Svedočenjem istoričara Milana Ristovića, koji je proučavao život i rad Milana Nedića, nastavljen je maratonski proces za rehabilitaciju predsednika srpske vlade pod nemačkom okupacijom.
@ Rehabilitacijsko,
Овај твој галиматијас би могао добро да прође у Хајд парку у Лондону. тамо где пуштају свакога да прича шта хоће, шта му је воља, па чак и против енглеске краљице.
Плус, треба неко да пре твог говора достави слушаоцима тумачење, и шта си то хтео да кажеш. Да људи знају о чему се ради.
... umesto komesarske vlade Milana Aćimovića. Milan Nedić opravdao je sva očekivanja Rajha; i više od toga. Rajh uskoro naoružava formacije pod Nedićevom komandom: žandarmeriju (sada Srpsku državnu stražu), pograničnu policiju, Ljotićevih 120 dobrovoljaca, plus četnike Koste Pećanca, koji se odmetnuo od Draže. Uskoro se u to uklapa Specijalna policija, nastala još u maju 1941. od Opšte policije, a zatim i Srpski Gestapo (1942), kao posebna služba bezbednosti. Ukratko, Beograd će, posle uspešne saradnje kvislinške vlasti, Vermahta i SS trupa, uz pomoć kamiona dušegupki i Jajinaca, Banjice i Topovskih šupa postati „Judenrein“ – očišćen od Jevreja.
Nedić je Hitlera hvalio na sva usta od početka, ali je uspeo da se s njim sretne tek 18. septembra 1943, tokom zvanične posete Berlinu, a i to tek na intervenciju fon Ribentropa. Kasnije, kad je đavo počeo da odnosi šalu u leto 1944, Hitler je revidirao obećanje da će razmisliti o Velikoj Srbiji, dato na tom sastanku. Neki izvori (Warlimont, 1962) čak tvrde da je rekao da bi mu i komunizam bio prihvatljiviji. U svakom slučaju – bilo je prekasno, mada su i Nedić i njegova kvislinška ekipa narodnih izdajnika do kraja predlagali Rajhu bilo neku „krnju Jugoslaviju“, bilo „veliku Srbiju“. Saveznici nisu bili impresionirani Nedićem i njegovom ekipom, pa su ih – što je i logično – izručili novim pobedničkim vlastima u Jugoslaviji. Neki su pretekli, mada jedva; ostatak je uglavnom pogubljen ili zatvoren, a rehabilitacije se očekuju.
Milan Nedić već je preuzeo nekih tri i po miliona dinara iz trezora i 3. oktobra drži poslednji sastanak svog kabineta: „Srpska vlada povlači se u Nemačku da tamo preuzme svoju odgovornost… Vozovi će ići danonoćno… Svi Ravnogorci i mnogi političari dobiće pasoše u nemačkom poslanstvu danas…“; itd. Slom je na vidiku, pitanje je dana, valja spasavati glave. Logor u Banjici raspušten je 4. oktobra zbog rasula kvislinške vlasti.
Beograd je oslobođen a Nedićeva vlada je u decembru 1944. smeštena u Kicbilu, Tirol. U Beču su patrijarh Dožić, vladika Nikolaj, Nedić, Ljotić, Aćimović, Jonić. Nemci su ih skupili da nagovore angažovanje preostalih snaga u otporu Saveznicima, ali Nedić odbija da ratuje sa Sovjetima. Te su trupe bile apsorbovane u Waffen SS kasnije, a Dobrovoljački korpus Mite Ljotića postao je marta 1945 „Srpski SS korpus“. Kao takav proslavio je svečano Hitlerov poslednji rođendan 20. aprila 1945. Ah da: ured za rasnu čistoću Rajha priznao je krajem aprila 1945. Srbima status „arijevskog naroda“; posle Srba, tu čast su dobili još samo Mongoli. Gde je tu još Milan Nedić, osim do sada opisanih zbivanja? Tu moramo do početka. Sa mesta ministra vojnog Kraljevine Jugoslavije bio je smenjen 1940. jer je zastupao ideju priključenja silama Osovine i jer je predlagao ustupanje jugoslovenskih teritorija tim silama, ne bi li umirio Nemačku. Krajem avgusta 1941, Nemačka je dovela gen. Milana Nedića i njegovu „Vladu narodnog spasa“ na vlast u Srbiji ...
... bliži se vrhuncu. Da podsetimo: počelo je sa šabačkim sudom koji je „rehabilitovao“ ona dva žandarma, stradala 7. jula 1941 iako nisu bili suđeni nego su poginuli u borbi. Onda smo imali razne, pa Dražu, o kome kasnije. Preostaju još: Mita Ljotić, Marisav Petrović, Dragi Jovanović, Kosmajac, Zalada, galerija neznanih junaka iz Srpske državne straže, Srpskog Gestapoa, Srpskog dobrovoljačkog korpusa, razni četnici i – molim! – dr Juraj Špiler iz RSHA (on ponajviše: borio se i protiv ustaša i protiv komunista još za Kraljevine). Svi oni stradali su pre, a naročito pošto je „20. oktobra 1944. ’oslobođen’ Beograd“ i kada je počelo „komunističko ropstvo srpskog naroda“, kako to zovu Kosta Nikolić i Bojan Dimitrijević 2000. godine u jednoj knjizi; posle su, 2011, te dve rečenice izbacili iz prvobitnog teksta. Da se braća Rusi ne uvrede, pretpostavljamo.
Prilika je jubilarna, pa da se podsetimo jeseni 1944: već u avgustu nacistički vrh u Srbiji počinje da se diskretno povlači ka Beču; njima je sve jasno. Šestog septembra, po naredbi Nemaca i Nedića, Draža preuzima komandu nad svim kvislinškim formacijama koje još postoje: Državna straža, Dobrovoljački korpus, Granična straža, svi četnici. Istoga dana grupa Nemaca i oko 200 srpskih funkcionera napuštaju Beograd. Krajem septembra Dragi Jovanović kaže Draži da Nemci odlaze sa Balkana i i da bi četnici trebalo da zauzmu gradove i naselja u Srbiji pre partizana, ali Draža je već odlučio da svoje snage prebaci u Bosnu.
Недићева влада је била марионетска управа.
Сада са ове историјске дистанце, можемо сви да устврдимо оно што знају и врапци на грани:
Ђинђићева влада је била марионетска управа.
Коштуничина влада је била марионетска управа.
Тадићева влада је била марионетска управа.
Вучићева влада је марионетска управа. Поготову Вучићева. Да ли ћемо и за њу некада да кажемо „била“?
Недићева влада је била у време ратног стања окупације од стране Немачке.
Ове остале наведене владе су биле у време мирнодопског стања окупације од стране Европске Уније. Можда нисмо свесни да смо и ми ипак у неком облику ратног стања, то би рецимо трајало до момента примања у ЕУ, када би се озваничило да је ратно стање престало, и да почиње да тече мед и млеко.
Ове наше савремене владе нико не осуђује, чак се неке називају „визионарске“ као што је Ђинђићева. Можда би зато при рехабилитацији, ово горе наведено требало Недићу узети као олакшавајућа околност, плус зато што је то било право ратно стање. А Недић је покушавао да се спријатељи са Немцима, као што и ми сада покушавамо.
Ko je iole objektivan i pametan zna da u svakom ratu, u svakoj vojsci ima raznih struja.
Prema svetskim istoričarima, u Srba su bila dva antinacistička pokreta.
Naravno da su oba pokreta brljala i imala razne struje. Ukoliko uzmemo četnički pokret - niko ne može da porekne da je Draža jedini ostao da se pobije sa okupatorima. Isto tako niko ne može da porekne da su Ljotićevci klali komuniste. Niko ne može da porekne da su Nedićeve straže čuvale Banjicu, ali niko ne može da porekne i to da ni jedan Srbin nije završio na Istočnom frontu.
Partizanima se ne može osporiti borba. A sa druge strane da li je Savo Kovačević baš slučajno ubijen na Sutjesci?
Takvom analizom doći ćemo i do saradnje Britanaca sa nacistima, odnosno ne pružanju otprije na ostrvima na Lamanšu koja su nacisti okupirali, a na kojima je Britancima bio strogo zabranjen otpor neprijatelju, a sa druge strane su ratovali po celom svetu.
Istorija je iza nas. Sada nam nisu hladne glave da donosimo sud.
Plus imamo mnogo ozbiljnih tema u društvu - zdravstvo, školstvo, ekonomija....
Moguće je, ako je rodbina željna povratka imovine i grabljenja, a ima uticaj na sadašnju strukturu vlasti.
Da ne pominjem specifično koju, jer ispada da je u psoeldnje vreme zabranjena kritika i sudstva. Eto, pomenuh...
Kako god, sramotine sramote sramota. Tipična za Srbiju.
Dobiše i sve vrste zločinaca sva moguća prava i izvinjenja.
Prema tome deco, ako dođe neki rat, dozvoljene su sve moguće izdaje i zločini.
Etike i morala u Srbiji više nema. Specijalni rat je u potpunosti uspeo.
Ajmo sad do zadruge...
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
"Nedićeva vlada bila je marionetska uprava"
Autor: N1
Info
•22.01.2018.
•15:28 > 15:29
Komentari 12
Lustracija...
Rehabilitacijsko
Nedić je bio zločinac i tu nema diskusije niti ima tu nekog drugog tumačenja.
To su istorijske činjenice.
Мунгос
Овај твој галиматијас би могао добро да прође у Хајд парку у Лондону. тамо где пуштају свакога да прича шта хоће, шта му је воља, па чак и против енглеске краљице.
Плус, треба неко да пре твог говора достави слушаоцима тумачење, и шта си то хтео да кажеш. Да људи знају о чему се ради.
Rehabilitacijsko
Nedić je Hitlera hvalio na sva usta od početka, ali je uspeo da se s njim sretne tek 18. septembra 1943, tokom zvanične posete Berlinu, a i to tek na intervenciju fon Ribentropa. Kasnije, kad je đavo počeo da odnosi šalu u leto 1944, Hitler je revidirao obećanje da će razmisliti o Velikoj Srbiji, dato na tom sastanku. Neki izvori (Warlimont, 1962) čak tvrde da je rekao da bi mu i komunizam bio prihvatljiviji. U svakom slučaju – bilo je prekasno, mada su i Nedić i njegova kvislinška ekipa narodnih izdajnika do kraja predlagali Rajhu bilo neku „krnju Jugoslaviju“, bilo „veliku Srbiju“. Saveznici nisu bili impresionirani Nedićem i njegovom ekipom, pa su ih – što je i logično – izručili novim pobedničkim vlastima u Jugoslaviji. Neki su pretekli, mada jedva; ostatak je uglavnom pogubljen ili zatvoren, a rehabilitacije se očekuju.
Toliko.
Rehabilitacijsko
Beograd je oslobođen a Nedićeva vlada je u decembru 1944. smeštena u Kicbilu, Tirol. U Beču su patrijarh Dožić, vladika Nikolaj, Nedić, Ljotić, Aćimović, Jonić. Nemci su ih skupili da nagovore angažovanje preostalih snaga u otporu Saveznicima, ali Nedić odbija da ratuje sa Sovjetima. Te su trupe bile apsorbovane u Waffen SS kasnije, a Dobrovoljački korpus Mite Ljotića postao je marta 1945 „Srpski SS korpus“. Kao takav proslavio je svečano Hitlerov poslednji rođendan 20. aprila 1945. Ah da: ured za rasnu čistoću Rajha priznao je krajem aprila 1945. Srbima status „arijevskog naroda“; posle Srba, tu čast su dobili još samo Mongoli. Gde je tu još Milan Nedić, osim do sada opisanih zbivanja? Tu moramo do početka. Sa mesta ministra vojnog Kraljevine Jugoslavije bio je smenjen 1940. jer je zastupao ideju priključenja silama Osovine i jer je predlagao ustupanje jugoslovenskih teritorija tim silama, ne bi li umirio Nemačku. Krajem avgusta 1941, Nemačka je dovela gen. Milana Nedića i njegovu „Vladu narodnog spasa“ na vlast u Srbiji ...
Rehabilitacijsko
Prilika je jubilarna, pa da se podsetimo jeseni 1944: već u avgustu nacistički vrh u Srbiji počinje da se diskretno povlači ka Beču; njima je sve jasno. Šestog septembra, po naredbi Nemaca i Nedića, Draža preuzima komandu nad svim kvislinškim formacijama koje još postoje: Državna straža, Dobrovoljački korpus, Granična straža, svi četnici. Istoga dana grupa Nemaca i oko 200 srpskih funkcionera napuštaju Beograd. Krajem septembra Dragi Jovanović kaže Draži da Nemci odlaze sa Balkana i i da bi četnici trebalo da zauzmu gradove i naselja u Srbiji pre partizana, ali Draža je već odlučio da svoje snage prebaci u Bosnu.
Мунгос
Сада са ове историјске дистанце, можемо сви да устврдимо оно што знају и врапци на грани:
Ђинђићева влада је била марионетска управа.
Коштуничина влада је била марионетска управа.
Тадићева влада је била марионетска управа.
Вучићева влада је марионетска управа. Поготову Вучићева. Да ли ћемо и за њу некада да кажемо „била“?
Недићева влада је била у време ратног стања окупације од стране Немачке.
Ове остале наведене владе су биле у време мирнодопског стања окупације од стране Европске Уније. Можда нисмо свесни да смо и ми ипак у неком облику ратног стања, то би рецимо трајало до момента примања у ЕУ, када би се озваничило да је ратно стање престало, и да почиње да тече мед и млеко.
Ове наше савремене владе нико не осуђује, чак се неке називају „визионарске“ као што је Ђинђићева. Можда би зато при рехабилитацији, ово горе наведено требало Недићу узети као олакшавајућа околност, плус зато што је то било право ратно стање. А Недић је покушавао да се спријатељи са Немцима, као што и ми сада покушавамо.
Turci
Mirko
korigovana prošlost kontrolisaće budućnost. "
M. Bešlin
Hmm
Prema svetskim istoričarima, u Srba su bila dva antinacistička pokreta.
Naravno da su oba pokreta brljala i imala razne struje. Ukoliko uzmemo četnički pokret - niko ne može da porekne da je Draža jedini ostao da se pobije sa okupatorima. Isto tako niko ne može da porekne da su Ljotićevci klali komuniste. Niko ne može da porekne da su Nedićeve straže čuvale Banjicu, ali niko ne može da porekne i to da ni jedan Srbin nije završio na Istočnom frontu.
Partizanima se ne može osporiti borba. A sa druge strane da li je Savo Kovačević baš slučajno ubijen na Sutjesci?
Takvom analizom doći ćemo i do saradnje Britanaca sa nacistima, odnosno ne pružanju otprije na ostrvima na Lamanšu koja su nacisti okupirali, a na kojima je Britancima bio strogo zabranjen otpor neprijatelju, a sa druge strane su ratovali po celom svetu.
Istorija je iza nas. Sada nam nisu hladne glave da donosimo sud.
Plus imamo mnogo ozbiljnih tema u društvu - zdravstvo, školstvo, ekonomija....
Opinkačenim ljudima
Da ne pominjem specifično koju, jer ispada da je u psoeldnje vreme zabranjena kritika i sudstva. Eto, pomenuh...
Kako god, sramotine sramote sramota. Tipična za Srbiju.
Dobiše i sve vrste zločinaca sva moguća prava i izvinjenja.
Prema tome deco, ako dođe neki rat, dozvoljene su sve moguće izdaje i zločini.
Etike i morala u Srbiji više nema. Specijalni rat je u potpunosti uspeo.
Ajmo sad do zadruge...
Комша
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H