS u roditeljsku kucu, pa u nedelju popodne nazad, 5 godina tako zaredom. I spoznao sam svu bedu tadasnjih jugoslovenskih zeleznica ( koja je opet pojam za onu srpsku zeleznicu iz 90tih i 2000tih). Shtajga ili zeleznicka stanica je bila prljava, raspadnuta, smrdila je po kanalizaciji, rakiji koja se transportovala u kantama, miomirisu starog sira, sarmi i susenog mesa koji se nosio u studentske sobice, radnicke barake ili na pijace po Beogradu. Pravo sirotinjsko cvoriste, svima koji smo iz svojih razloga dolazili ili odlazili iz Beograda tu se ukrstao put. Pa na shtajgi sretnes kolegu sa godine koji ide u Prijepolje barskim vozom ili lepu studentkinju arhitekture koje si vidjao u susednom amfiteatru ( imali smo mi sa gradjevine i arhitekture amfiteatre na istom spratu zajednicke zgrade), ne znas kako se zove ali saznas na shtajgi da ide u Kraljevo. Ehhh, ma kako bilo prljavo mesto, ma koliko bilo prevaranata i shibicara na tom prostoru nekako volim to vreme...
Jelena
@ 9
Šta onda očekivati od jedne železničke stanice. Da će je sačuvati kada narod nisu bili u stanju da sačuvaju?
Lili
9
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H