Šta su zapravo reforme?

Apsolutno se slazem sa tobom, svi kao nesto kukaju kako se krade i otima a onda kazu "pa i ja bih na njihovom mestu" Pa kako onda da nam bude spasa, kada ekipa sto bi da obori ovu vlast, razmislja isto kao i ova na vlasti! Mislim da treba bezati odavde glavom bez obzira!

Sedim u kineskom restoranu brze hrane; slušam radio. Na zidu je ogledalo, pa vidim šta se dešava iza mene.
Uleće lik u običnom odelu, ne u uniformi, još sa vrata počinje da urla na konobaricu. Iz treće prourlane rečenice shvatam da je on iz nekakve državne agencije za skupljanje prihoda od autorskih prava na muziku; da je, po njemu, zabranjeno puštati radio u restoranu. Sirota devojka se skamenila; dolazi Kinez, ništa ne razume. Lik im ostavlja nekakav papir i odlazi uz pretnje da će platiti kaznu.
Sve dok predstavnici vlasti budu imali ovakav odnos prema malim biznisima (verovatno samo onima koji ne plaćaju Kome Treba), ova zemlja će propadati, jer samo stvaranje nove vrednosti može da nas izvuče.
Zaključak: Krivi smo mi, a ne Vučić, Tadić, Dačić, Koštunica, Đinđić, Sloba, Tito, kralj...

Jutros nije bilo grejanja u mojoj zgradi. Čekam da li će predsednik Skupštine stanara (kojeg redovno plaćamo) to prijaviti Toplani ili privatnoj firmi koja nam održava zgradu. Razmišljam hoće li neko od stanara (a u 6 ulaza ima preko 200 stanova) prijaviti kvar
Ništa. Sati prolaze. Okrećem broj Toplane, dobijam vezu iz drugog puta. Ljubaznom gospodinu diktiram svoje podatke. Ne mogu da ga ne upitam da li je neko prijavio taj kvar. Nije. U roku od 2 sata sve radi.
Poenta:
Žitelji Srbije ne žele da koriste ni ono malo prava koje im ovaj nakaradni režim ostavlja. Niko ne želi da se bori za sebe (ali pošteno, u okviru sistema, bez muvanja, krađe, laganja), svi na rečima osuđuju korupciju i kriminal, ali samo zato što od toga imaju korist drugi, a ne oni.
Zaključak: Krivi smo mi, a ne Vučić, Tadić, Dačić, Koštunica, Đinđić, Sloba, Tito, kralj...