Visoka referentna kamatna stopa i precenjen kurs dinara su omogućili da, u godini smanjene kreditne aktivnosti i pada komercijalnih kamata, banke, kupujući državne obveznice, zarade pola milijarde evra.
Ovaj gospodin veoma uporno i kontinuirano gura i podmeće priču o "precenjenom dinaru", iako je takva priča u potpunosti besmislena i sa ekonomske strane potpuno apsurdna. Iz nekog razloga, a već sam ranije navodio da sumnjam da ovaj gospodin namerno zagovara ideju da dinar treba da se sroza u odnosu na svetske valute, da time prosečne plate koje su i sada bedne i u evropskom dnu padnu još više odnosno da time građani Srbije još više osiromaše a da imaoci deviza potom mogu da nas kupe za šaku dolara. Neke glupe države u svetu gledaju da oporave privredu modernizacijom, gospodin Lazić zna da je put do blagostanja uništavanje i obezvređivanje nacionalne valute. A vrlo je dobro poznato da su najstabilnije države u svetu one sa najnestabilnijim valutama, jer su svi svetski investitori pametni pa svoj novac ulažu tamo gde su valute izrazito nestabilne - istina, ovo pravilo još uvek ne važi za planetu Zemlju.
@saT
Nije istina to što pričate. Komercijalna banka je državna banka, s obzirom da Republika Srbija ima učešće u vlasništvu od 41,7% akcija, a sledeći najveći akcioniar je EBRD sa 24,4% emitovanih akcija, zatim idu fondovi IFC Capitalization (10,1%), DEG (4,6%), SWEDFUND (2,3%)... To je prvih 5 akcionara, a dalje svi imaju manje od 2% akcija. Što znači čak i da su ovi fondovi povezana lica sa EBRD-om imali bi manje akcija od Republike Srbije, a samim tim i manji broj glasova, tako da država i dalje drži kontrolni paket Komercijalne banke.
Autor je više puta pisao, a vidi se i iz ovog teksta, da je osnovni problem precenjen kurs diinara i takva monetarna politika se vodi od kraja 2002. godine. Visoka referentna kamatna stopa je u funkciji veštačkog naduvavanja potražnja, time u kursa, naše valute. Posledica je gotovo nikakav rast BDP, oko 5.000 dinara po glavi stanovnika već deset godina, dok Mađarska ima 13.500, Rumunija 9.000, Hrvatska 15.500, Slovenija blizu 26.000, premašili su nas i Bugarska sa 7.300 i Crna Gora sa 6.000 evra. Tu je i manjak domaćih investicija, pošto je gazdama isplativije da( jeftino) kupuju dervize nego da ulažu. Sledstveno, nema ni novih radnih mesta, pa mladi hrle u inostarnstvo. Ako je neko o ovome pisao, onda je to portal 021.rs, najviše Živanovim perom.
Iz izveštaja kreditnog biroa se može videti samo trenutna zaduženost. Ono što se ne može videti je predviđanje kretanja ekonomske situacije: da li je iza ugla ekonomska kriza ili ne. Zato i služi referentna kamata stopa u takvim trenucima, da destimuliše kreditnu potrošnju. Takođe, država nije izdavala hartije od vrednosti u obimu u kojem to radi danas (našao sam podatke na sajtu NBS-a ako nekog interesuje). Ukoliko je ukupni plasman državnih HoV u tom periodu bio znatno manji, time cela priča o velikoj mogućnosti zarade na kamatama pada u vodu. Mogućnosti jeste bilo, ali velika je razlika da li je vrednost emisiji milijarda RSD (nekada) ili 10 milijardi (sada).
Ono na šta ja sada upozoravam je da trenutna situacija podseća na piramidalnu strukturu jer se veštački stvara potreba za dinarom, što u ovom slučaju pogoduje krupnom kapitalu. Mali poremećaj tržišta (povećanje kamatnih stopa u Eurozoni npr, Dolar kako stvar stoje baš i neće tako da tu imamo sreću) može lako da uruši trenutni sistem koji je kod nas uspostavljen. I da, stoga Jorgovanku ne smatram za vrlo uspešnog guvernera, jer se naš ceo sistem bazira na staklenim nogama, uz parolu drž vodu dok majstori odu. Sa druge strane, mislim da baš Jelašiću možemo da zahvalimo što nismo doživeli Hrvatski scenario gde je veliki broj malih privrednika bio izbačen sa tržišta uled prezaduženosti. Njegova mrlja ostaje Švajcarac, pošto se nije potrudio da građanima objasni opasnosti do kojih može doći u tom slučaju.
Zaduživanje građana se najbolje kontroliše osnivanjem Kreditnog Biroa.
Gospoda koja su tada bila na vlasti su čekala pune 4 godine da to urade.
A izveštaji iz KB-a su počeli da se povlače tek 2005, odnosno za firme 2006.
Inače se slažem sa ostatkom Vašeg komentara.
@Anonimus
Da bi nekome rekao da ne soli pamet, moraš za početak da barataš činjenicama.
Iz tvog nevelikog komentara se vidi da ne znaš kolika je referentna kamatna stopa.
Referentna kamatna stopa u Srbiji je trenutno 3%.
Kamatna stopa na zapadu Evrope je 0.4%
Kada banka uzme kredit u npr Francuskoj i kupi državne hartije od vrednosti u Srbiji, ostvari fantastičnu dobit od 2,6% godišnje.
U vreme Radovana Jelašića od iste ove operacije je prosečnoj banci ostajalo 12-14%
Rezultat takve politike je bio kolaps dinara 2008 kada je za par meseci devalvirao 25%
To fali ovom tekstu.
Analitičnost i poređenje sa prethodnim periodom.
Ne možeš u tekstu samo reći da jak dinar odgovara krupnom kapitalu.
Moraš napraviti ANALIZU.
Kome odgovara jak dinar a kome slab.
A možda autor smatra na prosečnom čitaocu ovog portala i ne treba više za paušalan zaključak da Jorgovanka ne zna da radi svoj posao.
Treba uzeti u kontekst da je Jelašić referentnu kamatnu stopu držao radi sprečavanja visokog zaduživanja među građanima, posebno usled ekonomske krize. Na kraju, osnovna obaveza cetralne banke jeste zaštita valute i građanstva.
Sa druge strane, zanimljivo bi bilo videti kretanje deviznih rezervi u poslednjih par godina, jer su one indikator realnog stanja kursa, jer naša država ima tzv. upravljanji kurs, koji se ne bazira na čistoj ponudi/potražnji, već NBS utiče kupovinom/prodajom deviza. A upravo visokim kamatnim stopama, značajno iznad referentne kamatne stope kako bi nadomestili kursni rizik, kreirate veštačku potražnju za dinarom. Kako bi se privid održao, u obavezi ste da redovno izdajete nove državne hartije od vrednosti kako ne biste dozvolili da vam kapital pobegne. Kada se bude prekinulo ovo kolo, može se očekivati pad kursa dinara. Ono što se kosi sa zdravom logikom je da su pasivne kamatne stope (kamate na depozite) niže od referentne kamatne stope, koja treba da predstavlja kamatnu stopu za najsigurnije ulaganje. Banka koja prva ponudi asset management, odnosno mogućnost da ulažete sopstveni novac u državne hartije od vrednosti (ne možete kao privatno lice), može dobro profitirati. Znači, građanima treba dati mogućnost arbitraže na tržištu koju trenutno nemaju.
P.S. Volim da čitam tekstove gospodina Lazića, ali se slažem da u ekonomsko/finansijskim temama malo excel-a čini veliku razliku.
Taj profit banaka na kraju plate gradjani , plaćaju plaćajući ogromne kamate na dugove javnim preduzećima, izvršiteljima , poreskoj upravi. Zakonska zatezna kamata koju gradjani plaćaju državi za svoja kašnjenja je 14% godišnje i njena osnovica je referentna kamata NBS!
Kad pripišu kamatu kamati, dodjemo do naduvanih dugova gradjana.
I nije kriva samo Cica, ta kamatna politika uz precenjen dinar, traje još od 2.000 godine.
Kada su guverneri bili Dinkić i Jelašić, Živan je radio u " Ekonomistu" i jakim argumetima kritikovao tadašnju monetarnu politiku. Poslednjih godina na portalu 021.rs redovno analizira važna ekonomska pitanja, a ovoga puta je lepo objasnio kako država ciljno manipuliše referentnom kamatnom stopa, koja je sa 4 odsto straubalno visoka ako je u zapadnoevropskim zemljama između 0,1 i o,4 odsto.
I ovoga puta Zivan je obrazložio tvrdnju da politika precenjenog dinara ima destruktivne poosledice i da je u funkciji krupnog kapitala. Limanac, i ostali čitaoci, više da uče, manje da piskaraju, a neukusno je soliti pamet.
Počeli ste da šarate sa tekstovima. Objavite jedan ili dva dobra, pa jedan polovičan.
Ovaj je polovičan.
Prva stvar, da li vam je palo na pamet da se Komercijalna banka "šminka" za prodaju (verovatno vam je poznato da mora biti prodata ove godine).
Ko je vlasnik AIK banke (poznat je svim čitaocima 021) i da li je moguće da tajkun kroz naduvanu dobit banke izvlači novac zarađen na drugi način?
BTW, trenutni trend u Srbiji je ukrupnjavanje bankarskog sektora i odlazak slabijih igrača jer jednostavno, nema dovoljno zarade za sve.
Tvrdite da banke ostvaruju ogromnu zaradu zbog prevelike referentne kamatne stope.
Ako je tako, treba da uporedite koliko su banke zarađivale pre 5, a koliko pre 10 godina na razlici između stope zaduživanja u inostranstvu i stope u Srbiji.
Da li su tada zarađivale više ili manje nego danas?
Evo, ja ću da vam pomognem.
Referentna kamatna stopa NBS u vreme guvernera Radovana Jelašića je bila u jednom momentu čak 18% !!!!!
U to vreme su banke u inostranstvu mogle da se zaduže po stopi od 2,5 do 3 %
U to divno vreme je u Srbiji radilo 34 banke, jer su zahvaljujući šemi koju je autor teksta "otkrio" svi mogli lepo da zarade.
Pa treba da se pokriju ušima svi demokratski guverneri od 2000 do 2012 kad je jedna gospoja Jorgovanka sa fakulteta u Prištini spustila referentnu kamatnu stopu sa 10% (koliko je bila kada je postavljena) na 3%.
Radikalka s Kosovo, sa diplomom Megadensa, iz radikalse skupstinske klupe u Telekom pa u Narodnu banku preko naprdnjaka. Horor film. U normalnoj zemlji ta ni kafu ne bi kuvala u nacionalnoj banci.
Obozavam da citam odlicne tekstove gosp. Lazica i drago mi je sto ih 021 objavljuje. No, nesto ipak moze poboljsati kvalitet clanaka u celini, a to je tabularni ili graficki prikaz podataka o kojima se pise. Na primer, pominje se stopa od pre par godina - mala tabela/grafik s stopama i iznosima treba stojati ispod. Ne trazi puno vremena, a mislim da bi to mnogo pomoglo i autoru i ljudima koji tekst citaju da steknu tacan, jasan i brz utisak o problemu o kojem se pise.
Komercijalna banke nije državna, Evropska banka više od 10 godina ima akcije u kom.banci i ona upravlja ....A ako se vrati SDK ili SPP, kontrolisaće se kompletan rad banaka...
Dinkić i Đelić su to ukinuli a vidi se i zašto..
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Bankama država kreira profit
Živan Lazić
zivanlaz@gmail.com
Info
•30.04.2018.
•10:13 > 08:20
Komentari 18
G
Talac
broker
Nije istina to što pričate. Komercijalna banka je državna banka, s obzirom da Republika Srbija ima učešće u vlasništvu od 41,7% akcija, a sledeći najveći akcioniar je EBRD sa 24,4% emitovanih akcija, zatim idu fondovi IFC Capitalization (10,1%), DEG (4,6%), SWEDFUND (2,3%)... To je prvih 5 akcionara, a dalje svi imaju manje od 2% akcija. Što znači čak i da su ovi fondovi povezana lica sa EBRD-om imali bi manje akcija od Republike Srbije, a samim tim i manji broj glasova, tako da država i dalje drži kontrolni paket Komercijalne banke.
Anonimus
Mima
Bulevarac
Ono na šta ja sada upozoravam je da trenutna situacija podseća na piramidalnu strukturu jer se veštački stvara potreba za dinarom, što u ovom slučaju pogoduje krupnom kapitalu. Mali poremećaj tržišta (povećanje kamatnih stopa u Eurozoni npr, Dolar kako stvar stoje baš i neće tako da tu imamo sreću) može lako da uruši trenutni sistem koji je kod nas uspostavljen. I da, stoga Jorgovanku ne smatram za vrlo uspešnog guvernera, jer se naš ceo sistem bazira na staklenim nogama, uz parolu drž vodu dok majstori odu. Sa druge strane, mislim da baš Jelašiću možemo da zahvalimo što nismo doživeli Hrvatski scenario gde je veliki broj malih privrednika bio izbačen sa tržišta uled prezaduženosti. Njegova mrlja ostaje Švajcarac, pošto se nije potrudio da građanima objasni opasnosti do kojih može doći u tom slučaju.
limanac
Zaduživanje građana se najbolje kontroliše osnivanjem Kreditnog Biroa.
Gospoda koja su tada bila na vlasti su čekala pune 4 godine da to urade.
A izveštaji iz KB-a su počeli da se povlače tek 2005, odnosno za firme 2006.
Inače se slažem sa ostatkom Vašeg komentara.
@Anonimus
Da bi nekome rekao da ne soli pamet, moraš za početak da barataš činjenicama.
Iz tvog nevelikog komentara se vidi da ne znaš kolika je referentna kamatna stopa.
Referentna kamatna stopa u Srbiji je trenutno 3%.
Kamatna stopa na zapadu Evrope je 0.4%
Kada banka uzme kredit u npr Francuskoj i kupi državne hartije od vrednosti u Srbiji, ostvari fantastičnu dobit od 2,6% godišnje.
U vreme Radovana Jelašića od iste ove operacije je prosečnoj banci ostajalo 12-14%
Rezultat takve politike je bio kolaps dinara 2008 kada je za par meseci devalvirao 25%
To fali ovom tekstu.
Analitičnost i poređenje sa prethodnim periodom.
Ne možeš u tekstu samo reći da jak dinar odgovara krupnom kapitalu.
Moraš napraviti ANALIZU.
Kome odgovara jak dinar a kome slab.
A možda autor smatra na prosečnom čitaocu ovog portala i ne treba više za paušalan zaključak da Jorgovanka ne zna da radi svoj posao.
Bulevarac
Sa druge strane, zanimljivo bi bilo videti kretanje deviznih rezervi u poslednjih par godina, jer su one indikator realnog stanja kursa, jer naša država ima tzv. upravljanji kurs, koji se ne bazira na čistoj ponudi/potražnji, već NBS utiče kupovinom/prodajom deviza. A upravo visokim kamatnim stopama, značajno iznad referentne kamatne stope kako bi nadomestili kursni rizik, kreirate veštačku potražnju za dinarom. Kako bi se privid održao, u obavezi ste da redovno izdajete nove državne hartije od vrednosti kako ne biste dozvolili da vam kapital pobegne. Kada se bude prekinulo ovo kolo, može se očekivati pad kursa dinara. Ono što se kosi sa zdravom logikom je da su pasivne kamatne stope (kamate na depozite) niže od referentne kamatne stope, koja treba da predstavlja kamatnu stopu za najsigurnije ulaganje. Banka koja prva ponudi asset management, odnosno mogućnost da ulažete sopstveni novac u državne hartije od vrednosti (ne možete kao privatno lice), može dobro profitirati. Znači, građanima treba dati mogućnost arbitraže na tržištu koju trenutno nemaju.
P.S. Volim da čitam tekstove gospodina Lazića, ali se slažem da u ekonomsko/finansijskim temama malo excel-a čini veliku razliku.
eliot
Plaćaju gradjani
Kad pripišu kamatu kamati, dodjemo do naduvanih dugova gradjana.
I nije kriva samo Cica, ta kamatna politika uz precenjen dinar, traje još od 2.000 godine.
Anonimus
I ovoga puta Zivan je obrazložio tvrdnju da politika precenjenog dinara ima destruktivne poosledice i da je u funkciji krupnog kapitala. Limanac, i ostali čitaoci, više da uče, manje da piskaraju, a neukusno je soliti pamet.
limanac
Počeli ste da šarate sa tekstovima. Objavite jedan ili dva dobra, pa jedan polovičan.
Ovaj je polovičan.
Prva stvar, da li vam je palo na pamet da se Komercijalna banka "šminka" za prodaju (verovatno vam je poznato da mora biti prodata ove godine).
Ko je vlasnik AIK banke (poznat je svim čitaocima 021) i da li je moguće da tajkun kroz naduvanu dobit banke izvlači novac zarađen na drugi način?
BTW, trenutni trend u Srbiji je ukrupnjavanje bankarskog sektora i odlazak slabijih igrača jer jednostavno, nema dovoljno zarade za sve.
Tvrdite da banke ostvaruju ogromnu zaradu zbog prevelike referentne kamatne stope.
Ako je tako, treba da uporedite koliko su banke zarađivale pre 5, a koliko pre 10 godina na razlici između stope zaduživanja u inostranstvu i stope u Srbiji.
Da li su tada zarađivale više ili manje nego danas?
Evo, ja ću da vam pomognem.
Referentna kamatna stopa NBS u vreme guvernera Radovana Jelašića je bila u jednom momentu čak 18% !!!!!
U to vreme su banke u inostranstvu mogle da se zaduže po stopi od 2,5 do 3 %
U to divno vreme je u Srbiji radilo 34 banke, jer su zahvaljujući šemi koju je autor teksta "otkrio" svi mogli lepo da zarade.
Pa treba da se pokriju ušima svi demokratski guverneri od 2000 do 2012 kad je jedna gospoja Jorgovanka sa fakulteta u Prištini spustila referentnu kamatnu stopu sa 10% (koliko je bila kada je postavljena) na 3%.
Cicko
Mile
NM
saT
Dinkić i Đelić su to ukinuli a vidi se i zašto..
Anonimus
Vule
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H