Polako odumiru pogranična vojvođanska sela

Znam više penzionera koji bi vrlo rado dali stan u Novom Sadu u zakup ili ga čak prodali, pa otišli da žive u nekom vojvodjanskom seocetu. Njima odgovara takva sredina s manje gužve, s više prirode... I cene nekretnina u tim selima su im pristupačne. Jedini razlog što to ne učine jesu lekari i apoteke kojih u tim mestima nema.

Slična situacija je sa svim selima u Vojvodini, ne samo sa "poznatim mestom Debeljača" kako piše neko od komentatora.Potez od Zrenjanina do Kovačice je isto katastrofa, eto na primer moji prijatelji iz Uzdina koji je u svetu bio i ostao kolevka naivne umetnosti imaju isti problem-na koji način stići do tamo.Rešenje je bus do Zr pa ih onda neko pokupi i preveze do Uzdina.Problem je u državi narode, koja nije čula za ruralni razvoj i unapređenje načina života u selima.Ne možemo očekivati boljitak u selima kada nemate lekare i ostale službe, prevoz i infrastrukturu.A zapravo nas selo hrani.

Ista situacija je širom Vojvodine i Srbije, ne samo u pograničnim selima, mladi su uglavnom napustili sela i otišli u gradove ili još dalje u inostranstvo. Jedino su sela relativno blizu Novom Sadu i Beogradu na ceni ali ona gube identitet sela, pre postaju prigradska naselja odnosno spavaonice zaposlenima u tim gradovima. A već 40-tak km dalje od predgradja tih gradova imate sela koja su i od Boga napuštena, na Fruškoj recimo imate sela od Krušedola, Grgetega, Neština, Bešenova, Šuljma itd. gde možete kupiti kuću sa okućnicom za vrednost polovnog automibila srednje klase. Nekiliko porodica koje znam su u starijem dobu prodale svoje golubarnike na 7-8 spratu po Novom Beogradu, Zemunu i Limanima i naselili se po tim sremskim selima. Problem je što su to ljudi u 60-tim i 70-tim, kad je već kasno da stvaraju.

Pogranična? Odumiru odavno sva sela u celoj Srbiji.

Ne odumiru samo mala sela, nego i veća mesta. Takvo mesto je u Banatu Debeljača, gde su nekada bili, i nedelju dana trajali, veliki vašari.
Danas gradić polako izumire, i to toliko, da nema saobraćajnu komunikaciju ni sa okolnim gradovima, a kamoli dalje. Ako nemate automobil, ili dosta para za taxi, recimo iz Novog Sada,ili Beograda ne možete otputovati za Debeljaću, jer na toj liniji ne postoji nikakav međugradski prevoz. Ako ne verujete pitajte, pa mi javite kako bih mogla najlakše da otputujem u to poznato mesto. A, da, preporučili su mi sledeće; Iz Novog Sada otputujem do Beograda, tamo presedam za Pančevo, pa kad stignem u Pančevo jedini način je da uzmem taksi i on če me odvesti u Debeljaču. Samo mi trebaju Vreme i Novac. Maltretiranje za tih tričavih sedamdesetak km.