Da li je samoća dobra po nas

Obzirom u sta se pretvorio ljudski rod,samoca je spas,ako zelis da preteknes sto bez bolnije!

Skoro svaki dan pijem sam kafu u kaficu i tada se osećam lepo odmorno i zadovoljno. Ali ne bi mogao ziveti sam nikada.

Kao i kod životinja. Meni da se nudi bilo kakvo stalno društvo ja bi odbio.

Nikako! Čim se osamiš i pomisliš tako živeti znaj da ludiš! Ovo pišem iz ličnog iskustva koje je bilo dugo bolno ružno i ne normalno gde sam završio u psihijatrijskoj bolnici. Nakon smrti roditelja osetio sam neki strah i ne sigurnost koja je dovela do samoće gde sam se osećao sigurnim bar sam ja tako mislio ali sam potonuo u svakom smislu! Toliko sam se osamio da sam počeo sve mrzeti naročito ljude koji se smeju šetaju…dok decu i omladinu nisam mogao podneti da vidim. Nakon dugog lečenja razgovorom korigovanu terapijom osetio sam potrebu za ljudima toplinom druženjem itd. Sada sam porodičan čovek i roditelj koji uživa u svakom danu provedenom kako sa porodicom tako sa prijateljima jer život nema reprizu i ne treba imati od njega nikakvog straha kakav god bio i šta nam god spremio.

Човек није створен да живи сам али сваком је потребно по некада да се осами и рестартује психички. Човек је друштвено биће од меса крви и разума који има своје природне потребе ослањају ћи се на другог човека јер само тако може квалитетно живети. Све остало води у психички поремећај који произилази из неког разочарења траума и сл.које је животом проживео.