Spaljivanje luksuzne robe i pravila bogatih

Smešno, poliester haljine i košulje od 25 do 45.000 din. Kako taj materijal može biti luksuzna roba. Šišanje bogatih koji plate logo na majici. Da valja ne bi spaljivali.

Čitam vaše komentare, i prvo čega se setim je onaj citat: Se sećaš one žurke kod Dude buržujke na koju te tvoji nisu pustili? U principu mi se nije ni išlo...

Izgleda da im je bolje spaliti i uništiti nepisano, nego da prodaju po manjoj ceni pa bi prodali sve ili bar bi bilo manje neprodate robe.
A kako mi izgleda da je mnogo toga precenjen, pogotovo kao novi model, ne bitno da li je to tehnika ili odeća. Kako to da jedan telefon kada izađe na tržište nov ništa npr. 1.200€, a posle 6 meseci taj isti nov telefon ništa skoro u pola manje.

Ili kada stigne neka nova krpice u prodavnicu, bude 100€, a kasnije na sniženje bude i 20-30€. Ako mogu zaraditi i sa onih 30€, zašto je ne bi u startu prodavali po toj ili malo višoj ceni. Tako bi prodali mnogo više.

Kum mi radi u jednoj firmi koja se bavi distribucijom. Kaže da svi proizvođači sa kojima radi njegova firma očekuje rast prodaje. Pa ne može da raste prodaja stalno. Ako imamo npr. 3 miliona kupaca dnevno za neki artikal, ne možemo očekivati da kupuju 4 miliona kada nema potrebe. Zato se dešava da imaju mnogo povrata robe sa isteklim rokom.

tja, pa to i nije ni za šta drugo osim za spaliti.

Istina je. Ziveo sam i radio u desetak zemalja u Evropi, na Bliskom i Dalekom Istoku i u Kini i svuda je vrlo slicno. Ogroman broj radnji, pre svega za dame, a kupaca relativno malo. Stalno se menjaju modeli, a prodaja slaba.
S druge strane, puniji muskarci mogu da se postave na trepavice, nece naci odecu za sebe. Isto vazi i za cipele br. 47 i vece. U NS postoji bar pola tuceta radnji za punije dame (neka ih, treba da postoje), a za muskarce samo Djoletova radnja u Br. Ribnikara, kod Elektro-skole. Uvek je guzva tamo, a kako i da ne bude...

Monopolisti "a sve na vezu",korupcionaški. "Izmišljavaju toplu vodu", na foru "može im se". Jedan strašno površan svet, ogrezao u licemerju. To im je životni stav

PS volem semafore"fore", volem i "duducke"

A upravo bi odmerenije ponašanje kupaca bila najefikasnija brana razmetanju bogatih i moćnih.

Takvu sliku u malom imamo i kod nas: prodavnice u tržnim centrima prepune robe koju niko neće. Kod nas je to uglavnom krš, ali svake nedelje dolazi nova kolekcija, stara ide na sniženje, brda rastu a kupci niti imaju para, niti im treba tolika gomila lošeg tekstila. Nekako mi se čini da sve to nema smisla, sve postaje bezvredno, a pogotovu ljudski rad. Radnici rade za nikakve nadnice da bismo mi imali jeftinu garderobu koja liči na krš još u radnji, a dodatno se obezvređuje svaka individualna kreativnost i ručni rad jer reklama kazuje da svi treba da budemo isti, uniformisani i da je isplativije nositi insustrijsku robu odeću nego je praviti sam. Jeste da to nisu neki brendovi, ali kakvi smo mi takvi su nam i brendovi.

"Luksuz" koji nema kupce? Nešto tu nije u redu.

A mene će neko da proziva što nedovoljno reciklram i što ne isključim punjač kada ne punim mobilni.

da je moje, ne bih voleo da meni neko odredjuje sta da radim sa svojom imovinom. tako da dok je god njihovo, nek rade sta hoce s tom imovinom

Čime se ljudi na ovoj planeti zamajavaju, klanjaju se lažnim i prolaznim vrednostima, poistovećuju svoju vrednost sa količinom novca uloženog u igračke - jer sve su to igračke.
Unutrašnju prazninu, ambis bez dna koji zjapi u njima, veruju da će ispuniti stvarima - kakvim god. Tu kraja nema, tu vlada večita glad za još i još i još.... Na kraju, umru gladni,(kao kralj Mida) a retki pred sam kraj postanu svesni da su straćili ceo život na bezvredne tričarije, koje neće moći poneti sa sobom kada odu sa ovog sveta. Pogled im je sve vreme bio usmeren u pogrešnom smeru, spolja umesto unutra, u sebe. Tu bi pronašli neprolazno bogarstvo i utolili svekoliku glad.

Ko proizvede robu koju ne moze da proda, pa se ta roba ili hrana mora baciti, tom proizvidjacu bi naplatio veci extra porez.

sto znaci da ta roba bas i nije toliko vredna

U francuskoj se plaća porez na preostalu robu na lageru... i taj porez raste uz godine... posebno se to odnosi na elektronski otpad, tako da porez vrlo brzo premaši tržišnu vrednost robe...

Bogati obožavaju na što ekscentričniji način ispoljavati sopstvenu moć; rade šta hoće, uključujući i spaljivanje stogova luksuzne a neprodate robe...