Izbori 2023: Da li je Srbiji potreban novi Felipe Gonzales da reši postizbornu krizu

90ih smo verovali da je problem u Milosevicu i da cemo ga se kad tad resiti
sad smo nazalost svesni da je problem u narodu koji zaista voli ziveti kao u brlogu
koju god bitangu da im dovedes, ona avanzuje. lopuze su na funkcijama, keze vam se u lice; poslanice stenografisu lezeci; a za bolesnu decu nema mesta u bolnici

Boze dragi, ovaj covjek sto je upucan u glavu danas ima 52 godine a izgleda kao da mu je barem 20 vise. Sta ti Srbija uradi od zivota. Srbija bi se jednom rijecju mogla opisati kao DEPRESIJA, jad i tuga. Boze sacuvaj.

DA li smo mi nezavisna zemlja?
Ako jesmo šta će nam stranci.
Mada s druge strane nemački i američki ambasadori redovno nam drže slovo i krše međunarodne diplomatska pravila...

Prvo, pogrešno je i namerno se duva priča o izbornoj krizi. Kakva izborna kriza kada su rezultati takvi da je razlika očita. To bi moglo da je reč o 1-2%, a ne kada je razlika dvocifrena. Prvo uvek je realno da vlast koristi svoje mehanizme i to je uvek bilo i biće i u Americi i svuda. Prvo mesto na listi samo po sebi nosi dobru prednost. Treće, broj birača iz Bosne o kojima se priča je smešan, nije rastao puno u odnosu na ranije izbore. Izašlo je svega 6 hiljada, pa izračunajte koliki je to postotak, smešan. Na svakom izbornom mestu su kontrolori i članovi biračkog odbora iz svih stranaka i oni su potpisali sve zapisnike i nisu navodili značajnije propuste. Opozicija je govorila da se režim plaši, da je u frci, da gube....i šta sad?! Počeli priču tek kad su videli rezultate. Sad im nije probleme ni Pokrajina ni Republika, već je blizu Beograd i onda su tu osetili da su najbliže i tu grizu. Pokazuju i da ne znaju propise, ne znaju kome da se žale, ko može da ospori rezultate i poništava izbore...sve u svemu, ne znaju osnovno, a kamoli da su u prilici da upravljaju državom. Amaterizam i sila. Nasilje, rušenje, rulja. Prema tome, ovo je sve iscenirano, podržano od stranih službi, ali zato i režim mora da se brani drugim metodama i ne treba se onda čuditi nekim stvarima i pitati se kok je i kako jer opozicija počinje nasilje.

Kada su došli na vlast ti za koje smo se borili i dobijalli štanglu po bubregu (još imam ožiljak) nastala je apokalipsa razočarenja i mi danas imamo ovo što imamo. Ne znam da li ej još nekome upalo u oko ali baš na jučerašnji dan navršilo se 27 gopdina od ubistva Peđe Starčevića, danas ga niko i NEPOMINJE, zašto?????. Bolno je i samo sećanje na taj dan, a ono juče me je baš podsetilo. Pre 27 godina tog 24. decembra na kontramitingu 1996. brutalno je pretučen i ubijen Predrag Starčević, otac jednogodišnjeg sina Danila, sin i brat, a samo zato što se pobunio protiv onih koji i danas rade isto što su radili u godinama velikih narodnih protesta. Zna se ko je organizovao kontramiting SPS, zna se ko je organizovao protest SPO zna se i kako je Peđa ubijen, ali se (zvanično) ne znaju počinioci, iako je to javna tajna.

Je , je potreban je gonzales i to brzi gonzales , ovo nije normalno ...

Nije potreban novi Gonzales nego govnjiva motka.

Neispinjene želje, bolesne frustracije i vlažni snovi nisu postizborna kriza. Stranci i sa istoka i sa zapada su već priznali rezultate izneli neke sitne kritike koje su manje više nebitne i idemo dalje. Bar se prema nama do sada nisu nikada ustezali da nas zavitlavaju kako hoće. Svima je jasno da sada to nije slučaj.