Čak 60 odsto građana ni ne pomisli da poseti muzej

Kao istoričar umetnosti osećam se pozvano da prokomentarišem vest. Ne bih se složila da novosadski muzeji i galerije nemaju šta da ponude. U Galeriji Matice srpske nalazi se bogata kolekcija srpske umetnosti 18. veka (Novi Sad je u to vreme i bio najveći kulturni i umetnički centar Srba u Habzburškoj monarhiji), a mogu se naći i značajna dela 19. veka (slike Đure Jakšića, Novaka Radonića, Katarine Ivanović...). U Spomen zbirci Pavla Beljanskog su pak remek-dela srpske umetnosti prve polovine 20. veka. Najveći problem je što to većina građana ne zna, a ne zna zato što je decenijama kultura skrajnuta u zapećak na svaki mogući način. Nije u pitanju samo minimalan budžet za kulturu nego i generalno odnos prema kulturi. Kada ste na nacionalnoj televiziji za koju svi plaćamo pretplatu imali prilike da vidite kvalitetnu emisiju iz kulture.

Mada se moram složiti i da se muzeji ne trude mnogo da ponudom privuku publiku. Njihov model funkcionisanja je zaostao bar pola veka. Zar ne bi mogli organizovati nedeljno ili mesečno predavanje o nekoj slici iz zbirke. Ili neka stručna vođenja po gradu na kojima bi bila predstavljena značajna dela arhitekture. Možda živim u zabludi ali mislim da postoje ljudi koji bi voleli da čuju o svom kulturnom nasleđu. :)

mentalitet radnika muzeja je takav da oni postoje za sebe i svoje plate, a ne zbog publike.

A postavke su...? E, zato je slaba poseta.

Ali zato 90% gleda Parove i Zikinu sarenicu . Nema ovakvog naroda nadaleko.

Medju tih 60% nalazi se veliki broj onih koji kad odu u inostranstvo ipak posecuju tamosnje muzeje. Koliko se tu radi o nekom pomodarstvu i turistickoj aktivnosti, a koliko o tome da je nasa ponuda izuzetno skromna i nezanimljiva obicnom narodu (za razliku od ulaznice koja je nimalo skromna), valjalo bi ispitati.