Četiri stvari koje ne treba govoriti na razgovoru za posao

Perfekcionizam je ozbiljna mana. Perfekcionisti nisu u stanju da zavrse stvar, ne razliku bitno od nebitnog jer je sve bitno i jer sve mora biti maksimum, nije im nikad dovoljno dobar ne samo sopstveni, nego i rad drugih ljudi, zbog toga imaju potrebu da kontrolisu svaki aspekt posla, sto znaci i da imaju poteskoce da delegiraju posao, sto ih cini losim menadzerima... Pri svemu tome se uzasno trose i sagorevaju na poslu, sto nije dobro ni za njih ni za poslodavca. Samo HR psihologcici sa skromnim poznavanjem psihologije mogu to tumaciti kao vrlinu, a izjavu da je neko perfekcionista kao skromno hvalisanje. Ko je lud ovakvu strasnu manu da prizna.

Odgovorno tvrdim da je sve ovo gomila gluposti. I u samoj stavci 1) navedeno je da je bolje biti ISKREN.
Zato svima, na osnovu ličnog iskustva i uspeha na poslovnom planu preporučujem sledeće:

1) na razgovoru za posao nemojte biti uopšte previše skromni - ako ste stručni, obrazovani, vredni i pošteni, to je ustvari lutrijski dobitak za vašeg budućeg poslodavca, jer takve radnike je danas teško naći
2) obavezno pitajte za platu, dužinu godišnjeg odmora, radno vreme, rad vikendom, prijavu na puni iznos a ne minimalac, plaćen prekovremeni rad, dužinu pauze za vreme radnog vremena, topli obrok - ako većine ovog nema, bežite od takvog poslodavca, ima boljih koji jedva čekaju da vas zaposle
3) neka vam poslodavac predoči kakve su perspektive za radnike koji nameravaju da se zadrže duže: postoji li mogućnost napredovanja, usavršavanja, pohađanja seminara
4) pitajte ih obavezno i šta se nudi po pitanju unapređenja odnosa između zaposlenih, organizuju li se druženja van radnog vremena, tim bildinzi itd...
5) napomenite da niste spremni za konstantan rad pod stresom i pritiskom, nego da ste profesionalac koji je dovoljno produktivan da uglavnom ne dozvoljava pojavu ovakvih situacija