U Srbiji 90.000 hektara zemljišta u rukama stranaca

Pise u Srbiji, ustvari u Vojvodini.

Izuzimajući prozaične patriotske razloge do sada nismo videli nikakvu prednost vlasništva nad zemljištem od strane domaćih tajkuna. Hrana kod nas nije ni malo jeftina naprotiv a nije ni dovoljno ispitana niti sasvim bezbedna. Izvoz recimo svinjetine je onemogućen pošto naša država jedina u Evropi i dalje koristi vakcinu protiv svinjske kuge. Naši problemi su daleko dublji od 90.000 hektara u stranom vlasništvu. Apsurdno je da su najveći protivnici prodaje zemlje strancima oni koji su im prethodno prodali sve od banaka preko trgovine do industrije i gotovo čitave privrede. Ko ima interesa da stanje ostane ovakvo osim onih kojima trenutno posao dobro ide.

Da ne kažete da samo stranci kupuju "našu" zemlju (osećaj "Mi" i "Naše" davno je umro u meni - čak je i parking ispred moje zgrade jednako moj kao i onaj u centru Vašingtona):
JA KUPUJEM ISKLJUČIVO INOSTRANU ZEMLJU (Substral i slično).

Uopste nije bitno ko je vlasnik vec kako (i koliko) ga kontrolises, oporezujes, regulises, kaznjavas i sl.
Bez navedenog - bio drzavni i domaci ili marsovski - isto ti je, katastrofa u najavi

Zemlja koja kao svoj strateški cilj označava učlanjenje u Evropsku Uniju ne sme građane EU nazivati "strancima"! Kada ministar poljoprivrede o tome govori morao bi odvojeno govoriti o poljoprivrednoj zemlji u Srbiji koja je u vlasništvu građana EU a posebno o zemlji u vlasništvu građana izvan EU. U svakoj članici pred zakonom su isti svi građani EU što je jedna od osnovnih vrednosti na čemu EU počiva. Samim tim za građane jedne zemlje članice nema mesta odbojnosti i ograda prema građanima drugih članica - oni više nisu "oni drugi" ili "stranci" već prijatelji i domaći. Nema mesta traženju nečega za sebe a da se to isto ne odnosi i na građane drugih članica koji odluče da žive sa vama. Takođe ne možete isto tretirati jednog građanina druge zemlje članice EU sa građaninom iz neke treće zemlje sa kojom vaša zemlja nema nikakve institucionalne veze.

Dok se domaći političari zabavljaju samim sobom, kompletna prehrambena industrija je otišla strancima, a evo i zemlja sada polako ide u tom pravcu. Najveće domaće prehrambene kompanije poput Frikoma, Dijamanta, mlekara oko 90%, Bambi Požarevac, Bakina Kuhinja, Centroproizvod, Gand Kafa, uskoro Viktorija Grupa, 70% izvora vode itd itd. Domaće bezbednosne službe ne funkcionišu, domaći tajkuni u mišijoj rupi, jednom rečju 'neverovatno'. Sve ovo što se radi 20g unazad mi liči da su sve političke garniture od crvenih žutih šarenih pa do ovih danas, opasno zabrljale. A i mi s njima.