Preminuo legendarni atletičar Nenad Stekić

Mедаљу вероватно није освојио, јер га је током припрема за олимпијаду атлетски савез "замолио" да током припрема учествује на неком левом такмичењу и није могао да темпира форму, за разлику од годинну дана пре када је после припрема у Италији (а и то су му замерали, а тамо је имао прво мир, а затим и све услове) тако да је тад и постигао свој најбољи резултат 8.45 на предолимпијском турниру, баш у Монтреалу) Имао сам срећу и задовољство да упознам јунака свог детињства, сјајног и скромног човека и угостим га у двочасовној емисији на Београду 202 пре непуних 20 година. Свирао је у младости акустичну гитару и почастио нас је сјајним извођењем песме Џипси њему омиљеног Хозе Фелисијана. А из скромности није споменуо да је његов отац Направио револуцију 60-тих година у нашој радиофонији уводећи да аутори воде сопствене емисије (Минимакс и још неки,) контакт програме и прегршт тога још. Знао сам за Живојина Стекића, али тек много година касније сам повезао да му је он отац. Ето, из скромности, бејасмо у радију, а он то ни ван програма није споменуо. Част ми је била да сам овог нашег великог Човека познавао.

Ненад Стекић је био члан СД Црвена Звезда и тренирао је на Маракани. На једном тренингу трчи Ненад Стекић у "шушкавцу" атлетском стазом, а у том тренутку долазе и играчи ФК Црвена Звезда на стазу да трче. Изазивају Стекића да се тркају и трче тако заједно око терена. Један од фудбалера је за који метар "победио" и кренуо је да се шепури. Стекић му честита и склања се у страну. Скида "шушкавац" и креће да скида са себе "тегове", врећице са песком, које је носио на тренингу да би себи отежао трчање и ојачао мишиће. Када су фудбалери видели колико "тегова" је Стекић скинуо са себе нису могли да верују колико тешко су га "победили" у трци. Шта би тек било да није носио тегове.

Ненаде, нека ти Господ опрости све грехе и нека те усели у места светла, у места свежине, у места одмора, одакле одбеже свака мука жалост и уздисање, где гледање лица Његовога весели све од веке свете Његове. Вјечнаја памјат.

Slava i hvala mu ! ! ! ,ovi današnji ne mogu ni do 8 m.

Velika atletska figura.
Nesporno, jedan od najvećih skakača u istoriji. No, moram primetiti da je imao (verovatno psihološki) problem na velikim takmičenjima.
Najbolje rezultate nije ostvarivao kada je bilo najvažnije. Nije osvojio ni jedno zlato na najvećim takmičenjima (balkanijade to nisu!).
Sa 8,45 ode na olimpijadu u Montreal 1976. i jedva se kvalifikuje u finale. U finalu - katastrofa: 7,89 m.

Tokom služenja vojnog roka u BG (1982/83) trčali smo na hipodromu trku "1.000 vojnika". U jednom momentu se pored staze pojavio g. Nenad Stekić, ušminkan, doteran, što bi mi ovdašnji rekli "prava faca". Svi smo stali mirno dok je prolazio. Poštovanje!

Najbolji frajer generacije! Srpski " Alen Delon "!
Slava mu.

Nekada idol mladih koji su želeli da budu kao on, rekorder, vrhunski atletičar i gospodin apolonskog izgleda.
Saučešće porodici.

Rastuzila me je ova vest bio je islican 8,45, bogovski. Laka ti zemlja veliki sportisto

Svega se toga sećam.
Bio i ostao prava legenda.

Bio i ostao šampion

Gledao sam ga uživo. Izuzetna snaga i elegancija. Velikan.

heroji naše mladosti. Saučešće porodici.

Koliko nas je samo puta obradovao i učinio ponosnim...

Bio je fini.

Neka mu vecna slava i hvala. Iskreno saucesce porodici.