Libijcima nedostaje život pod Gadafijem

Aaaaaaa meni nedostaje život pod Titom.... Gde ćemo... u Split... I mi sutra već u vozu... završimo u Puli!! A sad Prokop!!

ispada da je život pod Gadafijem bio super. Šta vredi visok standard (od nafte), ako nema sloboda? Ako živite pod diktatorom koji se svađa sa pola sveta, ratuje, sponzoriše terorizam, meša se u mnoge konflikte po Africi... to je sve super jer je standard u Libiji bio visok? Drugim rečima, bolje nikad ni ne pokušati nešto da promenite, izborite se za neku slobodu i demokratiju? Pa nekad to kao u slučaju Libije ne uspe, ali nekad i uspe. Da su se pitali takvi kao vi, Milošević bi vladao do kraja života

Na stranu ovo sto pise u prethodnom komentaru - Gadafi je bio iskreni prijatelj Jugoslavije. Ogroman broj nasih radnika radio je tamo. HIP, Naftagas, gradjevinska industrija, putari, svi su radili za Libiju. KAd je unjihovim postrojenjima bio remont uposljavali su nase i tako se moglo dobro zaraditi, a i njima pomociNasi su strucnjaci obucavali njihove, licno znam coveka koji je davnih dana obucavao celu rukovodecu garnituru u Ras Lanufu.
Skoro svako se iz Libije vratio s dovoljno parada podigne kucu, da kupi auto. Libijci su ovde studirali, sve u svemu bila je to plodonosna i obostrano korisna saradnja.

A nije vam valjala besplatna struje i jeftina nafta (0,14 dolara za litar - jeftinije od kisele vode)? Loše je bilo živeti u afričkoj zemlji s najvišim životnim standardom? Nije vam valjalo besplatno lečenje i obrazovanje? Pod Gadafijevom čizmom četvrtina Libijaca imala fakultetsku diplomu, a bilo je pismeno njih 85% - više nego u nebeskoj Srbiji koja se može pohvaliti sa skromnih 63% (posmeno da zna sva slova, ali ne i obavezno funkcionalno pismeno). Svaki bračni par dobijao je 50.000 američkih dolara bespovratne pomoći za stan, a za svako rođeno dete žene dobijale po 5.000 američkih dolara. Da ne pričam o bespovratnim kreditima za pokretanje biznisa i kupovinu osnovnih sredstava za poljoprivredu. Gadafi je za 42 godine vlasti (od 1969. godine) ubio oko 3.000 neistomišljenika.
S duge strane, danas se u Libiji živi daleko bolje, demokratskije i slobodnije. Libija je jedna od najsiromašnijih zemalja sveta, tokom 2015. u Libiji je stradalo preko 60.000 ljudi, a da ne pričamo da je jedan od centara ISIS-a.
Ni nama SFRJ takođe nije valjala, pa smo je rasprcali i sada je pod četnicima sve daleko bolje. Prosto mi je neprijatno kako nam je super!