Stanje javnih finansija Srbije još je daleko od impresivnog jer je javni dug od oko 65 odsto bruto domaćeg proizvoda za Srbiju previsok, investicije države su nedovoljne, a budžeti lokalnih samouprava su neuređeni, ocenio je glavni ekonomista Fiskalnog saveta Danko Brčerević.
"prave reforme praktično sprovode samo u Železnicama" klinac, palac. Država je reformom železnice žrtvovala 20000 ljudi u nastojanju da se uklopi u reformisanje transportnog sektora Evrope. Evropski birokratski aparat je direktivom iz 1991. god (91/440/ EEC) o razvoju železnice, zalaganjem dobro uhodanog glodarskog aparata sačinjenog od države, konsultanata Železnice (Booz Allen & Hamilton Consultant, BCEOM Consultant, ROLAND BERGER and SPECHT, AT Kearney & TRADEMCO, Pricewaterhouse, Coopers Consulting Ltd. i konačno u 2015. god. Vlada RS angažuje consulting company "PLANET", London) i stranih banaka železnicu oglodao za više od 20000 radnih mesta. ŽTP Bgd je 1990. god. imao oko 40000 zaposlenih da bi na kraju 2000. god. taj broj pao na 32800. U višefaznom rasterećenju od viškova broj zaposlenih je krajem 2007. računicama World Bank projektovan na 19400, a 2009. na 13000, da bi Mihajlovićka pre dve godine na www.srbijadanas.com/clanak/mihajlovic-postavljamo-zeleznicu-na-pravi-kolosek-06-07-2015 prijavila ukupan broj zaposlenih od 16941 i nastavak procesa glodanja uz pomoć IPA programa sa trendom koji WB projektuje za period 2015/2020 na onaj iz teksta http://www.blic.rs/vesti/ekonomija/zorana-otpusta-11000-radnika-iz-zeleznica/4h7pbgt. Od 2001. do 2011. nestalo je preko 400000 radnih mesta u državi http://www.ecinst.org.rs/sites/default/files/page-files/prezentacija-privatizacija-u-srbiji-ivan-nikolic.pdf. Ima li države u svetu koja se može pohvaliti takvim uspesima?
Namerno nas upropastavaju.
Zabojaju nam noz u ledja.
Ocigledno je i ne moze se sakriti.
Zato raste javni dug: zbog zaduzivanja, kredita, koji ostaju i promaseni i nerealuzivani ( neiskorisceni, sto je jos gore, her kamate rastu a povrata kroz investicije nema) , potpisuju uzasno i bolno stetne ugovore...: zato raste javni dug.
A mi CUTIMO !!!
Buđet je uređen oštrijim prikupljanjem fiskalnih obaveza i umanjenjem zaradu delu bolje plaćenih u javnom sektoru i penzionera. Ostalo je sve očajno, prevelik broj zaposlenih u državnoj službi, poslovanje javnih preduzeća potpuno odudara od poslovnih principa, zdravstveni sistem minimalno funkcioniše...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Javni dug previsok, novac sa lokala pokriva dugove preduzeća
Autor: Beta
Info
•19.11.2017.
•13:14 > 11:54
Komentari 4
šore
Antropolog
dr Petrovic
Zabojaju nam noz u ledja.
Ocigledno je i ne moze se sakriti.
Zato raste javni dug: zbog zaduzivanja, kredita, koji ostaju i promaseni i nerealuzivani ( neiskorisceni, sto je jos gore, her kamate rastu a povrata kroz investicije nema) , potpisuju uzasno i bolno stetne ugovore...: zato raste javni dug.
A mi CUTIMO !!!
Zivan
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H