Promena u kamatnim stopama za stambene kredite

Osnovna odgovornost bi trebala da vam bude da angažujete nekog stručnog da vam odgovori na pitanja na koje nemate odgovore, obzirom da ste se ovde strahovito nalupetali, najpre računanjem višegodišnje kamate računom za jednu godinu bez uzimanja u obzir da dugovanje plaćate mesečno a ne godišnje.
Sa osnovicom 4 miliona, kamatom 9% koje nije ni bilo da se uzme te 2008. i periodom otplate od 240 meseci vam daje ratu od oko 36000 dinara, odnosno oko 4,6 miliona ćete platiti samo kamatu povrh glavnice što daje nešto više od 19000 koliko mesečno odvajate samo za kamatu a ne 18166 za celu ratu kako ste ovde naveli.
Za vaš primer deviznog kredita, rata je oko 280 a ne 214 evra, odnosno ukupna kamata oko 16500 evra ili oko 70 evra mesečno.
Vrednost nekretnina na tržištu Srbije se izražavaju pretežno u evrima te je stoga odnos dinara prema evru za tu vrednost nebitan, ona ostaje ista u toj valuti, odnosno na vrednost utiču tržišne prilike, gde te 2008. ako se dobro sećam je još uvek vladala velika potražnja i cene bile nerealno visoke. Zato ne možete sa time porediti kredite indeksirane u švajcarskom franku, ti krediti su bili izuzetno nepovoljni jer su se vezivali za valutu čiju vrednost ne prati vrednost nekretnine kao ni primanja dužnika, usled čega su oni nekada dolazili u tu apsurdnu situaciju da banci i pored više godina plaćane glavnice, kada bi prodali i celu nekretninu opet ne bi imali dovoljno da namire ostatak duga.

Matematika - nije tako jednostavan kreditni račun na više od godinu dana. Kamata se računa na ostatak duga, ne samo jednom na glavnicu. Sa 50 hiljada se lako dođe na preko 70 hiljada evra. Treba da se trudimo da što više prevremeno otplatimo dok taj euribor ne poraste. Iskreno je i ta 2022. veliko pitanje, EU nije toliko ujedinjena, nije više stabilno tržište, nema više te euforije koja je vladala do krize 2008.

Ko normalan uzima kredite u evrima? Dinarski kredit sa vecom kamatom se mozda ne isplati u prvih godinu, dve, ali na vise godina se itekako manje plati jer je inflacija dinara daleko veca. Pa za jedan evro se pre 10 godina 40 dinara manje davalo, tako ce i za 10 danas. Evo primera da se danas uzme kao sredina otplate kredita:
Matematika: stan od 50.000 evra 2008, neka otplata onda bude 240 meseci
Dinarski kredit: kamata 9%, na osnovicu od 4 miliona dinara to je 4,36 miliona dinara, a na 240 meseci je 18166 dinara mesecne rate, sto je manje-vise danas cena najma stana (oko 150 evra).
Devizni kredit: kamata 3%, na osnovicu od 50 hiljada evra to je 51500, zvuci da nema velike razlike, ali na 240 meseci to je 214,58 evra ili 25320 dinara danas.
Dinar je losa valuta, danas svakako vestacki napumpana i bolje je vecu kamatu placati na valutu sa vecom inflacijom nego manju kamatu na valutu sa manjom. To kao oni ''genijalci'' sto su uzeli kredite u svajcarskim francima...

Sa ovakvom ekonomskom i fiskalnom politikom, usmerenom ka guljenju kože sa leđa građanima, ne preostaje ništa drugo do bojkota svih banaka, osiguravajućih kuća, lizinga... Samo mesec dana kad bi građani mogli da izdrže i da uskrate svim tim lihvarima novčane prilive, videli bi prvo paniku u njihovim redovima, a onda na desetine hitnih sastanaka, što međusobnih što u Vladi što u NBS... Rezultat bi odmah, možda izostao, ali kamate bi sigurno počele da PADAJU, 100%!!!