Zarazna bolest: Lajmska bolest je sve češća, a simptome nije uvek lako prepoznati

Lajmska bolest je sistemsko infektivno oboljenje koje izaziva bakterija Borrelia burgdoferi, koja se u organizam unosi ubodom zaraženog krpelja. Oboljenje se javlja kod ljudi i životinja. Zapaljenskim procesom mogu biti zahvaćeni svi organi i sistemi, a najčešće koža, nervni sistem, zglobovi I srce.
Iako ubode krpelj koji nosi u sebi uzročnike Lajmske bolesti, to ne znači da će obavezno i da je prenese. Potrebno je da krpelj provede u koži više od 24 časa da bi preneo zarazu. U toku tog perioda krpelj intenzivno siše krv, a kada se “prejede” počne da povraća deo nasisane krvi. Dok povraća, sa crevnim sadržajem krpelj izbaci u kožu i bakteriju.
Ukoliko krpelj nije zaražen, ne postoji mogućnost prenosa Lajmske bolesti.
U periodu od 3 do 30 dana od dana uboda krpelja mogu se javiti simptomi i znaci bolesti koju nazivamo Lajmska bolest. Jedan od prvih i najčešćih znakova ove bolesti je pojava crvenila na mestu uboda. Crvenilo je prečnika 1 do 15 cm, a na dodir je toplo, bezbolno i u ravni kože. Širi se od mesta uboda ka periferiji u vidu koncentričnih krugova nazubljenih ivica. Pojava takvog crvenila na mestu uboda je siguran znak da se radi o Lajmskoj bolesti. Pored opisane kožne promene, mogu se javiti i tegobe slične gripu: groznica, glavobolja, malaksalost, zamor, bolovi u mišićima, bolovi i otok zglo-bova i otoci limfnih žlezda. Tegobe slične gripu javljaju se sa ili bez opisanog crvenila, ali su vezane isključivo za ubod krpelja u periodu od 30 dana.

Postoji 60-ak vrsta krpelja, na našem području 4, ali kod nas samo jedna vrsta prenosi bakteriju koja izaziva Lajmsku bolest – Ixodes ricinus (IR). Dužine je 2,5 do 4 mm, a napunjen krvlju je mnogo veći.
Nalazi se u prirodi, na livadama, pašnjacima, travnjacima, parkovima i šumama, ali i u dvorištu kuće, u štali i oko kućice za pse.
Sa grana, lišća ili trave dospeva na životinju ili čoveka, čiju krv siše 7 do 13 dana i isiše oko 395 miligrama krvi. Po koži se kreće neosetno zahvaljujući vodenim jas-tučićima na vrhovima nožica. Krpelj neosetno ubada rilicu u kožu, pa se u koži otkriva slučajno ili detaljnom pretragom. Primeti se tek kada se jave posledice uboda: postane veliki (kao bradavica) jer se nasisao krvi. Ponekad se na mestu uboda javi upala kože ili se javi alergijska reakcija na ubod (crvenilo i svrab), kao kod uboda insekta.
Rilica krpelja je „nazubljena“ u kontra smeru i njome se on praktično drži na telu. Zbog tog nazubljenja se krpelj ne odstranjuje samo čupanjem (obično se otkine rilica i ostaje), nego se mora zarotirati (nevažno u koju stranu).
Krpelja u koži ne treba tretirati hemijskim sredstvima kao što u alkohol, etar, benzin, petrolej, lak za nokte, ulje, lepak ili žariti toplotom. Na taj način će krpelj pre uginuti nego što će se otpustiti iz kože. Hemijskim sredstvima izazivamo povraćanje crevnog sadržaja u kojem se mogu naći i uzročnici bolesti.
Krpelj iz kože se odstranjuje ispravno i lako pincetom, koncem ili improvizacijom.