"Doktorske studije u Srbiji su pačja škola"

@X
Izbegavate odgovore na pitanja i ne razumete jasno napisano, što Vas baš ne kvalifikuje za status kojim se hvalite.

Dakle, napisao sam da je nemoguće objaviti navedeni broj (desetak) u naučnom smislu kvalitetnih radova koji će unaprediti znanja u nekoj oblasti. To ne može čak ni neko kao Vi (sticajem okolnosti poznajem nekoliko takvih), a kamoli ubogi student doktorskih studija.

Ako je Vama nemoguce, ne znaci da je drugima nemoguce ;-)
Koliko po Vama, treba student da objavi radova pre doktorata?
A sto se tice pitanja zasto sam ostao, odgovor je jednostavan. Volim Novi Sad, FK Vojvodinu, tu sam se rodio i ne zelim nigde da idem. Ponude postoje, ali ostajem tu i ne zalim.

Drago mi je da sam naišao na veliki broj razumnih komentara. Ne volim intervjue sa egzaltiranim mladim doktorantima koji tako uskogrudo analiziraju situaciju. Iskreno, ne poznajem ni jednog doktoranta koji je otišao u Evropu i svet na doktorske studije, a da nije sve završio u roku od 3 godine. Toliko o njihovim strogim kriterijumima. Svi mi znamo kakva je današanja situacija u obrzovanju i koliko lako u Srbiji (kao i svugde u svetu) može da se doktorira ako imate pravu "šemu", ali onaj ko hoće uvek može da proveri kvalitet časopisa u kome su radovi objavljeni i kvalitet same disertacije. Sve ostalo nije vredno rasprave.

@X
Nemoguće je objaviti toliko radova godišnje, a da njihov kvalitet i/ili naučna upotrebljivost bude na potrebnom nivou, posebno ako je autor početnik u naučno-istraživačkom smislu. Stvar se pogoršava ako je mentor usmeren na "l'art pour l'art" bavljenje naukom i ako održava "prisne veze" sa potencijalnim recenzentima, koji će po "ja tebi - ti meni" sistemu da budu veoma "kooperativni".

Naravno, ako se radi o nekoj oblasti gde uz relativno jeftin "smuti pa prospi" eksperiment ili mnoštvo empirijskih podataka uglavnom ide statistička obrada, hiperprodukcija se podrazumeva. To su oni "radovi" sa dvocifrenim brojem "autora" i sa "unakrsno kolegijalnim citiranjem".

Drugi slučaj hiperprodukcije su tzv. fundamentalne nauke, gde je cilj "istraživanja" u većini funkcionalno beskorisnih radova, da autor(i) nabiju indeks "kompetencije", citiranost i slično.

Uzgred i bez uvrede, zašto sa takvim refrencama gubite vreme u ovoj našoj "uspavanki"?
Znam odgovor, pitanje je retoričko...

A koliko po Vama radova godisnje treba da objavi asistent da to ne bi bila hiperprodukcija?
Mozda je dovoljno da objavi 5 radova pre doktorata?
Ako kod drugih moze, kod mene ne moze. Necu da hvalim radove mojih kandidata, ali se tacno zna gde radove mogu da salju. Ako govorimo o casopisima sa impakt faktorom, radove mogu da salju u Elsevier, Springer, Sage, Wiley casopise gde je objavljivanje besplatno (nema placanja Open Access). Recezenti iz te oblasti odlucuju da li je nesto vredno objavljivanja ili ne.
Cinjenica je da sam nosilac i ucesnik na vise evropskih projekata, kao i republickog, da sam kategorisan u Srbiji kao T1 istrazivac, da sam urednik u 3 casopisa, recezent u 15 casopisa sa impakt faktorom i upravo zbog toga trazim takav rad od mojih kandidata.
I da, studenti hoce da im budem mentor ;-) znaju da ce jako puno raditi, da ce nauciti i da ce biti sposobni da se bave samostalnim naucnim radom nakon doktorata.
Bez ljutnje, ali Vi mi delujete kao neko kome ova uspavanka u Srbiji odgovara. Te previse je ovo, te kvalitet radova... Meni ne odgovara i necu da radim po takvim minimalnim kriterijumima. Drugi me ne zanimaju ;-)

На почетку само да кажем да је ово тренд на глобалном нивоу! Кад бисте видели теме за докторске радове (поготово наших студената!!!) на нпр. неком њујоршком универзитету, били бисте шокирани нивоом инфантилности и дебилизма!!!

Односно, као и увек прави докторанти постоје у промилима у односу на докторанте који треба да задовоље сујету својих родитеља са села са максимумом земље, политички подобне појединце који перу своју биографију, разних квазинаучних установа којима требају инстант "професори" за студије које се плаћају 2000еур по години..итд.
Имућнији сељобери своју децу сада школују у иностранству, на факултетима који су реално и мнооого гори од наших домаћих државних - а на сличном или горем нивоу од наших приватних!!! !Али лако их је завршити!
Разлика је само у томе што наш просечан бедни грађанин када види слова на енглеском језику и буџене енглеско-италијанско-сегединске називе "међународних факултета" као и цене таквих "студија", спонтано му расте понизно поштовање - а имаоци таквих диплома су неписмени хохштаплери (једино са Б2 знањем енглеског) гори и од наших свршених нпр. фабусоваца!
Тако да главу горе, нисмо ми баш најгори ни по овом питању, сав преварантски крш смо као и све друго, увезли са запада! Иначе, наши људи са наших факултета, дају сасвим квалитетан и натпросечан научни допринос човечанству, поготово када се изврши укупно поређење са остатком света - па немојмо бити на крај срца - овде смо заиста изнад просека и поред крша у ком се налазимо!

@X
Očigledno se ne razumemo... pa da ponovim pitanje?
Nije, dakle, poenta u vrednoći/lenjosti, već u kvalitetu te hiperprodukcije.
Naime:
a) kakav je naučni doprinos sadržan u radovima asistenta koji je kandidat za doktora nauka, tj. osobe koja tek počinje akademsku karijeru, posebno ako je tih radova desetak godišnje i
b) kakav naučni podmladak se vaspitava ovakvim "publish rubish" drilom?

Vidim da mi nije objavljen prvi komentar, pa da ponovim, kategorije su M20, M30, M50 i M60.
Nije neostvarljivo, ako se radi. Sto se tice 3 rada sa impakt faktorom, ni to nije nista spektakularno. Mozda za one koji nisu vredni, pa se zbog njih spustaju kriterijumi. Npr u Sloveniji, 3 rada mogu da zamene klasicno pisanje disertacije. Bio sam u jednoj takvoj komisiji u Ljubljani.
Vazno je samo postaviti visoke ciljevi i teziti tome.

I samo da jos nesto pojasnim. 32 casa nedeljno je zbir casova u oba semestra. Obicno je to po semestru 16 casova, a radna nedelja je 40 sati. Asistenti izvode nastavu 28 nedelja, sto znaci da ostaje dosta vremena. Ali kod mene, asistenti ne nose tetki lek za vreme radnog vremena ;-)

@X
"Studenti kojima sam mentor, pre pocetka studiranja, znaju da godisnje moraju da imaju najmanje 10 radova napisanih, a pre odbrane doktorata minimum 3 rada u casopisima sa impakt faktorom.".

a) Kakvi su to radovi ako je "produkcija" skoro 1 rad mesečno?
b) Tri rada u časopisima sa impakt faktorom pre odbrane? Tom kandidatu ne treba mentor... :)

Po tvom komentaru se vidi da si bio na svim najprestiznijim fakultetima.

Strahovali ili ne, kad-tad će neko zaviriti u falš rad, a onda pomoći nema! Tu sramotu ne pokriva ni jedan smokvin list! Naći ćete se u društvu onih koji znaju i svi će vam se lepo smeškati. Teško da će ulaziti dijaloge sa vama, ali ćete najverovatnije pročitati negde ono šta misle o vašem „radu“ i vama. To što ste napravili uvek je podložno npr. ovom: Akademska zajednica rešila je da lažnim doktorima nauka konačno stane na put… Tj. uvek možete očekivati neki test ili proveru. I možete se kititi čime hoćete („ Diplomirani…“, „Master“ ili „Doktor nauka“), ispod perja pauna uvek ostaje ćuran (ćurka). I to svi vide i znaju. Ma koliko u sebi videli doktora nauka, ostali vide lažjivog pacera i prevarenog prevaranta. Gledaju vas u oči i smeškaju se, a vi mislite da se dive vašoj tituli… Realno, samo neznalice i glupaci mogu da u vama vide nešto.

To se slazem. Cinjenica je da se dosta profesora uspavalo i da nece da se bavi naukom i pisanjem radova.
Licno bih zaostrio uslove za napredak i po pitanju radova i citiranja, pa ko hoce da se bavi naukom neka radi na fakultetu, a ko nece neka produzi dalje.
Studenti kojima sam mentor, pre pocetka studiranja, znaju da godisnje moraju da imaju najmanje 10 radova napisanih, a pre odbrane doktorata minimum 3 rada u casopisima sa impakt faktorom. Ako kazem da student koji ce pod mojim vodjenjem doktorirati ove godine ima 6 radova u M20 casopisima i indeks kompetentnosti 90, dovoljan je pokazatelj kako se moze i sa danasnjom omladinom kvalitetno raditi.
U svakom slucaju, problem je u mentorima, a ne u studentima. Mentor je taj koji studenta moze pokrenuti i inspirisati da se bavi naukom na nacin da se nigde ne postidi.

@x da. Mentorstvo se Moze zameniti radom kategorije M. Ali, lakše je progurati doktorat na stručnom veću nego objaviti takav rad

Osnovni razlog je odabir kandidata za doktorske studije, koji se zasniva na porodičnim vezama, seksualnim frustracijama profesora, finansijskom statusu. To vodi ka tome da asistenti, buduci profesori na fakultetu ne gaje afinitet prema predmetima koje uče, samim tim ne mogu biti inventivni u pisanju doktorskih disertacija. To je posledica raširene korupcije u društvu. Inače slažem se sa pojedinim komentatorima, nekada su magistarske studije bile daleko ozbiljnije od novokomponovanog masteriranja.

Danasnja anketa je:"Gde su najneophodnije reforme?".
Izbor je pravosudje,zdravstvo i ostali.
Jedan od mogucih odgovora bi trebao biti "Reforma stanovnika Srbije".
Korumpirani smo do koske,metastaza.
Za sve smo sami krivi,prst treba da uperimo u sami sebe.
Srbija,to smo mi.

Ti što si studirao "prodavanje magle" nemaš prava da tako govoriš. Ima doktoranata koji se debelo pomuče za svoje doktorske studije, jer su završili prave fakultete. Rade da bi se izdržavali i plaćali doktorske, rade u laboratoriji, izdaju članke u svetskim časopisima za razliku od tebe čija će jedina uloga biti da obmanjuješ narod. Razmisli malo pre nego što počneš da lupetaš i ti i taj što je rekao da su doktorske "pačija škola". Možda ste Vas dvojica završili kod učitelja patka ali mnogi nisu.

Ne bih se slozio sa tim da je na upis na doktorske studije na najprestiznijim fakultetima uslov iskustvo na praksi. Ne znam odakle Vam to i zasto zbunjujete citaoce? Ono sto mentori u inostranstvu ponekad znaju da traze je da se odmah definise sta bi bilo tema disertacije i na osnovu toga primaju/odbijaju studente.

Nisu oni tu zbog istrazivanja vec zbog bodova. Ljube ih tatice i mamice sto su ih tako vaspitali. ,,Sposobni", t.j. nesposobni.

Mentorstvo nije neophodno za izbor u zvanje vanrednog, pa cak ni za izbor u zvanje redovnog profesora. Kao zamena za mentorstvo se mogu uzeti radovi u casopisima sa impakt faktorom (govorim o tehnicko tehnoloskim naukama).
Inace, slazem se da je ipak bolji bio put preko magistrature do doktorata.

Kako su na Medicinskom doktorske studije upisali oni, koji su imali prosek studija jedva veci od 7???

Sveopšta degradacija znanja, rada, kulture, morala... Jedino što je ovde ubrzano i napredno je srljanje u propast postignuto uništenjem svih normi civilizovanog društva. Napravljena je parodija od obrazovanja, zdravstva, ekonomije, kulture, etike, vaspitanja... Da li će ostati jedan kamen na kom će buduće generacije moći graditi nove temelje?

Nadam se da cete mi ovaj komentar objaviti, jer poslednja dva niste.

Apsolutno je tacno da se dokrorske studije svode na pacju skolu. Master studije su smejurija sa par ispita i prilicno neozbiljnim zavrsnim radom. Za razliku od master studija, nekadasnje magistarske studije su, prvo duze trajala, a magistarski rad (iako to nije bio formalni uslov) je uvek bio originalni naucni rad. Npr. iz mog magistarskog je izaslo 2 rada u M21 jedan u M23 i ne znam koliko radova na konferencijama (medjunarodnim). Kroz magistarske studije se "ucio zanat". Magistar je tada bio prvi stepen NAUCNOG RADNIKA. Kroz doktorat se ucilo resavanju ozbiljnih problema u nauci i samostalnosti rada i postavljanju novih problema. Danas, doktorske disertacije su uglavnom spoj, vecim delom rada mentora, a manjim delom rada studenta jer ..... mentoru je neophodno mentorstvo za dalje napredovanje. To je dovelo do inflacije doktorata ne samo na privatnim fakultetima, nego i na drzavnim.

Stab da doktorske studije sluze za formiranje naucnog kadra je pogresan. Za upis na doktorske studije najprestiznijih fakulteta uslove je prethodno strucno iskustvo u praksi. Zasto, pa da bi uocili konkretne probleme I resavali. Svrha doktorskih studija jeste razvoj istrazivacih sposobnosti, specijalizacija za usko strucno deo, Ali ne da bi svi doktori nauka postali profesori I naucni saradnici. Jedan deo ostaje na fakultetima I naucnim institucijam, a drugi deo se ocekuje da se vrati u privredu. Velike firme koja gledaju da budu dugorocno lideri imaju svoja odelenja za istrazivanje I razvoj. A deo se ocekuje da ce rezulatet svojih doktorata pretociti u uspesne poslove. Istrazivanje je bitno, ali nije uvek vezano samo za nauku.

Ako su doktorske studije pačja škola, šta su tek onda mentori, odnosno stari patki, a zlo i naopako uslovi za upis ( tzv. radovi u часописима са СЦИ листе са *)

I o pacijoj skoli prica neko ko radi doktorske studije na politickim naukama u Srbiji, zemljo otvori se.

Mučio sam se u osnovnoj, nije mi išlo, jedva dovoljan, iz srednje me izbacili...Nisam bio kriv, sistem nije valjao.
Sad sam clan partije, imam drzavni posao i funkciju na lokalu, a samo jos malo pa ću da doktoriram. Ni onda mi neće na pamet pasti da stvarno radim ili da podjem u Nemacku. Ziveli, samo neka potraje!

Doktorati su komercijalizovani , možeš dobiti titulu doktora ako platiš a možeš i kao političar koji profesorima i mentoru učini benefit, što je trgovina uticajem.
I doktorati su odraz propasti ove države.
Nema tu pomoći dok je Srbija bez norala i pravih sistema vrednosti.

Zato sto studenti nemaju od koga sta da nauce. Profesorski tj. mentorski kadar je ocajan narocito u menadzmentima i ostalim modernim disciplinama.

Nije tacno, doktorske studije su nacin da privilegovana deca dobiju posao na fakultetu...

Kolko para, toliko muzike...

Ne postoji stvar na ovom svetu koju nismo uspeli da degradiramo.

Kad vidim ko ide na doktorske na departmanu za hemiju PMF-a,smuci mi se.Ni maturski rad u srednjoj skoli nisu mogli da urade a da nije kod mame koja je profesorica u istoj skoli

Ma nee, to su ozbiljna istrazivanja.
Na primer, koliko ljudi umre koji jedu kupus a koliko njih sto zdere meso.
Zapravo u proseku umiru od sarme ili mozda na primer koliko ljudi umre od smrti a koliko od promaje.

Nekoliko napomena...
a) Istraživanja u okviru doktorskih disertacija treba da budu naučni doprinos koji je na razumnom nivou. što znači da se ne očekuju "epohalni dometi", već naučno utemeljena korisna novotarija.
b) Za nivo "pačje škole" doktorskih studija nije kriva "Bolonja", već mentori i kandidati (redosled nije slučajan).
c) Razlikuju se kriterijumi za sticanje akademskih zvanja (i znanja) u društveno-humanističkim, prirodnim i tehničkim naukama i potpuno su kompatibilni su razlozima studenata za upis na određene fakultete.
d) Predlaže se TV N1 da o ovoj temi konsultuje nekog ko je prošao sve faze akademskog razvoja, a ne kandidata koji je tek u procesu izrade disertacije i to sa fakulteta koji je poznat više po aferama, nego po akademskom doprinosu.

ala ovaj dečko lupa! kakvo bubanje napamet? platiš i gotovo! a obrazovanje vam je celo u čabru (mada ni to nije sasvim tačno, al ne smem da budem prost)! od vrtića do doktorskih studija. a pored državnog koje je devastirano, degradirano i debilizovano, imate i privatno obrazovanje - koje ima dvostruku svrhu - da odvoji "finu decu" od "raje" i da omogući odraslim a nepismenim da kupe lažne kvalifikacije za funkcije na koje su već postavljeni - ili prosto da sami sebe i svoje prijatelje na žurkama lažu!

Doktorati po zakonu moraju biti pre odbrane mesec dana na javnom uvidu, pa se svako moze sa malo njuskanja po internetu uveriti na sta to danas lici.Mene kao doktora nauka je sramota sta sve danas prolazi kao doktorat.Kada su tehnicke nauke, gde se mora rad potkrepiti matematickim aparatom i eksperimentalnim rezultatima, pale jako nisko, mogu samo da naslutim na sta to lici u drustvenim naukama, gde uglavnom i dominiraju plagijati.Da se neko ne naljuti, ali naucni doprinos u mnogim drustvenim oblastima je vrlo upitna kategorija, narocito jer u inostranstvu cesto ni ne priznaju diplome cak i sa osnovnih studija drustvenih fakulteta.To u stvari znaci da ogromna masa doktorata iz drustvenih nauka i naucnih radova uopste nije izlozeno kritici medjunarodne naucne zajednice, te se stoga svasta moze progurati kao doktorat. U medicini i tehnickim naukama to ide malo teze, ali se ipak pronalaze nacini, za sta uostalom sluze brojni sumnjivi casopisi po svetu.

Komisija za akreditaciju je osporila doktorate na Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija u Novom Sadu.