Nedostatak sitnog - večiti problem kupaca i prodavaca

Ja sam kašika u maloj radnji bez bilo kakvog trgovinsko objekta u blizini, banke, menja nice. Zakonski depozit u klasi mi je 2000dinara.Dan počinjem u 7h sa svim apoenima od 1 do 200 dinara. Onda kreće ludilo. Novine 50 din daje mi 1000.Vadim 500din iz svog novčanika. Drugi 1 banana i papirnate maramice ukupno 45din daje 500din a ja srećna ko kuce u liftu. Sledeci je za cigare od 290din daje 2000hiljade.Ode ona prva hiljadarka i onih sretnih 500 i još ponešto. 8h žena hoće da uplati 89 na bus plus i daje mi 2000,ja zamolim da plati karticom kreće dreka i prosipanje pameti tipa Vi ste dužni da imate sitno. Ja u klasi 8 hiljada po hiljadu i dve, dinar, dva, pet, 10 I 20 a ostalo prazno. Ko je tu lud? Ljudi ne glumte ludilo. Plaćajte karticom. Podiže te novac na bankomat da bi ste plaćali kesom sitnice za početak dana.

Ja sam ovaj problem rešio vrlo jednostavno: kada mi negde traže da odem da rasitnim (veoma krupnu) novčanicu od 500 dinara, tamo više ne odlazim nikada. Moje je da kao kupac imam sa sobom dovoljnu količinu novca. Ostalo je sve do prodavca ako uopšte želi da kupimo njegov proizvod/koristimo njegove usluge.

Uzgred, kao i svaki drugi čovek, novac dobijam sa bankomata, ne berem ga sa drveća

To sto nikad nema kusura u kasi nikako nije slucajno, nego radi ogromnog profita. Znate koliko ljudi prodje kroz jedan veliki market, pa puta 2 din, pa tako svaki dan. Npr. jedan od lanaca marketa koji je metastazirao po celom gradu (znate svi koji, onaj sto uvek ima lazno snizene cene, slucajno bas ispod pogresnog proizvoda cenu, nema sitno i vraca kusur "ostacu vam duzna 1-2-3-4 dinara...) od prvog dana kad se otvorio pre nekoliko godina nikad nema kusur. Zaokruzuju cenu unutar deset dinara ne po pravilima matematike, gde bi na kraju izasli svi na isto, nego UVEK na vecu brojku (12 din ~ 20). Bukvalno im je to nacin poslovanja i uvek mi je zao tih jadnih kasirki jer taj visak ne ide njima, a sramote se. Kad sam shvatila sa koliko ih pocastim svaki put ako ne spremim sitno u dinar, pocela sam da koristim karticu i za cokoladicu od 50g. Kad bi vise ljudi to radilo, promenili bi politiku, jer na transakciju preko kartice jos oni banci placaju 2%. Opametite se ljudi i koristite plastiku.

Poseban problem je što inspekcije pekarima ujutro u 5.30 ne dozvoljavaju ni dinara u kasi u krugu od 100m, tako da kupci moraju da imaju sitninu ukoliko ne žele da ostanu gladni, neproduktivni i da kunu inspektore.

Pre dva dana ulazim u prodavnicu u Amsterdamu i lampica na ulazu u obliku semafora kaže: Only cards, no cash. Lepo, čovek neće ući ako nema "sitno". Pa nisam ušao.

Kada bi banka sa najviše korisnika, Intesa, stavila novčanice od 100 i 200 dinara u bankomate svima bi nama život bio lakši.

Zakon je loš. Obavezuje registraciju čitavog pazara - svaki dan! Mesecima mi je bilo povereno da brojim pazar u NYC. Po njihovom zakonu je dozvoljeno da postoji druga kasa u zadnjem delu radnje/restorana. Tamo se čuva sitniš nakon svakog dana. U knjizi prednje kase se uredno zabeleži izlaz gotovine na kraju dana i ulaz gotovine ne početku dana. Kada u toku dana zatreba sitniša, o čas posla se uzme iz zadnje kase. Da, bilo je da smo potpuno ostali bez keša, ali samo jednom, jer sam redovno išao u banku po sitan novac - recimo jednom nedeljno. Da, 'kartica' , Google Pay i Apple Pay je vrlo zgodan način plaćanja, i brzo se plaća. Sada koristim sat za plaćanje i još je jednostavnije da platim kafu ili da platim hranu u prodavnici. Mislim da sam i na pijaci video da jedan lik plaća satom.

Kartica uvek spašava stvar. Kad imam sitno - dam sitno. Kad nemam sitno - dam krupno. Ako im ne odgovara - ponudim karticu (ustvari, sem u kafani, uvek prvo ponudim karticu ako je račun veći od 300 dinara).

U poslednjih 5 godina me niko nije odbio.

Sto se tice buseva u NSu, ja zaista ne znam sta cekaju da naprave program poput busplusa. Pa za one koji ne koriste svakodnevno prevpz, napunis karticu na ttafici i lepo udjes na koja god vrata hoces a i vozaci ne moraju da razmisljaju o kusuru. Ko kupi kartu u busu da cena bude drasticno skuplja i caos. Iako zivim u NSu, posedujem plasticnu busplus karticu i uvek imam na njoj para za dve voznje. Jeftinije mi je nego da se vozam taxijem. Poenta je smanjiti upotrebu gotovine, al kako kad vecina stanovnistva radi na crno, ne vole banke i njihove prevare. A o provizijama na ustrb prodavca tek ne bih.

Uvek se trudim da pripremim sitan novac, cak i ako me kasirka ne pita sa li imate nesto sitno. Malo smo svi sebicni. Ko je samo jednom radio za kasom, zna da mora sam da iskamci tu sitninu za vracanje kusura pa jos da budem nadrkana sto me pita, sanse nema a sa druge strane ima i onih koji namaerno nece da pitaju imate li sitno, pa koleginici u smeni ne ostavi nista. A s druge strane, u onom belom svetu, u cent se vraca kusur i isti uzima. Uvek imaju i cent, dva i 5, pa na dalje. A morate priznati da su bogatiji od nas u vecini slucajeva. Kod nas je kafa 109, a ako das 120,kusur neces ni videti pa se ovi gori iz clanka ne osvrnuse na taj deo price. Neko rece, sbb i telefono, pa iđa stavka porez na racunu, u cemu je problem. Placam elektronski pa mi fiskalni zaista ne treba.

Radim u apoteci i zasita ne znam koja je to količina novca kojom bih ja trebala raspolagati kada mi većina pacijentata dolazi sa crvenom. Moj se, svako jutro uredno pripremljen sitan novac očas posla otopi pred naletom ovih koji nemaju sitne love. Nekad zasita nemaju, a nekad ih mrzi da pogledaju u novčanik.

Pa da kupci krivi sto su izvadili pare i hoce da plate. Ko je dozvolio trgovcima da izrazavaju cenu u ne postojecoj novcanoj jedinici. Kako misle da vrate kusur od cene. 100, 77 din. Jure kioske, kafice itd za ne izdavanje fiskalnih racuna a VIP mobilni operater i SBB ne izdaju fiskalne kod placanja racuna samo potvrdu o izvrsenom placanju. Kolika je ovde utaja poreza. Niko nesme ni da pita za ovo imajuci u vidu ko su vlasnici.

Jadni Aleksandar i Snezana.....ccccc..... Hoćete da kažete da se ovaj razgovor zaista dogodio? :) Ne razumem šta ljudi očekuju od kasira, da "izmisli" sitan novac? Iz iskustva tvrdim da su naši kupci jako nestrpljivi, ne žele ni da pogledaju da li imaju sitno! Jako se žuri da se stigne kuci da bi se gledao televizor. Takodje imamo jako loš odnos prema sitnom novcu! Naravno, sve se menja kada se predje granica, svaki cent se čuva! (kao što počinju da se poštuju saobraćajni propisi). Većina ljudi podiže plate na bankomatima, gde nema sitnog novca. Džabe 100 kovanica po čoveku, kada stoje po teglama i konzervama po kućama. Čekaju se godine da se nakupi koja crvena...Ljudi treba da shvate da za taj problem sigurno nisu krivi kasiri i da nedostatak sitnog nije opravdanje za verbalno maltretiranje trgovaca!!!

Često sakupimpar stotina dinarapo dinar-dva, pet ponekad i odnesem na neku kasu da ukrupnim. Kasirke su zahvalne. Ali pre mesec dana me je jedan trafikant oladio sa "NE TREBA" ?

Sitan novac ni u kom slučaju ne treba da brine kupca. Neću za svoje pare nelagodno da se osećam kada se poneki prodavci na baš najlepše obrate kupcu koji nije ni trebao da ulazi u prodavnicu bez sitnog novca. Sitan novac treba da obezbede vlasnici radnji a ne prodavci. Tako je to i u bogatijim zemljama.

Postala je praksa (u poslednjih nekoliko meseci) vozača Gsp-a da nemaju ili 'nemaju' da vrate kusur. Vozim se redovno prigradskom linijom u kojoj karta košta 135 dinara. Najbolje ću proći ako dam baš tačan iznos jer u suprotnom maltene uvek nemaju da vrate. Dao 140, 155, 205 ili 535 dinara - kusura ima u slučaju plaćanja krupnijom svotom, ali redovno ostaju dužni od 5 do 20 dinara. Neću propasti za toliki novac, ali svakodnevno ne vraćanje kusura iritira. Da li nemaju dovoljno sitnog novca u depozitu ili se jednostavno prave blesavi, apsolutno me ne zanima. Počeo sam da primenjujem foru da u jednom džepu imam 15-20 dinara više od iznosa karte, a u drugom džepu 15-20 dinara manje. Otkuca kartu, krenem da dajem na primer 150 dinara, kaže 'nemam da vratim', 'u redu, nema problema, evo onda 120 dinara pošto nemaš, malo ja vama da dugujem.' Pošto me uglavnom poznaju, ne bune se, ali u svakom slučaju nije u redu.

meni se cini da je pravi problem u apoenima...jedna dinar nemam nikakvu vrednost i postalo je uobicajeno da vise ni prodavci ne vracaju jedan ili dva dinara...cak ni deset dinara nista ne znaci a to su jos i papirne...previse sitnog i bezvrednog novca...

Sta li znaci ona cena: 759,99.....44,99.....113,99....??? Kad na TV-u reklamiraju neke akcije, mozak coveku odzvanja od 99...... Ali, dinar po dinar, parica po parica...... nakupi se !! 'Oce li se vec jednom zabraniti, mislim, to zaludjivanje kupaca?

Ni u inostranstvu trgovci nisu srećni kada pokušate sa 100 ili 200 evra da platite nešto od par evra ali im nikad ne fali sitnih centi za vraćanje kusura.
Isto tako ako tamo tražite na bankomatu 100 evra bankomat vam neće dati samo jednu novčanicu od 100 evra nego kombinaciju više manjih novčanica. Morale bi i naše banke početi u bankomate da stavljaju sitnije novčanice.

Da, slažem se da je problem kada trgovci kukaju za neku malu količinu novca, ali najgori su ovi što bi da kupe šibice ili hleb sa crvenom.

Ni po jednom slovcetu ijednog zakona trgovan NIJE dužan da rasitnjava novac.