Marina Divljak piše iz Njujorka za 021: Niko ne paniči, ali oseća se nervoza među ljudima

I Tramp je govorio da je ovo smešan virus.

Neki kazu da je Srbija ruska gubernija, drugi da je kineska pokrajina. Ova kriza je naprotiv razotkrila koliko je Srbija zapravo Amerika, ali u onom najgorem smislu. Samo u Srbiji i Americi se predsednici na TV pojavljuju skoro svaki dan; drugde to obavljaju nizi cinovnici, uz mnogo manje pompe. Predsednici obe zemlje traze da ih svi obozavaju, hvale se i lazu na sva usta. Menjaju pricu po potrebi, svaki dan neka nova nebuloza.
Iskusne profesionalce su otpustili i zamenili poslusnim neznalicama. Zalihe medicinskog materijala i aparata su na nuli, testova nema, a oni pojma o tome nisu imali ili ih nije bilo briga. Stari, bolesni, zdavstveni radnici se razboljevaju i umiru kao muve. Cak su i vojska i policija zarazeni (iskreno sam se zaprepastio kad sam cuo koliko je americkih nosaca aviona van stroja). Svi drugi su im krivi za situaciju. Brojevi zarazenih i umrlih lete u nebo, mada je broj testiranih jos dosta mali. Brinu samo za elitu i samo se nje boje.
U obe zemlje postoje masovni propovednici necega sto nema veze sa hriscanstvom, osim po simbolima. Oni se otvoreno protive drzavnim merama, nazivaju i virus i drzavne organe "djavolom" i drze okupljanja svog stada iako im je to zabranjeno. Nekolicina njih je vec pomrla, ali oni nastavljaju po svome. Zasto? Zato sto znaju da mogu, da ce to isto poslusno stado koje glasa za vlast odobriti i njihove ludorije, jer su kultura, saosecanje, uljudjenost i zdrava pamet u velikoj meri prognani iz obe drzave.

Lep je cvrkut ptica ali je mrznja prema ljudima takodje veoma destruktivna, uzivajte uz cvrkut ptica a mi ljudi se moramo menjati, nikako mrzeti druge..

Kad setas po ulicama na kojima si navikao da su hiljade ljudi, da se cuje buka grada (automobili, metro, zamor ljudi) cvrkut ptica, prazni trotoari i kolovozi ti deluju jezivo, nestvarno. Napolju je sve isto, samo ljudi nema i ne mozes da se naviknes da je sve totalno drugacije. Prodjes pored kafea u kom obicno popijes kafu medju gomilom ljudi a on zatvoren, na trgicu gde su se do juce ljudi suncali, sacekivali, jeli svoj sendvic ili pili kafu danas tek po kojo prolaznik u zurbi... na ulici se zaobilazis u sirokom luku sa onim ko ti dolazi u susret, u supermarketu se trznes kad ti neko iza rafa izadje na 2m, zgranes se kad cujes da se neko na ulici smeje - to je danas toliko neprirodno, zgranes se kad vidis dvoje tinejdzera zajedno na ulici...

Uzgred, avio saobracaj unutar USA je ekstremno proredjen, 70% flote je prizemljeno, avioni koji lete su poluprazni, gomila putnickih aviona je konvertovana u cargo. Pogledas flight24 i sokiras se kad vidis koliko je proredjen saobracaj. Okolne drzave New Yorku i mnoge druge traze obaveznu samoizolaciju za gradjane NewYorka koji dodju kod njih pod pretnjom sankcija.

Pozdrav za omiljenu voditeljku.

"Deluje jezivo, nema buke, ne čuje se žamor na ulici, čuje se cvrkut ptica."

Meni mir, tisina, prazne ulice, cvrkut ptica nisu uopste jezivi, naprotiv. Kako bi bilo lepo da tako i ostane, a ljudi da prosto nestanu :)