Danak suše u rangu elementarne katastrofe

Ratare iznenadila susa. Kao putare sneg u januaru. Jer, mislili su da seju u amazonskoj dzungli (istureno odeljenje - Panonska dzungla). Ovo nikako nisu mogli ocekivati.

Problem pohlepnosti je takođe vrlo bitan za ove teme. Posečena su stabla koje je jos Marija T sadila kako bi ublažila vetar, sušu i sl. A zašto su silne šume i zaštitni pojasevi posečeni? Zbog profita-prodaćemo drvo i umesto šume napraviti njivu kako bismo obrtali kapital. Zatim previše gusto ćemo sejati samo da dobijemo što veći prinos opet zarad novca, prskaćemo svim i svačim i istakati hemikalije i otpad u čiste reke po cenu zdravlja naše dece i njihove dece samo da bude što više prinosa a time i što više novca. Nećemo slušati stručnjake jer šta oni znaju pa moj pradeda se na njivi rodio, kako neki agronom može znati više od mene... Kad ono op! Sve budže iz mog sela su sad u škripcu ali još nisu shvatili da nije fora imati najmodernije traktore, kupiti deci džipove i stanove i igrati na kvarno nego pametno postupati zarad budućnosti. Nažalost neki to nikad neće shvatiti, ne samo u poljoprivredi. S jedne strane krivim državu što je sve to dozvolila a sa druge pohlepne ljude koji bi samo da se pokažu kako imaju para dovoljno za tri života...zajedno su sve sje*ali.

Vojvodina nije pogođena efektima suše, mada jeste sušom.
Efektima suše je najviše pogođen Beograd - njemu manje novca.
Zato što Beograd SVE odnese iz Vojvodine.
A ne ulaže ni u šta, čak ni rad.
Ne ulaže u odvodnjavanje i navodnjavanje.
Valjda smatra da će to Arapi da mu naprave.

Čudi me da se ovde ne pominje ključna stvar za ublažavanje efekata kontinentalne klime kojoj je Vojvodina izložena a to je pošumljavanje. Ogromne ogoljene površine bez šuma koje mi nazivamo "oranice" su idealan reljef za ispoljavanje kontinentalne klime u najekstremnijem obliku - vrelim letima bez padavina i hladnim zimama. Umesto toga treba osmisliti podizanje šumovitih pojaseva što je više moguće oko svakog većeg parčeta obradive površine. To bi imalo veliki efekat na ublažavanje klime - na snižavanje prosečne temperature iznad vojvođanskh polja tokom letnjih meseci i privlačenje više kišonosnih oblaka. Treba samo otići u zapadnu Evropu i videti u praksi kako to tamo izgleda, tamo su svuda oranice okružene šumarcima nigde nema ovih praktično prerijskih pejzaža.

Subvencije su smanjene na minimum. Ne mozemo da se poredimo sa zemljama u regionu. Porez na prihod od poljoprivrednog zemljista smo vec pola platili iako ove godine necemo imati prihod. Ne znam kakva je praksa u drugim drzavama ali ne verujem da iko placa porez na gubitak.

Zaharije svaka ti je na mestu!

Ekstremno sušne godine su sve češće i dobro je da se u medijima piše o neophodnosti prilagođavanja novim uslovima u svim dleatnostima, kao i u svakodnevnom životu. Kako agrar u velikoj meri zavisi od prirodnh uslova, nije neočekivano što se nove vremenske (ne)prilike prvo i izrazito uočavaju u ovoj delatnosti.

Drzava mora da obaveze i OMOGUCI uvodjenje nekih mera zastite od ovakvih stvari.
Ne moze da ocekuje sve od seljaka. Sem toga, seljaci bi mogli i da se obrazuju, sto isto drzava treba da omoguci.
Dakle, red i rad organizuje drzava, a ne pojedinacni gradjani. Sad, posto smo mi u varijanti da se okrece dok ne stane, onda je i ovo dobro ispalo.

Tamo gde je nekad bilo Panonsko more biće pustinja.Jer humusni sloj je tanak, a svo drveće koje troši CO2 isečeno.Efekat staklene bašte i ozonske rupe će spržiti vegetaciju i izazvati raznorazne džigore i boleštine.Dodatno uz prskanje useva bojnim otrovima umesto fizičkim kopanjem i paranjem 5.frtalj zagarantovan.

malo puta veca cena = puno puta manja cena

Nije tačno da se kod nas seju samo fao 500 i fao 600 grupe zrenja. Svaki ozbiljan proizvodjač je jednostavno prinudjen da seje i rane i kasne hibride iz razloga što fizički ne može da postigne skidanje svih useva u isto vreme. Takodje broj zrna po hektaru je takav da je gušća setva sa preko 70.000 zrna po hektaru prilagodjena genetici takvih hibrida. Danas više nije slučaj da je klip kukuruza veći ako je redje posejan a u ovakvim uslovima propast je neminovna i sa redjim sklopom. Sve u svemu priča se ponovo svodi na to kako su za sve krivi domaći proizvodjači koji ništa ne znaju o proizvodnji kukuruza. Činjenica da Madjarska i okolne zemlje EU imaju subvencije od 400 pa na više evra po hektaru a mi 30 evra po hektaru uopšte nije uzeta u obzir prilikom analize situacije u poljoprivredi. Srbija je jedina zemlja na svetu koja nema subvencionisan dizel za poljoprivredu. Kada se tome dodaju katastrofalno loše privatizacije poljoprivrednih kombinata i preradjivačke industrije dobićemo odgovor na pitanje zašto naša poljoprivreda ostvaruje daleko slabije rezultate od svojih mogućnosti. Glupo je očekivati da je bilo kojoj zemlji u EU interes razvoj srpske poljoprivrede, svako je zauzet stanjem u svojoj državi. Poboljšanje moramo da sprovedemo sami a dobro je poznato da je ovde potpuno nemoguć bilo kakav napredak. Dobro je poznato i zašto je to tako a za sve kriviti seljake je ne samo licemerno već i zlonamerno.