Šid: Većina dece izbeglica krenula u školu

Po svemu što se piše i priča o tim ljudima, čudi me da oni šalju svoju decu u školu.
Meni bi logično bilo da oni imaju predrasude prema ovdašnjem školskom sistemu.
Kao, oni su netolerantni, primitivni, zatucani... Kad ono...?

I meni ne bi bilo svejedno da sam na mestu roditelja iz Šida... Ne zbog dece kao dece, naravno da ona nisu ništa kriva. Suludo je i pomisliti da bi iko od tih roditelja imao nešto protiv same dece. Ali verovatno imaju protiv toga što o roditljima te dece ne znaju ništa osim da su to visko traumatizovani ljudi koji nemaju šta da izgube, da su spremni na sve (ili ništa), da je velika većina verovatno neobrazovana i verski zatucana (čime se i naša država, doduše, lepo može pohvaliti), da je pitanje koliko uopšte žele da prihvate običaje sredine u kojoj zapravo prisilno borave... i da sve to ne može a da se ne reflektuje na njihovu decu. Osim toga, sigurna sam da je velikoj većini Šiđana jedini strah hoće li neko od traumatizovanih odraslih izbeglica da se raznosi bombama ili neće... U tom kontekstu razumem brigu ovih ljudi i njihove proteste. Država je, kao i uvek, problem svalila građanima na leđa umesto da sistemski nešto rešava.

Licermeno su se postavili svi prema meštanima Šida i okoline. Utrpali njima sve migrante, a onda oni ne mogu ništa da kažu, a da ih prepredenjaci ne diskvalifikuju sa kartom rasizma i pričom o toleranciji. Jadni ljudi. Ako ovi ljudi hoće ovde da ostanu, i da im se deca ovde i obrazuju, što ih lepo ne raspodele širom Srbije, a ne građane Šida da zatvarate u geto. Sram ih bilo, one koji ovo sprovode, i a ove social justice warriors koji su toliko zaslepljeni političkom korektnošću da ni ne vide problem, i da je ovo što se čini Šiđanima podmuklo!