Prekovremeni, neplaćeni rad, opasnost na radu, kašnjenje ili neisplaćivanje plata, izbegavanje uplate doprinosa i mobing samo su neke od pojava koje radnik u Srbiji trpi.
Pa, ako rade rođaci bez sposobnosti, provincijalke kojima je smešno što odlaziš jer plata uvek kasni, ex držvavni paraziti sadašnji prijatelji s vezama u EPSu, Kolubari, TENTu, Bg toplanama... - ako je to "firma", naravno odem na kraju probnog rada i kažem "Lečite komplekse u instituciji!".
Naravno ne ćutim. Naravno odem. Naravno i preko ću sezonac da budem radije nego ovde crv bez kičme za AV i Co.
Trpite, koji ste odlučili da nemate izbora!!!
Vi i jeste krivi za sve.
Što se poslova ZNR tj. BZR, ili kako ga već zovu, radio sam ga četvrt veka. Uvek je bilo teško izaći na kraj sa direktorime i šefovima, kao i sa radnicima. Direktorima je to ne potrebno a radnici bi da izvrdaju sve obaveze. Dok je bilo ZNR, još je i ličilo na neku humaniju brigu o ljudima. Od kada je BZR postalo je smešno-zakon je smešno sastavljen. Vidi se da ga je pisao ili političar, ili tajkun. Posle tog zakona, svima je dozvoljeno da se bave zaštitom-položiš "stručni ispit", koji nema dodirne tačke sa zaštitom i ti si "stručan". Zaštita postoji samo formalno-na papiru. Totalno je obezvređena. Trenutno nam 90% zaštitara nema veze sa zaštitom, jer su završili mašinski, građevinski, elektro fax, tehnologiju, književnost, istoriju i ko zna šta još. Bitno je samo da je VI stepen. Mada je zakon propisao da mogu i sa srednjom školom bilo kog smera. Naravno sve to uz glupi stručni ispit.
Inspekcija obavi pregled uglavnom formalno. Ako ima problema na gradilištu, može se dogovoriti sa direktorom, pogotovo ako je firma vladajuće stranke. Manje firme uglavnom stradaju.
Da li ste čuli za eksperiment sa žabom?
1. Kada žabu ubacite u lonac sa ključalom vodom, ona se bori da izađe iz vode, ali ne uspeva i skuva se.
2. Kada žabu ubacite u lonac sa hladnom vodom, koji zatim grejete do ključanja vode, žaba se ne opire i ne primeti da je skuvana.
Očigledno je koja smo mi žaba.
Radije umiremo tiho, sakriveno, uvređeni, poniženi, maltretirani-nego da ustanemo i MATER IM...
Ćutati, naravno. Maksimalno. Treba svet da konačno razume zašto su se Turci gnjezdili ovde 500 godina.
Neka vidi svet da su Srbi najtrpeljiviji narod na svetu.
Mnogi ne znaju za ona obalna sela u Maleziji, gde čitava porodica radi za džak pirinča mesečno, i svake nedelje malo ribe. Pošto ne znaju matematiku, gazda im obračunava neviđene kamate. Selo ne mogu da napuste, izlaz čuvaju obučeni stražari.
I tako čitav život, eksploatacija.
E, mi možemo bolje!
Mi imamo neviđenog lidera, koji je u stanju da dobije podršku na svakim izborima.
Ma, može on da pobedi i da niko ne izađe na izbore, tako je jak!
Zato, napregnimo se i dokažimo da možemo da radimo za najniže nadnice na svetu.
I da ćutimo. Tako su nas preci učili, da samo ćutimo i radimo, da je naš rad mnogo manje vrednosti nego nekog tamo Italijana, Francuza ili Nemca, Poljaka, Irca.
Znači, isključivo ćutimo, trpimo, pa tako 10 godina, 20 godina, 30 godina...
I, svaki dan pratite vesti, da čujete šta nam je Vođa novo obećao.
Kakve nas lepe stvari očekuju tamo negde, nekad u budućnosti...
Ili našu decu. Ili naše unuke. Ili naše praunuke, makar?
Nemoj da bi se neki sindikati udružili, slučajno! Nemoj da neko pomisli na otkazivanje poslušnosti i ucenjivanje našeg voljenog Vođe, ili njemu još dražeg MMF-a?
Nema štrajka. Nema protesta. To je samo za zemlje u kojima nije trpeljivi nebeski narod.
Oni koji nemaju izbora, ćute i trpe.
Rade za golo preživljavanje svoje i svoje porodice.
Šta je tu teško razumeti?
Samo su radnici koje zapošljava država zaštićeni kao beli medvedi: imaju sindikate, traže povećanje plata, dobijanju jubilarne nagrade, čak pored plate i novčanu pomoć(!?) , školuju se o trošku države-završavaju seminare za sertifikate, a poneki i fakultete, čak i doktorate, traže bolje uslove rade, znaju šta je mobing i uzbunjivač, regres i topli obrok ,kao i naknada za prevoz. Rade da se ne umore i sve privatne poslove završavaju za vreme radnog vremena-opušteno. Kada se piše o povećanju ili umanjenju plata -samo se o njihovim platama piše-jer su samo njihove plate važne....I naravno podrazumeva se da u državnim ustanovama i preduzećima gde rade zaposle i svoju decu i familiju.Svuda rodjačko-burazerski nepotizam.Nije teško proveriti po platnom spisku.
Sa druge strane mali privatni poslodavac pritisnut je od države da plaća previsoke namete i na rad i plus kojekakve takse.Prvo zaradi za državu i njene uposlenike, a posle za sebe i svoje radnike-šta preostane isplati u platama ili upotrebi za poboljšanje uslova rada i proširenje poslovanja.
Nije lako u Srbiji biti mali privatnik ili raditi kao zaposleni u privatnom sektoru.Mi smo po našem mentalitetu još uvek u socijalizmu-biti privatnik to se još uvek tretira kao otpor i inat sistemu , umesto da se promoviše i tretira kao podrška i finansiranje sistema kroz punjenje budžeta, što suštinski jeste činjenica.
Sta kazu inspektori? Da ih nema dosta! Kako su juce iznenada pohvatai 144 neprijavljenih tekstilasa? Kad se daju u hajku na pare, napisu i po pedesetak prijava vlasnicima pasa. Kad su zadnji put kaznili investitore? Sta su uradii da zastite radnike? Javna je tajna da se tesko povredjeni radnici izbacuju sa gradilista i da investitorima ne pada na pamet da im pomognu finansijski. U domovima zdravlja i u urgentnom se zna sta se desava na gradiistima, ali za neverovati je da inspekcija nije sa tim upoznata? Zasto se ceka da se radnici zale? Zasto inspekcija ne reaguje? Radili su ljudi i po snegu,i na -10°C i smrzavali se i obojevali, dok su inspektori posecivali kafice i picerije i trazeci radna mesta za svoju decu. Ko njih kontrolise i kome oni odgovaraju, ako uopste ikome odgovaraju? Ne moze se reci da oni rade za sistem, jer oni za postizanje svojih ciljeva nekaznjeno koriste sistem. Nisu inspektori bili odgovorni ni za decu koja su izgorea u lokalu, za koji su izdali upotrebnu dozvolu, koja realno nije mogla biti izdata. Ne, u zatvor je bacen glupi vlasnik lokala koji ne poznaje zakon niti uslove koji isti mora zadovoljavati da bi bio bezbedan. Da li je neki podmiceni inspektor zavrsio u zatvoru?
"U Irskoj smo osam-devet mjeseci. I dečko i ja smo se zaposlili u prvih tjedan dana nakon dolaska. On je u skladištu, ja u jednoj boljoj trgovini. Kada poplaćamo sve troškove, 600 eura stavimo sa strane svaki mjesec"
http://www.index.hr/vijesti/clanak/u-5-godina-otislo-57000-najproduktivnijih-u-irskoj-svaki-mjesec-ustedimo-barem-600-eura/953613.aspx
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Srpski radnik u dilemi: Ćutati i trpeti ili dobiti otkaz?
Autor: 021.rs; Foto: Pixabay
Info
•01.03.2017.
•11:55 > 19:38
Komentari 12
Via Ocel
Naravno ne ćutim. Naravno odem. Naravno i preko ću sezonac da budem radije nego ovde crv bez kičme za AV i Co.
Trpite, koji ste odlučili da nemate izbora!!!
Vi i jeste krivi za sve.
ST
Izdajnik otadzbine
dobrotvorka
bzrznr
Inspekcija obavi pregled uglavnom formalno. Ako ima problema na gradilištu, može se dogovoriti sa direktorom, pogotovo ako je firma vladajuće stranke. Manje firme uglavnom stradaju.
Smrdija
Kakva drzava takve i gazde.
oslobođeni ROB
1. Kada žabu ubacite u lonac sa ključalom vodom, ona se bori da izađe iz vode, ali ne uspeva i skuva se.
2. Kada žabu ubacite u lonac sa hladnom vodom, koji zatim grejete do ključanja vode, žaba se ne opire i ne primeti da je skuvana.
Očigledno je koja smo mi žaba.
Radije umiremo tiho, sakriveno, uvređeni, poniženi, maltretirani-nego da ustanemo i MATER IM...
seljober
AAAAAAAAAAAAAAAAAAA!
Neka vidi svet da su Srbi najtrpeljiviji narod na svetu.
Mnogi ne znaju za ona obalna sela u Maleziji, gde čitava porodica radi za džak pirinča mesečno, i svake nedelje malo ribe. Pošto ne znaju matematiku, gazda im obračunava neviđene kamate. Selo ne mogu da napuste, izlaz čuvaju obučeni stražari.
I tako čitav život, eksploatacija.
E, mi možemo bolje!
Mi imamo neviđenog lidera, koji je u stanju da dobije podršku na svakim izborima.
Ma, može on da pobedi i da niko ne izađe na izbore, tako je jak!
Zato, napregnimo se i dokažimo da možemo da radimo za najniže nadnice na svetu.
I da ćutimo. Tako su nas preci učili, da samo ćutimo i radimo, da je naš rad mnogo manje vrednosti nego nekog tamo Italijana, Francuza ili Nemca, Poljaka, Irca.
Znači, isključivo ćutimo, trpimo, pa tako 10 godina, 20 godina, 30 godina...
I, svaki dan pratite vesti, da čujete šta nam je Vođa novo obećao.
Kakve nas lepe stvari očekuju tamo negde, nekad u budućnosti...
Ili našu decu. Ili naše unuke. Ili naše praunuke, makar?
Nemoj da bi se neki sindikati udružili, slučajno! Nemoj da neko pomisli na otkazivanje poslušnosti i ucenjivanje našeg voljenog Vođe, ili njemu još dražeg MMF-a?
Nema štrajka. Nema protesta. To je samo za zemlje u kojima nije trpeljivi nebeski narod.
Alapača
Rade za golo preživljavanje svoje i svoje porodice.
Šta je tu teško razumeti?
Samo su radnici koje zapošljava država zaštićeni kao beli medvedi: imaju sindikate, traže povećanje plata, dobijanju jubilarne nagrade, čak pored plate i novčanu pomoć(!?) , školuju se o trošku države-završavaju seminare za sertifikate, a poneki i fakultete, čak i doktorate, traže bolje uslove rade, znaju šta je mobing i uzbunjivač, regres i topli obrok ,kao i naknada za prevoz. Rade da se ne umore i sve privatne poslove završavaju za vreme radnog vremena-opušteno. Kada se piše o povećanju ili umanjenju plata -samo se o njihovim platama piše-jer su samo njihove plate važne....I naravno podrazumeva se da u državnim ustanovama i preduzećima gde rade zaposle i svoju decu i familiju.Svuda rodjačko-burazerski nepotizam.Nije teško proveriti po platnom spisku.
Sa druge strane mali privatni poslodavac pritisnut je od države da plaća previsoke namete i na rad i plus kojekakve takse.Prvo zaradi za državu i njene uposlenike, a posle za sebe i svoje radnike-šta preostane isplati u platama ili upotrebi za poboljšanje uslova rada i proširenje poslovanja.
Nije lako u Srbiji biti mali privatnik ili raditi kao zaposleni u privatnom sektoru.Mi smo po našem mentalitetu još uvek u socijalizmu-biti privatnik to se još uvek tretira kao otpor i inat sistemu , umesto da se promoviše i tretira kao podrška i finansiranje sistema kroz punjenje budžeta, što suštinski jeste činjenica.
veronika
Teča
http://www.index.hr/vijesti/clanak/u-5-godina-otislo-57000-najproduktivnijih-u-irskoj-svaki-mjesec-ustedimo-barem-600-eura/953613.aspx
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H