Podneto na stotine zahteva da se povuče nacrt zakona koji uvodi prinudan rad u Srbiji

Nije to moj način razmišljanja, to je bilo pitanje čisto da vas malo natera da mislite. Samo što je ovaj prostor ograničen na 1500 karaktera.

Ne radi se o parazitiranju, statistika je jasna, procenat takvih je manji od 5%. Oko 4,3%, ali je to sasvim dovoljno da vas i slične vama razbesni. Direkt udarac u stomak, bez razmišljanja, vest koja je ciljana da udari na vaš osećaj pravde i poštenja.

"Zašto neko da se izležava dok ja rintam?! I treba da im se oduzme, lopovima nijednim." je ciljana reakcija. Da ne bi ste mislili o sledećem: onoliko novaca koliko se potroši za celu godinu za sva socijalna davanja (bez penzija, zato što su one već višestruko plaćene) je iznos tri novogodišnje rasvete u Beogradu. Toliko se mesečno slije u Železnice Srbije i nestane. Toliko se nedeljno opere kroz Beograd na vodi/Elektrodistribuciju. To je godišnja plata poslanika Srbije sa putnim troškovima.

Cilj poteza je da posvadja zaposlene i nezaposlene, dok pravi paraziti kupe kajmak i smeju se obema stranama.

Ne radi se o parazitiranju, radi se o gubitku nade da će u ovoj državi biti bolje. Evo vam još jedna ideja, besplatno: za toliko koliko se ovde radi i što je ovde plaćeno 200EUR je u jednoj Slovačkoj plaćeno tako da vam 200EUR ostane svaki mesec. U jednoj Nemačkoj 400EUR, svaki mesec.

I zato mladi odlaze. I zato mladi neće da se cimaju. Zato što neki shvataju da imati posao nije privilegija nego pravo. I biti nezaposlen (i tražiti posao) nije moralno posrnuće,nije odraz lošeg karaktera.

Zasto ja ne dam otkaz i izlezavam se za pomoc? Takvo nesto mi nikad nije palo na pamet, a to sto mi to ne dolazi kao ideja nije vezano za sumu koja se isplacuje. Bila sam vec dosta matora kad sam uopste shvatila da to postoji, ja sam mislila da pare bez rada dobijaju samo bolesni i invalidi (i treba, i mnogo vise nego sto dobijaju, i ne zalim da mi se odvoji pola zarade za nekog ko ne moze da se pokrene i zaradi sebi). Bolje ti meni objasni: kako jedan odrastao, mlad ili zreo covek, moze da dodje na ideju da ikad i ikako moze i treba da ne radi, a da ima krov nad glavom, struju, vodu, minimalno hrane pojesti? To je neko stvorio u svom znoju, zasto bi mu dao, ako ovaj moze i sam da se potrudi? Odakle nekom uopste ideja da tako moze da se parazitira na svetu? Meni je tvoj ceo nacin razmisljanja od te pocetne ideje sumanut.

Prinudni rad ili ti uslov za dobijanje socijalne pomoci postoji u skoro svim drzavama clanicama EU. Negde se to zove drustveno korisni rad, negde rad itd. Npr. u Madjarskoj socijalnu pomoc primate u iznosu minimalne plate +dodatak za svako dete, drzava vam placa deo svakog racuna pa cak i stanarinu za podstanare. Drzava organizuje radne akcije tipa ciscenje kanala, parkova itd. na koju se morate odazvati inace momentalno gubite sve privilegije. Poznajem par koji je toliko lenj da nisu zleli da rade ni te povremene poslove sa sve 3 dece pa su se preselili u Srbiju posto je gospodin tu rodjen i sada ovde primaju socijalnu pomoc bez prakticno ikakvih uslova. Tu su vec 4 godine i nikada ih nisu zvali iz nacionalne slube a oboje radno sposobni mladi ljudi. U Nemackoj ukoliko primate socijlnu pomoc zato sto ste ne zaposleni, imate malu platu ili penziju drzava snosi teret dela vasih racuna+finansijska pomoc pod uslovom da ukoliko ne radite duzni ste svaki mesec otici na 6 razgovora za posao i doneti 6 potvrda u njihovo socijalno da ste odbijeni sa poslova za koji ste konkurisali. Takodje duzni ste da obavljete i drustveno korisni rad za koji primate neki minimalac uz sve ostale pomoci. Kod njih je recimo drustveno korisni rad pomoc u starackom domu, pracenje dece iz skola, voznja skolskog busa , administrativni poslovi itd. Svuda je normalno da primaoci socijale nemaju opciju zloupotrebe svog polozaja samo kod nas je rad krsenje ljudskih prava.

"Neko se školovao, učio, zaposlio i radi težak posao 6 dana u nedelji puno radno vreme i prima 30000, a neko škole nije video, leži po ceo dan i ima 15000 dinara. Ljudi ne žele više da davaju, dok ima poslova koje nema ko da radi. Moj posao je takav da sam se susretala sa takvim ljudima, mladi ljudi volu rep da iščupaju, jasno mi kažu da nikad ne bi radili moj posao za moju platu, a rečenicu mladog čoveka bez škole "ne pada mi napamet da lomim kičmu za 25000" sam čula nebrojeno puta. Ok, poštujem svačiji izbor, ali onda živi od vazduha, a ne od plate onog koji radi."

Čestitam. Otkrili ste tačan razlog zašto ta politička strategija funkcioniše. I zašto ćemo uskoro svi raditi za 25000 do 30.000 i biti srećni. Sve dok se god nudi 25000 i neko tu ponudu uzima i radi šta god treba za te novce, nikada se neće ponuditi više. Što ti ne daš otkaz i izležavaš se po ceo dan za 15000 dinara ako je to tako dobro?

Ponuda i potražnja. Skontali su da je ljudima dosta da rade za siću, umesto da prestanu da nude siću i ponude više, oni ukidaju izbor. Umesto da ponude 40.000 oni ukidaju svu pomoć, tako da nema više izbora, ima da crkneš za 25000 i da ti se svidja. To što za 25000 možeš da platiš račune bez hrane, to njih boli uvo. To što za 15.000 možeš da platiš stanarinu i pola računa, to njih isto boli uvo.

Ime strategije? "Drž'te lopova!" . Dok on viče to, dok ti tražiš lopova (a svi znamo da je lopov tu negde), ovaj što viče se nakrao i nauživao. Kao što sam rekao, lepša je laž.

Zaboravljaš samo da sva davanja moraju od nekog da se uzmu. Ljudima od kojih se uzima je dosta toga. Ovo nije zemlja izobilja, naprotiv, ovo je zemlja gde najvredniji žive krajnje loše, i tu se gubi saosećanje. Neko se školovao, učio, zaposlio i radi težak posao 6 dana u nedelji puno radno vreme i prima 30000, a neko škole nije video, leži po ceo dan i ima 15000 dinara. Ljudi ne žele više da davaju, dok ima poslova koje nema ko da radi. Moj posao je takav da sam se susretala sa takvim ljudima, mladi ljudi volu rep da iščupaju, jasno mi kažu da nikad ne bi radili moj posao za moju platu, a rečenicu mladog čoveka bez škole "ne pada mi napamet da lomim kičmu za 25000" sam čula nebrojeno puta. Ok, poštujem svačiji izbor, ali onda živi od vazduha, a ne od plate onog koji radi.

Страшно је нелогично да се изједначе самохрани родитељи, најчешће мајке, који су остали без брачног партнера због ране смрти са надобудним мајкама које из области напуштају мужеве у потрази за више новца и секса. Социјалне помоћи девојака које рађају децу са различитим мушкарцима су веће од плата запослених. Много се треба поредити на закону о присилном раду. Плаћамо многе послове а способни седе кући и примају помоћ. Не можемо бити социјална држава, када смо сиромашна држава и радимо за мале плате.

Bojim se da moja mašta nije tako moćna. To je scenario koji se već desio na par mesta. Krajnji efekat je bio gomila ljudi koji rade dva nisko plaćena posla, i dalje primaju socijalu (a ne mogu da traže bolji posao zato što, o paradoksa, ako ostanu bez jednog posla ostanu i bez socijale) dok im decu podiže ulica.

Komšija, ako stvarno želite da pročitate više i informišete se, a znate engleski predlažem da pročitate dva teksta

"Amplifying the indignity of joblessness" Roberta Šlesingera, napisan u aprilu 2015. Ukratko, uvedena gomila restriktivnih zakona baš kao i kod nas zbog 0,2% "sumnjivih" transakcija vezanih za socijalu.


Drugi je "The Hammock Fallacy", napisan od strane Nobelovca Pola Krugmana. Hammock je viseća mreža za spavanje. Drugi termin koji Krugman koristi je "safety net", sigurnosna mreža. Ideja sigurnosne mreže je da smo svi mi hodači po žici i da je dovoljan trenutak nepažnje pa da padnemo (ostanemo bez posla, razbolimo se itd). Socijalna davanja su tu da bi nas država uhvatila ako počnemo da padamo, da se ne bi razbili, da bi smo mogli da ustanemo i pokušamo ponovo. Krugman u tom tekstu razbija predrasudu da se sigurnosna mreža pretvorila u viseću mrežu za spavanje.

Kao što sam napisao ranije, cela priča zvuči jako lepo. "Nismo mi toliko siromašni, nego ima milion ljudi koji zloupotrebljavaju sistem" zvuči bolje od "Milion ljudi u Srbiji živi na ivici siromaštva, kako im pomoći i izaći iz krize?" i ta jeftina demagogija se tako koristi.

Nevladine organizacije se ni najmanje ne uzbuđuju zbog obespravljenosti radnika pred kapitalističkim sistemom, ali zato problem nastaje ako država makar i pokuša da umanji prava neradnika. Kako stvari stoje, ni ubuduće se neće menjati činjenica da ako nisi gej, pripadnik romske populacije ili barem dokoličar, propao si u ovom društvu.

Predlazem ti da se okrenes pisanju filmskih scenarija, masta ti je bujna... A da malo samo razmislis, skontao bi da se zakon predlaze zbog cigana kojih je milion, a primaju pomoc. Doduse, ima jos dosta mase koja je na crnom, a takodje prima pomoc. Cuj, iznajmljivanje radnika kao robota... :)

Beli listici podrzali su dolazak ove mracne opcije na.vlast.

Kako ko. Djavo je u detaljima, kao i obično. Većina ih je daleko ispod tih famoznih 28.000, koje su takodje daleko ispod prosečne potrošačke korpe. A kada pogledate šta prosečna potrošačka korpa sadrži u Srbiji, shvatite da je to Bogu plakati.

Ali dobro, mislite šta god poželite. Istina je jedna: ova vlast je izvršila nevidjenu eroziju radničkih prava i socijalnih davanja. A o ovome se već raspravljalo prošle godine. Tada je bilo nekih protesta, sada nema nijednog. Ovo će im proći pa će se videti ko je u pravu.

Uzgred, ovo je još jedna strategija koju su već primenili u nekim državama SAD. Nekih dvanaest godina ranije. Kasnije istraživanje je pokazalo 1) da se više para potrošilo na kontrolu nego što se uštedelo 2) države SAD koje nisu uništile svoj "safety net" su brze izašle iz krize i zabeležile su veće stope rasta.

Ali ovo je jako dobra taktika, zar ne? Po koracima:
1) Utvrdi bez dokaza da se socijalna davanja masovno zloupotrebljavaju. Nema šanse da je tako veliki broj ljudi STVARNO siromašan!
2) Uradi šta god treba da sprečiš zloupotrebe. Dobićeš podršku u javnosti. Zašto? Zato što ja kad ostanem bez posla, ja sam vredan radnik koji je privremeno na socijali dok se ne snadjem za posao. Makar to privremeno potrajalo 6 meseci. Komšija Pera je, s druge strane, neradnik, narkoman i pijanica koji zloupotrebljava sistem.
3) Izgleda kao rešen problem, ali se zapravo iživljavaš na najsiromašnijim slojevima stanovništva. Svako ko ti se suprotstavi je neradnik i izdajnik.

Zbir svih mesečnih davanja koja primalac socijalne pomoći nakupi su oko 28.000 dinara mesečno, a to je više od minimalca.
Naravno da će da odbiju da rade.
Onaj ko odbije ponudjeni posao,znači da ima od čega da živi.
Ovo neće imati posledicu kako ti objašnjavaš će svi RADITI za siću.
Posledica će biti konačno uvodjenje reda i spečavanje zloupotreba kojih evidentno ima. Raspitaj se.

Pravo na NSP ni danas ne možete da ostvarite ako ste odbili ponuđeno zaposlenje preko NSZ. To se tretira kao propuštena zarada u visini minimalca. NSZ obično nudi poslove nisko kvalifikovanim radnicima koji su većinski korisnici NSP. Ako ne prihvata posao koji nije ispod njegovih kvalifikacija ( jer ih najčešće nema) da se zaključiti da mu posao nije neophodan ( izvesno na crno ostvaruje primanja veća od minimalca). Na posletku ne ostvare pravo na NSP. Ove organizacije pokušavaju pred finansijerima da opravdaju smisao svog postojanja. "Leba bez motike."

Ponudite ljudima posao pa ako odbiju, ima smisla ukidati pomoć.

Ha. Nevidjeno ste kratkovidi. Ako im ovo prodje, ovo je budućnost koja nas čeka.

Socijalna davanja ne bi smela da budu uslovljena bilo čime. Ali ajde da predpostavimo da im ovo prodje.

1) Sav zbir svih tih davanja od države je daleko ispod minimalca. Recimo da su 15.000.
2) Oni, da bi dobio te pare od države, mogu da te nateraju da radiš šta god oni hoće. Javno preduzeće, privatno, kopanje kanala, šta god požele.
3) Samim tim što imaš radnika koji radi daleko ispod minimalca, plata svima drugima će pasti. I to će pasti na minimalac.

Zašto?
Evo vam scenario: Radnik je radio za minimalac. Dobije otkaz, pokuša da nadje nešto bolje i preživi dok traža. Država ga primorava, dok on traži i da ne bi umro od gladi, da radi punih osam sati na drugom radnom mestu, na koje ga oni pošalju. Samim tim, poslodavac na tom drugom radnom mestu, ne mora više da zaposli radnika za minimalac nego je dovoljno da ga pozajmi od države za iznos triput niži od minimalca.

Dakle, poslodavcu se isplati da odmah otpusti sve svoje radnike koji mu trenutno rade za minimalac i zaposli ih preko države za triput manje novce. Da li sada kapirate?

Bićete srećni da primate minimalac i ćutaćete kao zaliveni. Zato što vas sa druge strane čeka prinudni rad za triput manje para ili skapavanje od gladi.

Ne moze se reci da je nelogicno. Ako su opcije da radis tezak fizicki posao za neku sumu novca, a druga opcija da sedis ispred radnje i ljustis pivo za istu tu sumu, koju opciju biras?

Po ovoj neradničkoj logici svi mi koji radimo smo -na prinudnom radu.
Čim odbijemo dalje da radimo-nema plate.

Znači ovi iz nevladinog sektora smatraju da su Švajcarskoj prisiljeni na prinudni rad ljudi koji primaju socijalnu pomoc. Tamo je socijalna pomoc uslovljena društveno korisnim radom

Наша је трагедија што се свако може звати професором прсвног факултета, и што свака ујудурма може да се зове правним факултетом. Какав принудан рад? Кад нико не може бити натеран да ради , нити кажњен. Ако не испуниш одређене услове укључујући и радну активност нећеш добити паре, па ти сам одлучи како хоћеш.

Arbeit Macht Frei