Porodica: „Navikneš se da je tu, a onda opet ode", priče roditelja iz Srbije čija deca žive u inostranstvu

Iz teksa se vidi jaka povezanost roditelja sa decom ali ne i sa partnerom. U redu je brinuti kad su mlađi a ako neko ode da studira, roditeji brinu da li je gladno Vi niste baš norma.i.
Povežite se sa drugim ljudim a ne samo sa decom i daviti ih.
Promenite svoj život i biće svima bolje.
Lični primer ćerka jedinica u Americi bila za vreme korone u srednjoj školi a sad ponovo ide da studira. Odrasla i veoma sad pametnija i muž, ona a i ja. Svako treba svoj život da živi srećno.

U pravu ste i opravdano ste besni na nas starije! Od kada je pocelo veliko Srbovanje oj Srbijo iz tri dela ponovo ces biti cela zavladalo je kolektivno ludilo i propast u svakom smislu! Bili smo isto kao i sada kukavice ulizice po JP samo da prezivimo i neostanemo bez egzistencije. Ali bar vi mladi nesledite nas u 21 veku ako ste odlucili da ostanete u ovakvoj Srbiji vec stvarajte je po vasoj meri i zahtevima...koliko vidim i cujem postali ste gori od nas starijih cim sve ovo trpite!

je najveći uspeh u zivotu sto sam decu poslao na zapad! Imao sam jedan plac u nasledju i prodao sam ga da bi im omogućio školovanje i odlazak na zapad. Supruga i ja guramo kao i svi ali da nemamo materijalnu pomoć od dece preminuli bi od gladi i siromaštva sa 50 hiljada ukupne penzije! Nosimo se mišlju i na nagovor dece da napustimo ovu zemlju pod starost jer odavno je sve izgubilo smisla u ovakvoj zemlji.

"Vi stariji" ste kreirali ovakvu državu za današnje mlade. Nisu je pravili marsovci.

I ja sam , sada već ostarelo " dete" iz dijaspore ... otišla '92 i ne sećam se zaista da smo tako ponosno/tragično proživljavali sve to. Naravno da nedostaješ roditeljima i oni tebi ali ne pravite grčku tragediju od toga. Za 3 decenije napolju, upoznala sam puno nemaca, francuza, engleza ... koji isto tako žive daleko od svojih roditelja , upoznala sam im i rodtelje i niko nema od njih takav fatalistički pristup života u drugoj zemlji kao što je kod nas...

Ja sam presrećan sto su mi deca u EU našli mir rad i zaradu od koje pristojno zive! Dodju leti dok sam živ i rekao sam čim umrem da prodaju moj Stan. Unuci nemaju nameru da ovde dolaze ili zive deca takodje jer da im je bilo dobro nebi pobegli odavde! Odem jednog godisnje kod njih u posetu dok sam jos na nogama i kada vidim da su srecni ja jos sretniji! U Srbij nikada nejce biti dobro to mogu garantovati životom i svako ko pomišlja tako nesto u velikoj je zabludi! Najbitnije je da od mladih niko neprotraci svoje živote jer to je neoprostivo! Mi stariji smo bar imali dobre živote do 1991 i od tada pakao do danas!!! Samo napred i hrabro omladino!!!

Citam ovaj clanak kao dete u dijaspori i ne mogu da zaustavim suze. Kad sletim sa cerkom na BG aerodrom, srce mi se uvek stisne kad ona potrci dedi u zagrljaj. Sve ima svoju cenu.
O povratku na zalost ne razmisljamo, jer ne zelim jednog dana i ja svoje dete da gledam preko istog tog Skajpa.

Budite srecni sto su vam se deca snasla,zive I rade u uredjenom drustvu.Bilo bi vam mnogo gore da su ostali ovde,da rade neki bedan posao samo da prezive.Da Im sefovi budu neki Mica Megatrend.Razumem da deca nedostaju Ali bolje da su tamo srecni I ostvareni ljudi nego da su ostali ovde,nesrecni,lose placeni ili nezaposleni.Budite srecni sto su uspeli.

U međuvremenu isti ti roditelji biraju kriminalce da predstavljaju državu.
Apsurdistan.

Živeo racio.

Treba da budu ponosni jer to im je sve omogućio Vučić.

Svima nasa deca trebaju, samo nama ne.

Najbolje da žive zajedno do 40.