Čak 60 odsto studenata želi državni posao

Mi svi želimo državni posao, ne samo studenti.

" Jos jedan dokaz da je obrazovanje (i osnovno i srednje i visoko) u Srbiji nikakvo (i besmisleno) posto ne moze da se izbori sa vaspitanjem i tradicijom. "

Ok, Srbija se raspada, pa ta deca žele da obezbede sebe i uhvate posao u javnom preduzeću.
Ok, škole odoše na smetlište jer nema novca za opremu niti za profesore.

Ali...

Ovo je jako bitna rečenica. Komentar dotične osobe je bio kratak i ne tako dobro obrazložen, pa ne mogu da kažem da se potpuno slažem. Ali sadrži jedno dobro zapažanje: vaspitanje i tradicija.

U tome je ključ i poenta. Sistem vrednosti, tradicija, vaspitanje, pogled na svet i suočavanje sa problemima koje život donosi. (Znači ne one koje drugi namerno naprave ili politika nametne, nego obični problemi, normalni.)

Lično, smatram da je ovom ludilu (na ovim prostorima) najviše doprinelo vaspitanje, sistem vrednosti i tradicija. I to pre raspada. I to oni sitni detalji, koji na prvi pogled deluju nebitno i bezazleno, ali na duge staze imaju svoju cenu.
Posledice tih gore navedeih stvari se ne vide iz razloga što one ne nastaju brzo i naglo. "Tiha voda breg roni." Upravo je to razlog zbog kojeg ljudi budu nespremni kada posledice svega toga stignu, udare i ostave lom.
Potrebno je gledati unapred, imati plan. Nakon toga, najpotrebnije je strpljenje. Možda i ono koje treba da traje nekoliko generacija.
Promene vaspitnog sistema, sistema vrednosti i tradicije (one prave i normalne, ne jeftine i populističke, političke) se uvode i stvaraju generacijama.

Idite u Beogradsku poslovnu skoli, ionako je u centru. Videcete da cistacice imaju ispod 30000, a pojedini profesori izadju po par hiljada eura. I studenti koji zive od socijale, al i oni koji imaju podosta para. Idealno je biti profesor tamo. Naravno, za one koji nisu protiv toga da im Crnogorac bude direktor, koji inace nije los, samo je na losem glass.

To je u celom javnom sektoru, ne samo u JP.
Državni posao - debela ladovina u Srbiji.
Najsmešnije je što se baš oni najviše žale na male plate.
Sindikate ima samo javni sektor.
Roblje u privatnom sektoru, ćuti, radi i plaća poreze i doprinose na svoje bedne zarade čak 68% da bi privilegovana kasta iz javnog sektora trošila i pričala demagogiju da kad javni sektor ima veće plate da troši onda je bolje svima.
Roblje u privatnom sektoru bi takodje htelo da doprinese i pomogne u trošenju radi kupovine robe opšte potrošnje, ,ali njihov glas se ne čuje. Nemaju čak ni sindikat.

Posao u JP je san snova za sve u Srbiji,a i šire.
Plata redovna i veeeeeeelika, razni dodaci na platu (čak i soliidarna pomoć kao da su soc slučajevi,a ne najbolje plaćeni), na posao dolaziš kad hoćeš, odgovornost za rezultat rada nikakva, sva prava iz radnog odnosa zagarantovana kao da je Tito živ, ne mogu te otpustiti bez ogrooooomne otpremnine, ako te i otpuste,sud te vrati na posao uz obavezu JP da ti isplati sve zaostale zarade kao da si radio, sa kamatom naravno. Podrazumeva se da nakon toga zaposliš i svu familiju, a za slučaj da odeš u penziju posao nasledjuju tvoja deca.
Dobijanjem posla u JP zaposleni rešava sve egzistencijalne probleme u narednih 40 godina.
U privatnom sektoru radi samo onaj ko mora,plate male,a porezi ogromni sve radi izdržavanja ovih zaposlenih u JP jer su njihove plate prioritet u Srbiji.Roblje u privatnom sektoru radi više za zasposlene u JP, a manje za sebe.

Jos jedan dokaz da je obrazovanje (i osnovno i srednje i visoko) u Srbiji nikakvo (i besmisleno) posto ne moze da se izbori sa vaspitanjem i tradicijom.

Zabijanje u drzavnu sluzbu (fiksna satnica uglavnom bez rada) je podjednako stetno kao i izrabljivanje (motanje kablova pod pritiskom/stresom i sl. monotoni poslovi) i ravno je laganom samoubistvu.

Cak 99,99% studenata se nije bunilo kad je neki tamo grobar (kazu bio na nekoj visokoj funkciji) kupio master diplomu sa NS univerziteta, a ne zna ni gde je fontana, ni gde je masinac....
Ali se isti ti studenti bune kad dodje do povecanja bodova za budzet (dakle kvazi bolonja), dakle kolektivna svest 0, gledanje svoje "pozadine" 10ka.

Po teoriji informacija koju je predavao prof. Vojin Senk,
Manje verovatni događaj nosi veću količinu informacija.
Postavlja se pitanje -> koliko je verovatno da neko ko gleda samo svoje dupe zeli da radi u drzavnoj sluzbi?

Postovani studenti...
Za jedno 10tak godina ako ne i pre videcete kada najlosiji od Vas budu zauzeli “vase mesto” u nekoj firmi zbog toga jer su clanovi neke partije, vama nece nista drugo preostati nego da trazite srecu napolju negde...
Ja to sada dozivljavam...
Srecno!!!

A sta da zele? Da se ubijaju od posla u Neoplanti ili Delfiju za 30 hiljada, i posle da se obrisu tim parama? U drzavnoj sluzbi su plate isto smesne ali se daleko manje radi. Da kod privatnika moze da se zaradi triput vise kao u normalnim zemljama, svako bi tezio da radi u nekoj takvoj kompaniji. Ovako u jadnoj drzavi jadna omladina gleda da makar ugrabi za sebe manje zlo, a kako ni to vise nije moguce ako nisi napredna smradina i uvlakac, onda imamo najveci egzodus iz ove Smrdije ikad vidjen.

Pogledajte koliko nište ne rade, a kolike plate imaju u Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu?