Mladi u Srbiji: "Ne znam šta se desilo mojoj generaciji" ili kako se u digitalnoj eri stiču novu pri

Ja se druzim s komentatorima.

I mi stariji imamo problem. Jedini nacin je uporno trazenje ljudi sa kojima cete imati zajednicku fizicku aktivnost. Bilo koji sport, pesacenje, putovanje, bicikli, motocikli, ples, plajinarenje, zanat, hobi... sta god, ali nadjite nesto i negujte to. Malo po malo nakacice se vise ljudi vremenom. Budite uporni. Moguce je!

To se zove atomizacija društva.
Mlade generacije će biti melem za diktatorske režime širom sveta, jer jednostavno neće ni biti svesne da se mogu ujediniti u nekom otporu.
Neki ovakav razvoj tehnologija mogu povezivati sa teorijama zavere, ali ustvari to je samo ljudska lenjost.

Lako je "internet je kriv"
Ovo je dublji problem. "Buljenje u telefon" nije tu najveći problem nego drustvo i ekonomska situacija.
Mnogo je lakse i jeftinije razgovarati preko interneta nego izaci negde u grad. Previse predrasuda i losih stvari. Dodje neko mlad i vidi vesti: jos jedna saobracajka jos jedan poginuli, aa kosovo gori, otimaju nam, aaaa!! Srbija hoce da vrati obavezan vojni rok, pokradeni izbori,... Covek izgubi volju da zivi a ne da ide u grad kako bi potrosio 1000-2000 za izlazak od svog minimalca...

Rastuzila me ova priča. Ko jednom bude zrtva takvog odnosa da je na pocetku sve normalno, a potom krece da dobija seen-ove, dok potpuno ne bude izbacen iz društva, tesko mu je da ponovo pokusa sa novim ljudima da se poveze sa istom dubinom, jer se plasi ponovljenog osecaja odbacivanja. To je zacarani krug koji je danas sve prisutniji, pa su mladi na distanci.

Od 2010 sve prolupalo,kako mlada jos vise,staro!