Vazdušna puška: Ko sve može da ima ovo oružje u Srbiji i koliko je ono opasno

i pracka je opasna, ko hoce nekome da naudi sto zakona ga nece spreciti." kupio sam pistolj kod svercera na crno, na tebe cu rado da potrosim zrno...".

„Neko to sigurno radi iz znatiželje i razonode, ali ne znam kakvo je to zadovoljstvo, kada je zabranjeno pucati na životinje po gradu, lovištu ili poljima", pita se Banjac.

Dok se Banjac čudi kakvo je zadovoljstvo pucati i gađati a ne ubiti, mene recimo čudi kakvo zadovoljstvo može da bude da ubiješ živo biće bilo čime?

Nemam oružje iako ga volim. Imao sam kao klinac vazdušnu pupku i sa ćaletom smo gađali mete. Nikada u živo biće nisam uperio oružje.
Čak i u vojsci, u najcrnje vreme, imao sam sreću da nisam morao da nišanim i pucam u živo biće. Mislim da ne bih mogao da živim sa tim da sam nekoga povredio, ili ne daj bože ubio. A bio sam i u veoma opasnim situacijama u vojsci...

"Dijabole su uvek sklonjene, a meni ona služi da rasteram mačke i kopce, jer mi plaše golubove, a hoće i da ih napadnu", priča Jovan Bošković, golubar iz Pančeva, za BBC na srpskom."

Ovaj je dajući izjavu priznao da konstantno čini Krivično delo član 269. KZ. Za to delo je zaprećena zatvorska kazna.
Hoće li tužilaštvo reagovati?!

U streljačkom klubu gde se trenira prvo što te nauče je da se iz te puške puca samo u metu od papira. Ne bez veze, ne " na poljani", ne puca se u živa bića, pa nek su i vrane, čvorci, kopci, mačke, zmije i pacovi. Ne okreće se puška prema ljudima. Ne nosi se "na njivu". Tačka. Kod nas je ovo opravdanje koje izgovara prodavac manir zbacivanja odgovornosti. On je pušku prodao, da l je taj ko je kupio kreten koji će nekoga osakatiti, to s njim kao nema veze.