INTERVJU Nataša Mirković: Intelektualci su bez borbe prepustili svet polusvetu

Kad napišu "maica"

Odlican text Snezaba !
Hvala.

Uvek sam se pitala kako ti ljudi, koji ne mogi da shvate da se npr. piše "ne znam" a ne "neznam", da se vokativ odvaja zarezima od ostatka tečenice jer, ako se ne odvoji, to često menja smisao rečenice (i slične stvari), kako ti ljudi mogu bilo šta drugo da razumeju ili rade?
To mi je kao da neko ne može da nauči kako se ukucava ekser u dasku, pa mu onda daju da pravi drvenu kuću jer, eto, treba i on nešto da radi. Jovina gimnazija proizvodi takve, iako se neke stvari uče u osnovnoj školi.

Su se iselili iz države ili imaju po 70+ godina ili su pomrli, ima kvazi-intelektualaca koliko hoćeš oni su uz svaku vlast koja je aktuelna u tom momentu

Istine o urusavanju naseg jezika su napisane u ovom tekstu. Malo je prostora ostalo za negovanje pravilnog, pa i lepog jezika. Krive su skole, roditelji, mediji. Nazalost, lektori su postali retkost i polako gube bitku sa primitivizmom i neznajem. Nekada su se lektorisali tekstovi poznatih pisaca i cuvenih naucnika. Oni su po pravilu bili zahvalni lektorima na sugestijama. Oni koji najmanje znaju nisu svesni razmera svog neznanja i bahato "trose" lepotu naseg jezika.

Veliki problem je nedostatak pismenih radova u školama i na fakultetima. Postoje osobe koje relativno dobro poznaju pravopis (ako nešto ne znaju, nije teško proveriti), ali ne znaju da napišu jedno poslovno pismo. I to je problem koji postoji više od dvadeset godina. Jedino rešenje je povećanje broja pismenih radova, ali to zahteva mnogo vremena za pregledanje tih radova, dakle ogroman broj dodatnih sati rada za nastavno osoblje.

Slazem se za najpoznatiju novosadsku gimnaziju, imao sam priliku da nedavno upoznam osobu koja je zavrsila istu odlicnim uspehom, a nije znala da izracuna povrsine trougla i romba. To nije bila trenutna blokada, primetilo se sustinsko neznanje... Jeste da se i to uci jos u osnovnoj skoli (koje nisu nista bolje), ali isto gradivo se prelazi i u gimnaziji. Ne mozemo svi sve da znamo (nauceno gradivo se vremenom zaboravlja), ali neke osnove stvari bi trebalo da znamo ako vec imamo odredjene diplome.

Nije sve u gramatici i pravopisu, selekcija bi se trebala raditi na osnovu drugih kvalifikacija i kompetentnosti, za različite poslove i funkcije. Neke stvari se uče, neke kupuju, a one najvažnije se "dobivaju" u porodicama i zdravom društvu, i to samo do 13e ili eventualno 15e god. života. Jedan od najškolovanih i najinteligentnijih ljudi koji su živjeli i radili na zemlji je rekao, otprilike: "većina ljudi smatra da su intelekt i obrazovanje najvažniji, ali oni greške, čovjeka velikim čovjekom čini karakter"

Tačno tako.

U zemlji koja je prva u Evropi po broju funkcionalno nepismenih stanovnika (preko 60%), ne postoji nešto kao kritičko čitanje i čitanje s razumevanjem, sa proveravanjem izvora.

I još gore: kod nas je "intelektualac" ne svako ko ima fakultetsku diplomu, nego i svaki onaj ko dovoljno glasno viče "JA SAM INTELEKTUALAC".

Katastrofa...

"Čitaj kao što govoriš, piši kako je napisano"
Ministar "intelektualac" iz Novog Sada, sa završenim pravnim fakultetom u Kragujevcu.

Gramatika se uči u osnovnoj školi, ugledne gimnazije upisuju vezare - nečija deca, koja baš i nisu naučila šta treba u osnovnoj školi jer nemaju kapacitete za to. Pogledajte najpoznatiju novosadsku gimnaziju - ko upisuje, čija su deca i procenat nepismenih kada završe. Najgore je što su, jer su preko ko zna kakvih veza i kanala upisali ubeđeni da su pametni. To nisu intelektualci, to su neznalice koje, ipak, jesu taj čuveni polusvet, ali sa sređenim diplomama.
Po nekim greškama se tačno vidi da ljudi nisu otvorili knjigu - nikad, a i ako jesu, mozak ima takve kapacitete da ne može da obradi to što vidi, nego nastavlja po lošem. Ocene i škole nisu merilo znanja, to je bilo tako do pre 20-30 godina. Sada su ovi najglasniji u pravu čak i kada nisu, samo zato jer su najglasniji i najbrojniji.

da je gramatika važna ali vođenje države, firme, opštine ipak zahteva malo više veština od lepog izražavanja.

Uživam u kolumnama koje svake subote za Dnevnikov TV magazinu piše Nataša Mirković. Prava je dragocenost pronaći zanimljive, a kvalitetne sadržaje koji nas nečemu i nauče! Sve što je rekla u intervjuu je dobro sročeno i obrazloženo. Bilo bi dobro kada bi „gazde" pročitale ovaj intervju i shvatili ponešto o važnosti lektora i tačnog pisanja i obraćanja. Bravo Nataša!

Po meni pojam” intelektualac” sve kod nas vezuje uglavnom za neke “popularne” ličnosti uglavnom društveno - humanističkih nauka.
Kao prvo nije svako ko završi fakultet, bilo koji. Kao drugo intelektualac ima spososobnost kritičkog promatranja kako u svojoj oblasti tako i šire. Puko kritizerstvo nije kritički osvrt.
Neko ko će potpisati bilo šta da bi sačuvao posao, ili podržati ideju koja je loša za širu društvenu zajednicu nije intelektualac.
E sad naš sistem obrazovanja ne razvija kritičko mišljenje nego klimoglavstvo i repeticiju tudjih mišljenja, guši kretivnost. To se onda usvaja kao model ponašanja u profesionalnom razvoju pa imamo laskavce, lukave ne mudre ljude, lažove, politikante koji lako napreduju na društvenoj lestvici.
Sistem vrednovanja znanja u Srbiji je .... Na fakultetima profesori preporučuju ili zahtevaju njihovu knjigu kao litaraturu. Koje intelektualne kapacitete oni razvijaju kod studenta, budućih nosilaca napretka i razvoja društva.

Pravi tekst, zaista sve na svom mestu.
Predložio bih "urednicima" da komentare ocenjuju i i objavljuju prema pismenosti nekog teksta, a ne isključivo prema tome koliko se ideološki i politički uklapaju u uređivačku politiku nekog portala. Siguran sam da bi ih 90% ostalo u korpi za otpatke (možda i ovaj moj komentar).

Iako formalno obrazovana i načitana, ne smatram sebe pismenom, na žalost.

Imala bih molbu za gospođu Mirković: da napiše nešto o tome koliko poznavanje sopstvenog jezika ima veze s nacionalnim identitetom.

Verujem da će time što - šta biti jasnije...

Hvala.

A šta bi sa romanom "Zagrebčanka" ?

Nazalost intelektualci su manjina u ovoj zemlji, a polusvet je uvek glasan i bucan , i sto je najgore samouveren u svoju "inteligenciju"

Još jedan problem je, kada oni koji znaju da kažu i napišu, čitaju i gledaju pogrešno napisano svaki dan, pa i sami usvoje te greške kao nešto normalno i počnu i oni da greše...
Em što je ružno videti nakaradno napisane reči, nekada pogrešno pisanje menja i značenje onoga što se želelo napisati.

Gramaticke i pravopisne greske rade i oni koji su zavrsili ugledne gimnazije i fakultete. Ruzno jeste, ali ne mozete sve da svaljujete na lose djake nazivajuci ih polusvetom. Pozdrav od nekadasnjeg odlikasa.

Mozda je problem sto je burzoazija dopustila kmetovima da se skoluju.